Сељаци, интелектуалци и следбеници прогоњених верских секти: Како су Руси преплавили САД

Руски емигранти су присутни у САД од оснивања ове државе. Према резултатима првог америчког пописа из 1790. године, њихов број је тада премашио 10.000.

Емигранти, вероватно Руси или Пољаци, на броду који се приближава Њујорку, САД. 1900.

Global Look Press

Сваки социјални или политички потрес у Руској империји изазвао је масовну емиграцију у иностранство. Више слободе и бољи живот у САД су тражили и Пољаци после гушења пољских устанака, и Јевреји, и Јермени, и наравно, Руси. Међу емигрантима је било и сељака, и интелектуалаца, и многобројних следбеника верских секти које су у Русији биле гоњене.

Емигранти, можда пореклом из Русије или источне Европе, у фабрици метала у САД.

Getty Images

Током пола века, од 1820. до 1870, у САД је пристигло само 7.550 житеља Русије, али је зато у наредном периоду њихов број нагло порастао. Пописом становништва 1920. године установљено је да је 392.049 грађана САД рођено у Русији.

Узгајивачи цвекле (10, 12, 14 и 18 година) раде на имању свога оца Јакоба Дила у Шугар Ситију, Колорадо. Дошли су пре 10 година из јужне Русије. Раде цело лето, а у јесен иду у школу.

Библиотека Конгреса

Број политичких емиграната у САД је знатно порастао када је у другој половини 19. века Русија ушла у фазу политичких борби и тероризма. Руски политички емигранти обузети идејама о дизању револуције заједно са истомишљеницима из Немачке и Италије одиграли су врло велику улогу у ширењу радикалних, анархистичких и левичарских идеја у САД. Ема Голдман и Александар Беркман, тадашњи водећи амерички идеолози анархизма, водили су порекло из Литваније која је тада била део Руске империје.

Породица руских емиграната на пристаништу острва Елис.

Global Look Press

Слом револуције 1905. године додатно је подстакао руске револуционаре да емигрирају у САД. У Њујорку је 1908. основан Савез руских радника, једно од највећих и најутицајнијих политичких удружења руских емиграната. Ова организација је активно пропагирала анархистичке идеје.

Руски металци из компаније Pittsburgh Crucible Steel, Мидленд, Пенсилванија.

Библиотека Конгреса

Крајем 1910-их радикални покрет у САД, у коме су Руси имали значајну улогу, био је толико снажан да је целу земљу обузео такозвани „црвени страх“. Американци су се уплашили да ће и њихова земља постати поприште бунта сличног бољшевичкој револуцији 1917.

Група сибирских емиграната.

Библиотека Конгреса

Услед тога су америчке власти почеле са масовним хапшењем „анархо-комуниста“ по целој земљи. Такозваним Палмеровим хапшењима током 1919-1920. руководио је јавни тужилац А. Мичел Палмер заједно са својим сарадником Едгаром Хувером, будућим првим шефом ФБИ. Писац Иван Окунцов, руски емигрант у САД, у својој књизи „Руски имигранти у Северној и Јужној Америци“ написао је следеће: „Русима је живот постао несносан после Палмерових хапшења. Сумњало се у сваког руског емигранта, независно од његових политичких ставова. Руси су без икаквог повода добијали отказе у фабрикама“.

Оригинални натпис: 1. 3. 1920. Њујорк. Анархисти, комунисти и радикали ухапшени у Њујорку стижу на острво Елис где ће остати до завршетка истраге и депортације.

Getty Images

Депортовано је на хиљаде људи. Путнички брод USAT Buford са 249 ухапшених радикала испловио је из њујоршке луке 21. децембра 1919. и послат је у Совјетски Савез као „божићни поклон Лењину и Троцком“. Голдманова и Беркман су били на тој „Совјетској барци“, како је штампа назвала овај брод.

Брод USAT Buford у луци Галвестона 1915.

Библиотека Конгреса

Са друге стране, руску емиграцију у САД током прве половине 20. века нису чинили само револуционари. После револуције 1917. године многи сликари, песници, писци и научници били су принуђени да напусте Русију и настане се у Северној Америци. Ови такозвани „бели емиграни“ знатно су поправили првобитни утисак који су Американци стекли о Русима.

Емигранти из Источне Европе на острву Елис, Њујорк, САД, 1900.

Getty Images

Током 1920-их су посебно дошли до изражаја еминентни представници руске културе у САД којима је Америка постала друга отаџбина (на пример, познати композитор Сергеј Рахмањинов и сликар Николај Рерих). Они су организовали успешне балетске, оперске и позоришне представе, као и сликарске изложбе.

Руски композитор и пијаниста Сергеј Рахмањинов (1873-1943) чита партитуру. Снимак је направљен током 1920-их.

Getty Images

Поред културе, Руси су дали значајан допринос и америчкој науци. У САД су живели врсни руски научници, на пример пионир авијације Игор Сикорски и Владимир Зворикин који је развијао телевизијску технику. Они су такође помогли америчком друштву да заборави некадашњу русофобију. Макар до почетка Хладног рата...

Др Владимир Зворикин (1889-1982), амерички физичар рођен у Русији, постао је пионир у развоју електронског микроскопа и телевизијске камере. На слици проучава мотор електричног аутомобила који може сам да се окрене када наиђе на препреку.

Getty Images

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!