Како су Руси реаговали на убиство Џона Кенедија?

Био је топао сунчан дан када се аутомобил 35. америчког председника у колони са пратњом кретао улицом Елм у Даласу (Тексас). Кров аутомобила је претходно скинут да би народ могао видети свога изабраника. У једном тренутку је Кенеди разменио пар речи са женом Жаклином, а затим се окренуо према народу и неколико пута махнуо руком детету које је стајало у близини. У наредној секунди, тачно у 12:30, два од три пуцња испаљена са 6. спрата школског складишта књига погађају председника. Након пола сата је Кенеди у клиници подлегао повредама.

22. новембра 1993. године навршило се 30 година од убиства председника Џона Кенедија. Председник Џон Кенеди, прва дама и гувернер Тексаса Џон Конали возе се кроз Далас неколико тренутака пре атентата, 22. новембар 1963.

Reuters

Вест о убиству америчког председника је потресла цео свет, укључујући и Совјетски Савез. Првог секретара Централног комитета КПСС Никиту Хрушчова пробудио је помоћник речима: „Кенеди је убијен!“, а овај је, према појединим сведочанствима, најпре упитао: „Имамо ли ми неке везе са тим?“

Совјетска страховања

Ово чудно питање шефа совјетске државе у таквим околностима је имало извесну подлогу. Како се одмах испоставило, за убиство је оптужен Освалд, а он је имао везе у СССР-у (о којима смо детаљно писали овде).

Архивска фотографија полицијске управе Даласа, оптужени Освалд са полицајцима Даласа.

Reuters

Освалд је у Совјетском Савезу провео две године, без успеха тражећи совјетско држављанство. Оженио се Рускињом, разочарао се у социјалистички поредак и вратио се у отаџбину 1962, годину дана пре убиства америчког председника. КГБ је после вести о убиству организовао хитна саветовања. У извештајима специјалних служби обелодањеним 2017. године наводи се да је пуковник Борис Иванов, шеф резидентуре КГБ-а у Њујорку, окупио своје сараднике и саопштио им да је Кенедијево убиство „проблем“.

Прочитајте више о томе! „Био је лош стрелац“: Живот Лија Харвија Освалда у СССР-у

Штавише, очекивало се да ће искрснути још више проблема. За време Кенедија су обе стране најзад почеле да се извлаче из подужег „хладног“ конфликта. Пет месеци пре убиства, у мају 1936, Кенеди је говорећи о СССР-у и САД рекао: „На крају крајева, заједничко нам је што сви живимо на овој малој планети. Сви дишемо исти ваздух. Свима нам је стало до будућности наше деце. И сви смо ми смртни“.

Чак и први човеков лет на Месец могао је бити заједнички. Наиме, бивши члан Саветодавног одбора НАСА Џон Логсдон је испричао како је Кенеди предложио да Америка и Русија то ураде заједно, али је Хрушчов одбио.

Сада, када је председник био мртав, руководство СССР-а је сматрало да ту ситуацију могу искористити радикално настројене антисовјетске снаге. У архивским документима се каже да је Кремљ био „збуњен и шокиран“: „Совјетско руководство је било узнемирено тиме што у одсуству лидера [у САД] неки неодговорни генерал може извршити ракетни напад на СССР“.

Звонила су црквена звона

Бечки самит 4. јуна 1961. у Бечу, Аустрија. Председник Џон Кенеди и генерални секретар Никита Хрушчов. Лидери двеју суперсила у доба Хладног рата размотрили су многа питања везана за билатералне односе.

Getty Images

Вест се брзо проширила, тако да су већ сутрадан ујутру сви у СССР-у знали да је Кенеди убијен. Совјетски грађани су волели младог, симпатичног и богатог Кенедија и његову супругу. Многи су пустили чак и сузу поводом његове смрти. „Звона на црквама су звонила у знак сећања на председника Кенедија“, рекао је извор из америчке агентуре који се тада налазио у Русији.

