„Смрт шпијунима”: Како је настао Смерш, најуспешнија совјетска војна контраобавештајна служба

Пре 75 година Јосиф Стаљин је формирао нову специјалну службу која се показала веома ефикасном у обмањивању немачких агената. Ипак, остаје на лошем гласу, јер је ликвидирала и невине људе. Ово је прича о Смершу.

19. децембра 1954. године 46-годишњи официр оптужен за издају стрељан је у Лењинграду, након што је месецима мучен од стране КГБ-а. Како се  присећао извршилац смртне казне, само неколико секунди пре него што је пао покошен метком, официр је узвикнуо: „Све ћу пријавити Политбироу (руководећи орган Комунистичке партије, дефакто: влада)! Све!”

Није пријавио. Виктор Абакумов, некада начелник Смерша, најефикасније контраобавештајне организације у ратном периоду од 1943-1946. године, осуђен је и погубљен због злочина који није починио. Заборављен је затим као и многе некада моћне личности. Али било је време када је Смерш утицао на животе и смрти милиона људи.

Важна мисија, ефектан назив

Смерш је основан у априлу 1943. године након што је Стаљин одлучио да је изузетно важно имати контраобавештајно одељење у војсци, независно од органа државне безбедности. Како је Валериј Христофоров, експерт из Института руске историје Руске академије наука, рекао у интервјуу за РИА Новости, „то је учињено како би се побољшало циркулисање информација. Абакумов је најважније документе прослеђивао директно Стаљину.”

Виктор Абакумов, начелник Смерша, најефикасније контраобавештајне организације у ратном периоду од 1943. до 1946.

У то време је рад контраобавештајне службе био суштински значајан за напредак Црвене армије на запад. „Војска је морала да ослободи окупиране територије на којима су Немци остављали своје агенте. Осим тога, морали су да се баве заробљеним Немцима, да сазнају ко од совјетских војника је заробљен и зашто, има ли издајника...” – објаснио је историчар Александар Зданович за телевизијски канал „Звезда”.

Наводно је Стаљин лично дао име новој организацији. Смерш је скраћено од „Смерть шпионам” (Смрт шпијунима). Прва варијанта је била Смернеш (Смерть немецким шпионам –Смрт немачким шпијунима), али совјетски вођа је одлучио да је важно нагласити да ће нова структура елиминисати све шпијуне.

Брутално чишћење редова

Абакумов, који је Стаљину верно служио, добро је организовао своју службу. Према званичним подацима, за време рата „Смерш је неутралисао преко 30 000 Хитлерових агената и преко 3 500 саботера”. Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел изјавио је на Нирнбершком суђењу да „немачка обавештајна служба за време рата није успела да утиче на војне акције”. Смерш је уложио пуно напора како би у томе успео.

Истовремено део руског друштва оптужује Смерш за смрт невиних људи. Mноги од оних које је Смерш ухапсио нису имали никакве везе са шпијунажом, били су то просто дезертери, они који сами себе рањавају да не би морали да ратују или „политички непоуздани” људи. Тако је и капетан Александар Солжењицин, будући чувени писац и дисидент, завршио у Гулагу 1945. године: Смерш је прочитао његова писма у којима је критиковао Стаљина.

Контроверза

Чак и према статистици Смерша, број ухапшених (594 000) озбиљно премашује број немачких агената. Како је пуковник Александар Лебединцев, ветеран из Другог светског рата, изјавио за АиФ, „многи официри Смерша нису ухватили ниједног шпијуна за време рата. Нажалост, било је много других, пре свега дезертера.”

Са друге стране, специфичност Смерша је у томе што су се сарадници контраобавештајне службе налазили заједно са војницима Црвене армије у активној војној служби. „Смерш је зато процентуално изгубио исто толико официра као Црвена армија”, каже Валериј Христофоров. Четворица официра Смерша постхумно су постали хероји Совјетског Савеза.

Специјални задаци  

Осим хапшења шпијуна и дезертера, Смерш је много труда улагао у обмањивање Немаца. „[ 1943. године] Стаљин је инсистирао да се интензивирају операције дезинформисања”, каже Зданович. „Смерш је извео 183 такве операције за време рата.” Неке су биле компликоване, као што је слање Александра Козлова, совјетског агента, у немачку позадину, где се уписао у обавештајну школу и погрешно информисао Немце о многим важним питањима.

Након што је Црвена армија ушла у Берлин у мају 1945. године, Смерш је покушао да ухвати Адолфа Хитлера. Нису успели, јер је нациста број 1. извршио самоубиство. Али Смерш је допринео томе да се зауставе даље гласине о томе да је Хитлер жив (они су пронашли фрагменте његових костију).

Неславан крај

После рата Смерш је распуштен: његова мисија је испуњена. Абакумов је високо напредовао, поставши министар државне безбедности 1946. године, али то није дуго трајало. Поражен у борби унутар партијске елите, ухапшен је 1951. године по Стаљиновом наређењу и погубљен три године касније од стране свог наследника. Никада није признао никакву кривицу иако је био мучен, али, како се често дешавало у та сурова времена, то му није помогло. Шеф Смерша је елиминисан као и његова организација.

Прочитајте још: Иза непријатељских линија - легендарне совјетске шпијунке

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies