Проклетство летећег џина: Зашто су највећи авион на свету пратиле несреће?

Највећи авион на свету

„Џиновски авион је направљен са циљем да се освеже и реконструишу методи нашег агитационог и политичког деловања у широким народним масама, уз примену високог технолошког нивоа на који сада наша земља доспева...“, написао је 1932. године новинар Михаил Кољцов. Он је под Стаљиновим личним покровитељством постао идејни покретач пројекта стварања авиона који ће у оно време бити највећи на свету.

Public domain

То чудо је замишљено као понос совјетске авионске индустрије и окосница совјетске агитационе машинерије, тј. као кључна карика у пропаганди комунизма. Било је планирано да се авион опреми станицама за пријем и одашиљање сигнала, да има уредништво, па чак и штампарију која може да „штанцује“ на хиљаде летака. Авион би у лету био коришћен као студио за снимање филмова и њихово директно емитовање у етар. Поред тога, требало је да испушта димну завесу и да на њој пројектује светлосне пароле.

Public domain

Летећи џин је био својеврсни симболични поклон Максиму Горком, једном од најпознатијих совјетских писаца, који је те године прославио 40 година списатељског рада. Авион АНТ-20 је добио назив „Максим Горки“, а 1934. године је извео свој први лет.

Летећи дворац

Public domain

Авион је конструисао Андреј Тупољев на основу бомбардера ТБ-4. Размере су му биле огромне у поређењу са осталим авионима направљеним током 1930-их. Био је дугачак 33 метра, а распон крила је износио 63 метра, што је било 15 метара више од највећег дотадашњег авиона, немачке летеће лађе Dornier Do X.

Имао је осам клипно-елисних мотора М-34ФРН, сваки снаге 900 кс. Првобитно је било планирано да авион има шест мотора, али се испоставило да то није довољно џину тешком тридесет тона.

Public domain

Није развијао велику брзину (220 км/ч), али је био изузетно комфоран, што није било нимало типично за совјетске авионе током 1930-их. Површина од 100 квадратних метара могла је да прими 48 путника. Кабина је имала широке фотеље, тепихе, сточиће са стоним лампама и завесе на прозорима.

После одмора у спаваћим кабинама гости су одлазили до електрификованог бифеа где су могли да добију хладну и врућу закуску, да би се затим упутили у библиотеку. Поред тога, путницима и посади су на располагању били тоалети, умиваоници, складиште намирница и одељење за пртљаг.

Оруђе пропаганде

Public domain

„Максим Горки“ је могао да служи као транспортни или путнички авион, као бомбардер, као ваздушни штаб војног врха или као „авион број један“ за припаднике државног врха. Па ипак, пропаганда је била и остала главна намена модела АНТ-20.

Творци су реализовали скоро све идеје које је изнео Михаил Кољцов. Авион је имао аутоматску телефонску станицу са 16 бројева за контакт између службених просторија. Пнеуматска пошта је омогућавала командиру посаде да размењује поруке са радистом и новинарима у авиону.

Public domain

АНТ-20 је имао и моћан разглас, комору за развијање фотографија и штампарију која је имала агрегат и могла је да одштампа 10.000 летака за сат времена.

Постојала је и идеја да се филмови пројектују директно на облацима током лета, али се испоставило да то није технички изводљиво. Због тога су филмске пројекције организоване на аеродромима.

Катастрофа

Тупољев АНТ-20 „Максим Горки“ изнад Црвеног трга, Москва.

Public domain

Нажалост, испоставило се да џиновски авион за агитацију није био дугог века. Извео је само неколико успешних летова. У једном од њих је учествовао Антоан де Сент Егзипери, који је неколико дана боравио у Москви.

У пролеће 1935. године било је планирано да се АНТ-20 преда ваздухопловном агатиционом одреду „Горки“. Поводом тог догађаја 18. маја је приређен свечани лет овог авиона изнад Москве.

Џин се подигао у ваздух носећи 38 путника. Били су то радници фабрике у којој је авион направљен и чланови њихових породица, а међу њима и седморо деце. У пратњи је летео авион Р-5 и ловац И-5 да гледаоци лакше сагледају огромне габарите авиона АНТ-20.

Улица Левитана бр.4, Москва, насеље Сокол, после авионске трагедије АНТ-20 „Максим Горки“.

Public domain

Током лета је пилот авиона И-5 Николај Благин почео да изводи акробатске фигуре близу „Максима Горког“. Намеравао је да око џиновског авиона направи „мртвачки чвор“, али је направио грешку. На највећој висини је толико успорио да се авион зауставио у ваздуху, а затим се сручио на АНТ-20 који је у том тренутку био испод њега, оштетивши му десно крило.

„Максим Горки“ је по инерцији летео још 10-15 секунди, а затим је пикирао распадајући се у ваздуху, и срушио се на викенд-насеље Сокол. Погинуло је укупно 49 особа: 38 путника и 11 чланова посаде, а такође пилот авиона И-5.

Како се испоставило током истраге коју је покренуо НКВД, један сат пре катастрофе представници филмског студија В. Рјашски и А. Пулин су без дозволе руководилаца лета желели да направе лепе снимке па су инсистирали да Благин изводи акробатске фигуре близу летећег џина. Обојица су због тога кривично одговарали.

Уклети пројекат

Посмртна поворка на сахрани погинулима у катастрофи авиона АНТ-20 „Максим Горки“.

Public domain

После трагедије „Максима Горког“ пројекат није затворен. Одлучено је да се направи нови, још бољи примерак, АНТ-2 „бис“ са шест моћнијих мотора М-34ФРНВ (1.200 кс).

Међутим, и нови џин је трагично завршио. Летео је 272 часа превозећи путнике и терет, а онда се срушио 14. децембра 1942. године у Узбекистану. Погинуло је 26 путника и 10 чланова посаде.

На крају се потпуно одустало од пројекта, тако да ни АНТ-20 ни АНТ-20 „бис“ никада нису пуштени у серијску производњу.

Тупољев АНТ-20 Бис

Public domain

Није дуже живео ни Михаил Кољцов, који је „кумовао“ овом пројекту. Он је пао у немилост свог покровитеља, па је ухапшен и стрељан 2. фебруара 1940. године као „учесник завере против Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) и Совјетске власти“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!