Данас се светске војне силе слажу да је ратно ваздухопловство најважнија оружана снага. Поједини ратови се добијају искључиво помоћу ваздушних напада без иједног пешадинца. То је сада тако, али у првој половини 20. века није било много оних који то схватају.
У Првом светском рату је дошао до изражаја висок потенцијал авијације, али су многе земље и даље сматрале да је то секундарна снага чији је задатак само да пружа подршку копненим трупама и ратној морнарици. Такво схватање је преовлађивало и у САД где авијација није била чак ни посебна структура него само један род војске.
Многи поборници ратног ваздухопловства су се залагали да се такво стање промени и да се ратном ваздухопловству придаје већи значај. Чувени аниматор Волт Дизни помогао је једном од њих, бившем руском пилоту Александру Северском, да своје ставове објасни милионима људи.
Северски је познавао авијацију из прве руке. Био је војни инжењер и пилот војног авиона. У Првом светском рату је извршио 57 мисија и сматран је за једног од најбољих пилота у Русији. Бољшевичка револуција га је приморала да се пресели у САД, где се показао као изврстан теоретичар авијације и проналазач. Између осталог је изумео најпрецизнији нишан за бомбардовање и пројектовао први савремени амерички ловачки авион P-35.
Мајор Александар П. Северски поред свог авиона, 29.6.1933.
Getty ImagesАлександар Северски је, међутим, стекао много већу популарност као поборник ратног ваздухопловства. Његова најважнија идеја се састојала у томе да је авијација у суштини стратешко наоружање. Стратешки бомбардери лете изнад непријатељских армија и флота рушећи непријатељску престоницу, владу, индустрију и најважнија подручја, и тако задају непријатељу ударац право у срце.
Данас су те предности стратешке авијације очигледне, али током 1920-их и 1930-их многи политички и војни лидери нису били спремни да финансирају и снабдевају развој сумњивих пројеката стратешке авијације, радије се придржавајући старе тактике, тј. примене тактичких бомбаредера.
Северски је критиковао такав приступ јер по његовом мишљењу ратно ваздухпловство не треба да троши свој јединствени потенцијал на пружање тактичке подршке трупама на фронту него треба да се концентрише на стратешке мисије. Ако авијација обави свој посао на одговарајући начин, окупација непријатељске територије ће бити застарела концепција и више неће бити циљ ратовања.
Само стратешки бомбардери су могли приморати непријатеља да падне на колена: „Ако избацимо непријатељу оружје из руку и учинимо га слабим, онда га можемо исцрпити и помоћу авијације приморати да се потчини“, тврдио је он.
Александар Северски је нарочито критиковао морнарицу. Тврдио је да су поморске снаге застареле и да се ратни бродови не могу носити са све већом доминацијом у ваздуху.
Нови авион-амфибија који је пројектовао и направио мајор Александар Северски. На фотографији Северски маше из кабине авиона, 14.6.1933, Њујорк.
Getty ImagesОн се у својим чланцима оштро противио стварању велике и скупе флоте: „Наша велика морнарица у два океана, која кошта много милијарди долара и сада је у фази изградње, треба да буде комплетирана кроз пет или шест година, тј. баш у време кад ће сви њени ратни бродови постати старо гвожђе“.
Новац утрошен за један ратни брод боље би било уложити у стотину стратешких бомбардера. Сваки бомбардер је теоријски могао уништити или онеспособити главни непријатељски ратни брод. Такви бомбардери би могли једноставно игнорисати непријатељске ратне бродове и прелетети их, а затим сравнити са земљом њихову отаџбину и приморати је да се потчини.
Северски је претпоставио да ће се са увећањем радијуса кретања авиона смањивати подручја деловања морнарице, све док на крају потпуно не ишчезну. „Никакве копнене или поморске операције нису могуће тамо где је контрола ваздушног простора у непријатељским рукама“, говорио је он.
САД поседовале неколико носача авиона чији је задатак био да штите ратну морнарицу од непријатељских авиона. Северски је тој чињеници супротставио контрааргумент да су авиони копненог базирања много бољи од палубних.
Ратно ваздухопловство је тада било под контролом армије, што је руски пилот оштро критиковао. Главни штаб ратног ваздухопловства је имао улогу оперативне или борбене јединице, док је армија САД контролисала све битне елементе обуке, финансирања и набавке.
Руско-амерички пионири авијације: мајор Александар Николајевич Прокофјев Северски (1894-1974) са макетом авиона са два трупа, око 1935.
Getty ImagesСеверски је био убеђен да ратно ваздухопловство не може превазићи тај „организациони кошмар“ и нормално се развијати докле год не постане засебна структура са сопственом командом. Био је уверен да су у то време авијацијом командовали пре свега кадрови из копнене армије, па тек онда пилоти.
У таквој ситуацији је Ратна морнарица САД током 1930-их била на дну ранг-листе приоритета и финансирања. Право је чудо што је реализован пројекат Боинг B-17 „Летећа тврђава“ за који се убрзо испоставило да је од виталног значаја.
