Легендарне совјетске шпијунке

Надежда Плевицка (Fine Art Images/Vostock-Photo)

Надежда Плевицка (Fine Art Images/Vostock-Photo)

Присећамо се руских шпијунки – одважних и заносних жена чијој храбрости мушкарци могу да завиде.

Надежда Плевицка

Надежда је певала уз музичку пратњу Сергеја Рахмањинова, а цар Николај II звао ју је „курски славуј“. Ова сеоска девојка је прошла пут од монахиње до једне од најпознатијих певачица. Плевицка се у емиграцији удала за одбеглог царског генерала Николаја Скоблина, да би 1931. године совјетска обавештајна служба врбовала и њега и њу. Брачни пар је током 6 година слао податке о стању у емигрантским круговима Европе. Њихова најпознатија операција била је отмица генерала Јевгенија Милера 1937. године у Паризу. Предводника највеће емигрантске војне организације они су намамили да се сретне са немачким дипломатама, а улогу дипломата су одиграли други агенти. Затим су генерала успавали и морским путем га довезли у Русију. Милер је међутим, на одласку оставио писмо по коме су руски шпијуни разоткривени. Скоблин је побегао у Шпанију, где је убрзо погинуо, а Плевицка је ухапшена и осуђена на 20 година робије. Умрла је у затвору у француском граду Рену 1940. године.

Зоја Воскресенска

Владимир Севостијанов / TAССИзвор: Владимир Севостијанов / TAСС

Зоја је 1929. године као 22-годишња девојка примљена у инострано одељење Уједињене државне политичке управе (ОГПУ). Ускоро је овој лепотици понуђено да отпутује у Женеву и постане љубавница немачког генерала. Касније је она писала: „Одговорила сам: ’Добро. Отићи ћу и постаћу његова љубавница ако другачије не може, а онда ћу да се убијем’. После тога ми више нису нудили сличне задатке“. Она је током 1930-их радила у Манџурији, Летонији, Немачкој и Аустрији. Почетком јуна 1941. године је у улози сараднице Свесавезног друштва културних веза са иностранством била на пријему у немачкој амбасади, где ју је амбасадор, гроф фон Шуленбург, позвао да играју валцер. Зоја је обратила пажњу на светле правоугаонике на зидовима суседне сале, који су остали од скинутих слика, а кроз одшкринута врата је приметила гомилу кофера. После тога је известила команду да Немци журно припремају евакуацију амбасаде, али је њено саопштење било игнорисано. Кад је 1955. године отишла у пензију, постала је позната дечија списатељица, али јавност није била упозната са њеним ранијим животом све до 1990, када је њену тајну у једном интервјуу открио шеф КГБ-а Владимир Крјучков.

Маргарита Коњенкова

Маргарита Коњенкова (лево), Алберт и Eлза Ајнштајн и Сергеј Коњенков у Принстону, 1935. (Извор: ТАСС)Маргарита Коњенкова (лево), Алберт и Eлза Ајнштајн и Сергеј Коњенков у Принстону, 1935. (Извор: ТАСС)

Чувени скулптор Сергеј Коњенков допутовао је у Њујорк са женом Маргаритом 1923. године да би учествовао на изложби совјетске уметности. То његово „службено путовање“ трајало је 22 године. Док се „руски Роден“ бавио уметношћу, Маргарита је у његовом атељеу у Гринвич Вилиџу организовала салонско дружење са свим важнијим америчким политичарима и њиховим супругама. Била је примана и у Белу кућу. Познавала је „прву даму“ Елеонору Рузвелт. Њен главни циљ су били научници који су радили на стварању нуклеарног оружја. Дружила се са „оцем атомске бомбе“ Робертом Опенхајмером, а 1935. године се упознала са Албертом Ајнштајном. Судећи по сачуваним страсним писмима која јој је писао научник, Маргарита је била његова последња љубав. Међутим, она није заборављала ни свој посао. Успела је да врбује неколико америчких нуклеарних физичара. Такође је познато да се на њену молбу Ајнштајн лично састајао са совјетским агентом у Њујорку. Коњенкови су 1945. повучени у Русију, где је она дуго живела – надживела је и Ајнштајна и свога чувеног мужа. Умрла је у Москви 1980. године.

Јелена Модржинска

Архивска фотографијаАрхивска фотографија

Крајем 1940. године на железничкој станици окупиране Варшаве једна жена је изашла из вагона и бацила се у загрљај мушкарцу са букетом цвећа. Тако је управник совјетске амбасаде Иван Васиљев (право име – Петар Гудимович) дочекао своју жену Марију, коју је тада први пут видео. Наиме, за улогу његове жене изабрана је Јелена Модржинска, агент обавештајне службе. Главни задатак овог „пара“ било је да сазнају какве планове кује Немачка у погледу Совјетског Савеза. Обоје су ухапшени 22. јуна 1941. када је Гестапо посумњао у њих. Међутим, на саслушањима Немци нису ништа успели да сазнају, тако да су их као и остале дипломате заменили за немачке дипломате које су остале у Москви. Касније, у отаџбини, они су заиста постали муж и жена.

Ана Камајева-Филоњенко

Извор: IvanFM/Wikipedia.orgИзвор: IvanFM/Wikipedia.org

У јесен 1941, у Групи за посебне задатке при Народном комесаријату унутрашњих послова, чији је члан била и 23-годишња Ана Камајева, припремани су диверзанти за случај да фашисти заузму Москву. Ана је добила посебну улогу: требало је да изврши атентат на Хитлера. Москва је ипак одбрањена, а Камајева је убачена у немачку позадину, где је организовала диверзије. У октобру 1944. године послата је у Мексико, где је припремала операцију за ослобађање из затвора Рамона Меркадера, убице Троцког. Међутим, од ове операције се одустало у последњем тренутку. После рата се удала за војног обавештајца Михаила Филоњенка. Они су касније 12 година провели у иностранству као агенти: најпре у Чехословачкој, затим у Кини, а од 1955. године у Бразилу, где су формирали мрежу агената.

Росијскаја газета. Сва права задржана.