Како је совјетска обавештајна служба спасла животе Стаљину, Рузвелту и Черчилу

Средином 1943. године војна срећа је почела да прелази на страну антифашистичке коалиције. Немци су претрпели тешке поразе код Стаљинграда и Курска, Јапанци су потучени код острва Мидвеј и у бици код Гвадалканала. Немачки стратези су схватили да на фронтовима иницијатива почиње да прелази на противничку страну.

С обзиром да нису били у стању да промене ситуацију, нацисти су се одлучили за другачију тактику. Планирали су да једним ударцем обезглаве земље које су се бориле против њих. Донета је одлука да се ликвидира целокупно високо руководство СССР-а, Велике Британије и САД.

Немачки обавештајци у Ирану

Ова идеја се појавила након што је немачка обавештајна служба у септембру 1943. године дешифровала амерички морнарички код и сазнала за намеру Стаљина, Рузвелта и Черчила да се наредног месеца састану на конференцији у Техерану (према другој верзији, информација је процурила из британске амбасаде у Турској). Овакву прилику Немци нису смели да пропусте.

Дуг пут до Ирана за њих није представљао препреку. Ту земљу су добро познавали. Још 30-их година Немачка је у Ирану инсталирала ефикасну обавештајну мрежу агената. Руководство ове блискоисточне земље пријатељски се односило према нацистима и они су се тамо осећали као код куће све до напада Немачке на СССР. Већ у августу 1941. године совјетске и британске снаге ушле су на територију Ирана и без крвопролића смениле његово руководство, тако обезбедивши прикључивање земље антифашистичкој коалицији.

Од дојучерашњег савезника Техеран је постао непријатељ Берлина, барем званично. Ипак, немачка мрежа агената, иако је претрпела озбиљан ударац, није била уништена. Након што се привремено притајила, поново се активирала уочи конференције у Техерану, када је Хитлер дао одобрење за реализацију операције „Дуги скок“.

„Дуги скок“

Руковођење операцијом ликвидације три светска лидера поверено је главном диверзанту Трећег Рајха, који је предводио операцију ослобађања Мусолинија, СС пуковнику Оту Скорценију.

Према плану, групе немачких диверзаната које су избачене на територију Ирана требало је да уђу у Техеран, помешају се са масом и сачекају прилику за заседу. Европљани у иранској престоници у то доба нису привлачили пажњу, јер је град био препун избеглица из Европе захваћене ратом.

„У разнобојно одевеној гомили локалног становништва издвајали су се људи који очигледно нису знали шта ће са собом. Били су лепо обучени, возили су се у сјајним лимузинама или просто тумарали улицама. Биле су то имућне избеглице из ратом захваћене Европе, људи који су на време свој капитал пребацили у Техеран и ту живели безбедно. Наравно, међу њима су били и фашистички агенти“, сећао се Борис Тихомолов, пилот који је Стаљина довезао у Иран.

Немци су знали да су, док су се британска и совјетска мисија налазиле једна поред друге, Американци били издвојени на крају града. Рузвелт, који је неколико пута дневно морао да иде на сусрете кроз уске улице Техерана, тако је постао прва мета за ликвидацију или хватање, ако се пружи прилика.

Прва група диверзаната од шест особа, укључујући двојицу везиста, избачена је падобранима у рејону града Кум, 70 километара од престонице. Та група је у Техерану имала задатак да успостави радио-везу са Берлином и припреми услове за сусрете следећих група. Две недеље диверзанти су имали за долазак на лице места, где су се сместили у безбедној вили коју им је припремила локална агентура.

Неуспех

Међутим, за то време ни совјетска обавештајна служба није седела скрштених руку. По неколико канала Стаљину су стизале информације о припреми атентата на савезничке лидере. 

Главни извор ове информације био је обавештајац Николај Кузњецов. Он је одлично говорио немачки и узео идентитет поручника Вермахта Паула Зиберта. Док је био у служби у граду Ровно у Западној Украјини, спријатељио се са СС пуковником Улрихом фон Ортелом који му је у стању пијанства избрбљао тајну информацију о операцији која се припрема.

Стаљин је у Техеран стигао већ добро обавештен о немачким плановима. Одмах је појачано обезбеђење лидера и почело је чишћење града од немачких агената. Осим тога, Френклин Рузвелт је због безбедности позван да са смештајем пређе у совјетску дипломатску мисију, поред сале за преговоре. Амерички председник је радосно прихватио предлог, јер је због парализе ногу тешко подносио дуге вожње.

Убрзо је совјетска војна контраобавештајна служба СМЕРШ пронашла прву групу немачких диверзаната и они су неутралисани још пре почетка конференције. Чим је Берлин сазнао за овај неуспех, операција је отказана. „Дуги скок“ прекинут је у лету.

Прочитајте такође! „Смрт шпијунима”: Како је настао Смерш, најуспешнија совјетска војна контраобавештајна служба