Зашто су се нацисти толико плашили „Стаљиновог маља“ (ФОТОГРАФИЈЕ)

1. Вучна хаубица Б-4 калибра 203 мм једно је од најубојитијих артиљеријских оруђа у совјетској историји. Растурала је у парампарчад непријатељске утврђене положаје у радијусу од 25 км.

Војници совјетске армије отварају ватру на приласцима Москви. Русија, Московска област.

Олег Кноринг/Sputnik

2. Ова хаубица је уведена у експлоатацију током 1930-их, а ватрено крштење је имала 1939. у Зимском рату против Финске. Тада је са лакоћом уништавала мање бункере на Манерхајмовој линији. Боље утврђене положаје је ефикасно уништавала са два прецизна поготка. Њихове рушевине се и данас могу видети.

Група црвеноармејаца разгледа оклопни поклопац на финском бункеру.

Public domain

3. После директног поготка пројектила из ове хаубице фински бункер је изгледао као модерна уметност. Била је то гомила бетона са арматуром која штрчи на све стране. Због тога су војници овом страшном оружју дали надимак „Карелски вајар“.

Фински бункер бр. 42 који је на Манерхејмовој линији уништила Црвена армија.

Public domain

4. Немци су хаубицама Б-4 дали назив „Стаљинов маљ“. Прави страх су, међутим, осетили тек крајем рата када је она дошла до изражаја. Наиме, 1941. године у операцији „Барбароса“ на самом почетку нацистичке инвазије околности нису биле погодне за примену ове хаубице.

Батерија совјетских тешких хаубица м1931 калибра 203 мм на Трећем белоруском фронту, лето 1944.

Public domain

5. У време катастрофалног одступања Црвене армије 1941. године није било шансе да се хаубице поставе и заузму положаје. Већином су евакуисане на исток, изузев 75 оруђа која је Црвена армија у повлачењу онеспособила. Неколико исправних примерака је доспело у непријатељске руке.

Тешка артиљерија

Сергеј Коршунов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

6. Када је у рату дошло до преокрета поново су ангажоване хаубице Б-4, не само као оруђа за опсаду него и за уништавање непријатељске оклопне технике. У време Курске битке 1943. године добро заштићено противтенковско самоходно оруђе „Елефант“ је потпуно уништено ударцем „Стаљиновог маља“. Додуше, такви прецизни погоци су били прилично ретка појава.

Public domain

7. У борбама за Берлин је учествовало 38 хаубица Б-4. На раскрсници улица Линденштрасе и Ритерштрасе једно оруђе је само са 6 испаљених пројектила потпуно уништило добро утврђену зграду којој пре тога ни артиљерија, ни тенкови, ни пешадија нису могли наудити.

Public domain

8. „Стаљинови маљеви“ ипак нису могли решити сваки проблем. Огромна кула зоолошког врта била је један од неколико положаја са којих је противваздухопловна одбрана штитила главни град Немачке од напада савезничких бомбаредера. И поред интензивне паљбе хаубице су уништиле само један угао куле. Гарнизон се предао тек када је Трећи рајх капитулирао.

Кула зоолошког врта.

Bundesarchiv

9. У послератном периоду Б-4 је постављен на точкове. Тако је ово артиљеријско оруђе добило маневарске могућности, а посади је требало мање времена да припреми хаубицу за отварање ватре.

Совјетски борци на тегљачу, Карелски фронт, 1944.

Public domain

10. Б-4 је 1964. године наоружан нуклеарним пројектилима и постао је део нуклеарног арсенала Совјетског Савеза. Већ током 1970-их је чувени „Стаљинов маљ“ одслужио своје, тако да је замењен модернијим наоружањем.

Хаубица Б-4М калибра 203 мм у Артиљеријском музеју, Санкт Петербург.

One half 3544

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!