Лист „Неделя“ је 23. новембра 1963. године изашао са Кенедијевим портретом преко целе насловне стране. Фотографије таквог формата су биле резервисане само за чланове председништва ЦК КПСС-а, али је председништво одобрило да се за Кенедија направи изузетак, јер су сви били ожалошћени.

Лист „Неделя“ од 23. новембра 1963. године. Насловна страна посвећена је убиству америчког председника Џона Кенедија. „Неделя“ је био додатак уз владине новине „Известия“.

AP

Сергеј Хрушчов, син совјетског лидера, у мемоарима „Никита Хрушчов: реформатор“ пише да је за убијеним председником плакао и његов отац: пао је на колена и заридао. Све у свему, док је био жив, Џон Кенеди је уливао наде Совјетском Савезу, а после смрти је постао проблем.

Оградити се од Освалда

Ли Харви Освалд у друштву колега из фабрике у Минску где је радио. Фотографија је приложена Вореновој комисији као материјални доказ, 1959-1963.

Getty Images

Документи са којих је скинут печат државне тајне, засновани на извештајима америчке агентуре у СССР-у, указују на то да је Кремљ сматрао да се ради о завери ултрадесничарских снага незадовољних политичким курсом Кенедијеве администрације, и да је на челу завере био тадашњи потпредседник САД Линдон Џонсон, који је после Кенедијевог убиства постао амерички председник. Тај став се подударио са резултатима истраживања које је 1966. обавио Ерлинг Харисон, обласни тужилац Њу Орлеанса. Па ипак, верзија да је убиство повезано са СССР-ом (а такође са Кубом) била је веома популарна у САД и подгревана је у америчким медијима. Совјетски Савез је сматрао да се треба бранити од тих оптужби.

„Само манијаци могу помислити да су председника Кенедија могле убити ’левичарске снаге’ у САД, које представља Комунистичка партија САД“, наводи се у једном документу Министарства правде САД став тадашњег совјетског руководства.

Роберт Кенеди и Линдон Џонсон.

AP

Што се тиче Ли Харви Освалда, њега је совјетска власт окарактерисала као „манијака-неуростеника који није лојалан својој земљи нити било коме другом“. КГБ је запленио Освалдове фотографије од свих његових познаника у Минску, као и његова писма, сећа се професор Ернст Титовец који је током 1960-их био студент медицинског факултета и познавао је Освалда.

Припремљено је и заједничко саопштење за јавност Министарства спољних послова и КГБ-а у коме се каже да Освалд никада није био повезан са властима и да убице треба тражити у САД. У тајној пратећој белешци за Политбиро разматрана је спремност да се ставе на располагање сви подаци о Ли Харви Освалду у СССР-у, уколико САД то затраже. Али после разговора са амбасадором САД у СССР-у Левелином Томпсоном та изјава није објављена. „По свему се види да власти САД не желе да нас уплићу у ову ствар, али не желе ни да улазе у окршај са крајњим десничарима. Очигледно су заинтересоване да што брже забораве овај случај... Сматрам да у даљим наступима наше штампе треба узети тај моменат у обзир“, написао је у тајном писму Анастас Микојан, председник председништва Врховног совјета.

Global Look Press

На крају је почело ширење дезинформација. Совјетске специјалне службе су прошириле гласине о везама ЦИА са Кенедијевим убиством, а такође су финансирале америчког адвоката Марка Лејна, аутора неколицине контроверзних бестселера о атентату на Кенедија (на пример, „Ужурбано одлучивање“ 1966). Књиге посвећене умешаности ЦИА постале су један од главних извора присталица теорије завере. О томе се детаљно говори у документима Архивског центра „Винстон Черчил“.

Све је то ублажило нападе на Совјете. СССР је страховао од заоштравања Карипске кризе, али до њега није дошло. Током касније истраге нису били пронађени докази учешћа Совјета у убиству. Председник Русије Борис Јељцин је 1999. године у Келну предао америчком председнику Билу Клинтону 80 страница тајног совјетског архива, посвећених Освалду и реакцији СССР-а на убиство. „Желим да ти се захвалим за овај неочекиван и важан поклон“, рекао је тада Клинтон.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!