Александар Северски је сматрао да ће независна команда и засебан буџет дати ратном ваздухопловству могућност реализације тако важних и перспективних пројеката као што је бомбардер Douglas XB-19. „Ако ми дозволимо да преовлада копнени начин размишљања армије и морнарице, испоставиће се да смо фатално хендикепирани губитници у борби за доминацију у ваздуху, из које бисмо морали изаћи као победници“.
Многи команданти армије и морнарице су мрзели Северског и говорили да је умно поремећен. Међутим, догађаји на почетку Другог светског рата су потврдили да су многе његове идеје исправне. Битке за Норвешку (1940), Денкерк (1940), Велику Британију (1940) и Крит (1941) показале су да у савременим конфликтима авијација има одлучујућу улогу.
Портет Александра П. де Северског, америчког пилота и проналазача рођеног у Русији. Северски гледа преко рамена у кабини британског ловца Havilland Vampire, Енглеска, 1944.
Getty ImagesЗатим је уследио 7. децембар 1941. године. Америчко друштво је уздрмано када је јапанска авијација у нападу на Перл Харбор потопила шест бојних бродова и два разарача, и озбиљно оштетила још девет пловила, укључујући три крстарице и три бојна брода. Тиме је постала очигледна рањивост ратних бродова у добро координираном и скоро незадрживом ваздушном нападу.
После тога је јавност обратила већу пажњу на чланке Северског. Његове анализе ваздушног рата, као и прогнозе тактичког, стратешког и техничког развоја, донеле су му репутацију и кредибилитет.
Посебно је био популаран његов текст „Победа помоћу авијације“, објављен у априлу 1942. године. Убрзо затим се Александру неочекивано јавио човек који је целом свету скренуо пажњу на речи руског пилота.
Волт Дизни је позвао Северског да му каже како је „ошамућен логиком књиге“. „Он је прочитао моју књигу. Она се тицала будућности, а он је хтео да направи анимирани приказ догађаја који тек предстоје и који ће довести до победе (у рату)“, сећао се Александар.
Волт Дизни у Сан Франциску, 24. фебруар 1941.
APПотписан је уговор, а затим је почео рад на анимираној верзији филма „Победа помоћу авијације“. То је анимирана прича о историји авијације и демонстрација потребе за њеним даљим развојем комбинована са документарним фрагментима. У њима је Северски лично наглашавао колико је важно да САД контролишу небо, да развијају офанзивну авијацију и формирају јединствену команду Америчког ратног ваздухопловства.
„Радили смо у његовом студију у Бербанку и у мом бунгалову у хотелу ’Beverly Hills’, понекад у ресторанима, а понекад на путу до студија и назад“, написао је касније Александар. Дизни је ангажовао чак и стручњака за дикцију који је исправљао изговор Северског и отклањао јак руски нагласак.
Филм је постао врло популаран. Видели су га милиони људи. Черчил и Рузвелт су га одгледали два пута, а затим су га трећи пут показали Уједињеном комитету начелника штабова оружаних снага САД. Рузвелт је био импресиониран коментарима Северског и одушевљен Дизнијевом анимацијом у којој је приказано како авиони разбијају ратне бродове у парампарчад.
Како је написао биограф руског пилота Џејмс К. Либи у књизи „Александар П. Северски и тежња за ваздушном моћи“, тај филм је убедио савезничке лидере да ће коначан датум онога што је постало познато као „Операција Оверлорд“ зависити од располагања ваздушним снагама које су довољне за заштиту бродова и њиховог драгоценог терета у виду војника и опреме приликом преласка преко Ламанша.
Тако је 8.000 авиона послужило као непробојни штит приликом искрцавања у Нормандији. Поред тога, преко 5.000 авина је било спремно да у сваком тренутку ступи у борбу. Луфтвафе је потпуно сузбијен.
Александар Северски није био иницијатор идеје о глобалној ваздушној моћи и доминацији ратног ваздухопловства над копненим снагама, као ни идеје узвратног масовног ваздушног напада, али је он у веома великој мери све то објаснио јавности.
Александар Северски, познати пилот, конструктор авина и аутор многих чланака, на вечери у Клубу истраживача у хотелу Валдорф Асторија, Њујорк, 1986.
Getty ImagesФилип С. Мајлингер је у делу „Путеви небески. Еволуција теорије авијације“ тврдио да је Александар Северски током Другог светског рата у САД био један од најпознатијих и најпопуларнијих људи који су се бавили авијацијом. Авијација је била његова страст, а његова мисија се састојала у томе да убеди амерички народ у револуционарне промене које ратовању доноси авијација као његов главни и одлучујући фактор.
После рата је Александар Северски као специјални саветник Министарства рата САД посетио Јапан и разговарао са јапанским царем Хирохитом. Овај му је рекао да је одгледао филм и био дубоко забринут због предсказања везаних за судбину Јапана услед ангажовања америчке авијације.
Снови Александра Северског су се остварили. Америчка авијација је постала моћна сила у Другом светском рату. Ратно ваздухопловство је 1947. коначно формирано као засебна структура оружаних снага САД. Убрзо затим је постало и највећа и најмоћнија ваздухопловна сила на свету.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
