Шест чињеница о главној кули Московског кремља

Legion Media
Спаска кула, један од најпознатијих симбола Москве, у прошлости је служила и као минијатурна тврђава, и као царска капија, па чак и као тамница.

1. Подигнута је 1491. године по пројекту италијанског архитекте Петра Антонија Соларија. У прошлости је третирана као главна кула Московског кремља. Поштована је у народу као царска капија, а пре револуције се веровало да има чудесну моћ, тако да је свако скидао капу када је пролазио кроз капију спаске куле. Био је то главни улаз у Кремљ за цара и његову свиту, а коришћен је и у дипломатским церемонијама и црквеним литијама. Кроз ову капију је излазила војска када креће у рат.

Манастир Вазнесења Господњег (срушен 1929) и Спаска кула Московског кремља. Репродукција из албума „Москва и Московљани“, Државни историјски музеј.

2.  Првобитно се звала Фроловска кула јер се поред ње некада налазио храм светог Фрола и Лавра. Цар Алексеј Михајлович јој је (као и многим другим кулама) у априлу 1658. године дао назив „Спаска“ у част двеју икона које су постављене изнад капије – Спаса (Спаситеља) Смоленског са стране Црвеног трга, и Спаса Нерукотвореног са стране Кремља.

3. Спаска је попут осталих кула подигнута као део одбрамбеног система Кремља. Ако непријатељ продре у зидине, масивна гвоздена капија се затвори и непријатељски војници остану заробљени у кули. Било је замишљено да кула игра улогу самосталне тврђаве која може издржати најинтензивнији напад. Захваљујући конструкцији са више нивоа, отвореним гробницама и многобројним стрелницама, са ове куле су се могле добро штитити суседне зидине. У 17. веку за време Смутног доба кула је коришћена и као тамница.

Ове степенице воде на Спаску кулу. Кула има два подеста – један испод часовника, други изнад њега.

4. Легенда каже да Наполеон 1812. године није скинуо свој чувени шешир када је пролазио кроз капију ове куле да запоседне опустелу Москву, али је дунуо ветар и збацио му шешир са главе. То је, како се испоставило, био лош знак. А када је француска војска напуштала Москву Наполеон је наредио да се Спаска кула дигне у ваздух, али су донски козаци на време пристигли и угасили већ упаљене фитиље.

5. До 17. века Спаска кула је била двоструко нижа него данас. Од 1625. је почела да „расте“, тј. да се надограђује, почев од горњег дела у више нивоа, који су подигли руски архитекта Бажен Огурцов и Енглез Кристофер Галовеј. Касније је кула „крунисана“ двоглавим орлом, грбом Руске империје, који је 1935. замењен садашњом рубинском звездом. Заједно са том звездом кула је висока 71 метар и има девет спратова.

6. Спаска кула и њен часовник су препознатљиви симболи Кремља, али и новогодишњих празника. Тачно у поноћ Нова година почиње звонима овог кремаљског часовника, и то се приказује на државној телевизији. Историја каже да је Спаска кула свој први часовник добила у 15. веку, и да је он касније много пута мењан. Једно време је чак и свирао разне мелодије, од „Мој мили Августине“ до Интернационале. У периоду 1938-1996. часовник није издавао никакав звук, а онда је добио садашњи репертоар, који се састоји од две мелодије. Једно је химна Русије, а друго партија „Буди славан“ којом се завршава опера Михаила Глинке „Живот за цара“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“