Како је Русија пет пута (нехотице) допринела јачању Америке

Две светске силе никада нису биле претерано блиске, али је у више наврата током историје потез Русије посредно или непосредно изазвао велике промене у Сједињеним Америчким Државама, и то промене без тих промена Америка не би тако лако стекла статус суперсиле.

Како ствари стоје у новембру 2019. године, односи Москве и Вашингтона су и даље у опадању. Рекордно низак ниво тих односа резултат је тужне тенденције током протекле деценије, пуне шпијунских афера и узајамних оптужби за мешање у унутрашњу политичку ситуацију, после дипломатских поступака по принципу „око за око“... Ту је и прекид 30-годишњег споразума о нуклеарном оружју, и још много тога!

Тешко је фокусирати се на позитивне моменте у контексту изјаве заменика министра спољних послова РФ Сергеја Рјабкова коју је он дао овог лета да су руско-амерички односи „гори него у доба Хладног рата“. Али те моменте не треба их ни заборављати. Није историја билатералних односа двеју сила баш тако мрачна. Било је у њој и тренутака пријатељства, узајамне помоћи и сарадње.

Ово су ситуације у којима је Русија (или СССР) намерно или нехотице помогла Сједињеним Америчким Државама.

Пружање подршке Северу у Грађанском рату

Посада руске фрегате „Осљабља“ за време Америчког грађанског рата у Александрији, Вирџинија 1863.

Поједини Американци на југу САД још увек с времена на време радо машу ратним барјацима Конфедерације, тако да вероватно неће свако у Америци бити захвалан за ту подршку. А они који верују да је Унија била на правој страни у овом историјском догађају могли би стварно да буду захвални!

Наиме, Руска империја је пружила званичну подршку влади Абрахама Линколна 1862. године (она је поред Швајцарске била једина европска држава која је то учинила). „Русија пре свега жели очување Америчке уније као јединствене недељиве нације“, написао је министар спољних послова Русије Александар Горчаков секретару америчке амбасаде. Штавише, Русија је послала две флоте са по шест ратних бродова да патролирају у водама близу Њујорка и Сан Франциска.

Руси су, наравно, гледали своје интересе. Током 1860-их је био на помолу нови европски рат, тако да је Америка могла послужити као упориште за напад на прекоокеанске територије које су припадале Француској и Великој Британији. Било како било, руски ратни бродови су помогли Унији да сачува безбедност својих градова. Данас овај случај звучи као некаква бајка.

Прочитајте овде нашу причу о помоћи коју је Русија пружила Абрахаму Линколну.

Продаја Аљаске

Документ о куповини Аљаске од Русије за 7.200.000 у Ригсовој банци.

Аљаска је за Американце била права златна жила, и у буквалном и у преносном смислу. Наиме, САД су 1867. купиле Аљаску од Русије за тричавих 7,2 милиона долара да би само након 25 година, као за пакост Русији, открили тамо огромне резерве злата. Златна грозница у Клондајку крајем 19. и почетком 20. века донела је америчкој економији стотине милиона долара.

Зашто смо ми продали Аљаску Вашингтону? Дуга је то прича, али ево укратко: било је превише скупо и компликовано контролисати територију која је толико далеко од Москве. Поред тога, Русија је мислила да је то подручје сиромашно природним ресурсима, тако да је продаја Аљаске тада деловала као добра идеја... Тако је Америка добила своју 49. државу, највећу, најхланију и најважнију на Арктику.

Овде је детаљно описана куповина Аљаске

Слање имиграната

Породица руских емиграната на пристаништу острва Елис.

Истину говорећи, у том смислу Америка треба да буде захвална скоро свакој земљи на свету. Са друге стране, то није нешто чиме се Русија може поносити јер су њени синови и кћери, које је она изгубила у страшном хаосу и крвопролићу 20. века, у великој мери обогатили америчку науку и културу.

Најпре су хиљаде људи отишле због погрома Јевреја крајем 19. и почетком 20. века. Они су се скрасили у Америци и тамо основали породице и рађали децу. Тако је Америка добила, на пример, Стивена Спилберга. Тако су на свет дошли и Боб Дилан, Харисон Форд, Дејвид Духовни и Гвинет Палтроу. Сви су они, као и многи други, потомци јеврејских имиграната из Руске империје.

Друго, чим су бољшевици узурпирали власт кад је избила револуција 1917. године, САД и Европу је запљуснуо талас руских имиграната који нису могли да поднесу живот у црвеном режиму. Међу њима су били писац Владимир Набоков („Лолита“), инжењер Владимир Зворикин (један од оних који су створили телевизор), конструктор Игор Сикорски (конструисао је најбоље авионе и хеликоптере свога доба), композитор Сергеј Рахмањинов и многи други.

Наравно, свим тим имигрантима је недостајала отаџбина, али су сви они прихватили Америку са њеним вредностима и могућностима. „Земља је свуда тврда. Ја препоучујем САД“, написао је имигрант Јосиф Бродски балетану Михаилу Баришњикову, такође имигранту. Баришњиков се очигледно сложио са том тврдњом и поднео молбу за добијање америчког држављанства.

Допринос победи у Другом светском рату

Велики отаџински рат 1941-1945. против нацистичке Немачке. Савезнички конвој стиже у Мурманск на северу Русије.

Свезници у Другом светском рату били су пре рата у прилично лошим односима, али суочени са апсолутним злом у виду нацистичке Немачке удружили су се у борби за будућност целог човечанства. Нема сумње да су вредни пажње напори сваке земље која се супротставила нацистима или милитаристичком Јапану, али исто тако нема сумње да је СССР имао највише губитака (26.6 милиона људи по званичној статистици, док су Американци изгубили 405.000 војника).

Шта би се догодило да СССР није ратовао против Немачке? Чак и ако би Велика Британија, САД и њихови савезници некако успели да победе Немце, тешко је и замислити колико би их та победа коштала. Ето зашто се Руси толико љуте када чују да неко потцењује совјетски допринос победи у Другом светском рату.

Изазов у Хладном рату

САД су постале светска суперсила управо у време конфронтације са СССР-ом, која је трајала од 1940-их до 1980-их. Трка у нуклеарном наоружавању вероватно је читаво човечанство довела у опасност, и то највећу у целој његовој историји, али је успех Совјеског Савеза био изазов за Американце да напредују у сваком погледу – војном, економском, културном и научном. Чак и кад одговарају на питање „Зашто је створена НАСА?“, амерички астронаути одговарају: „Да победимо Русе!“ И заиста је тако јер је трка за космос подстакла тежњу човечанства да истражује универзум.

Поред тога, опасност са Истока приморала је западне каписталистичке (углавном европске) земље да се уједине иза безбедностног штита. Вашингтон је са својим огромним војним потенцијалом одиграо улогу тог штита формиравши блок НАТО. После распада СССР-а и његовог социјалистичког блока НАТО је запао у егзистенциалну кризу. Данас, када нема очигледног непријатеља, овај војни блок све више губи на значају и све је теже оправдати његово постојање док се лидери његових чланица расправљају ко је коме колико дужан. Запад и данас понекад приказује Русију као апсолутно зло, а можда је то заправо само носталгија и жал за добрим старим временима!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“