„Поглед на Московски кремљ“
Музеј уметности у ЈарослављуУ Московској Русији (претходници модерне Русије, 15. и 16. век) било је уобичајено да се за пројектовање стабилних и лепих здања позивају италијански мајстори. Кремљ је преуредио Иван III (1462-1505). Он је уместо некадашњег белог камена подигао зидине од карактеристичне црвене цигле коју данас видимо. За тај посао је ангажовао многе Италијане: Аристотела Фиоравантија, Алојзија да Милана, Антонија Гислардија и Пјетра Антонија Соларија. Управо они су пројектовали и саградили прве куле Московског кремља, као и храмове и дворце унутар тврђаве.
Занимљиво је да су Руси у оно време тешко изговарали италијанска имена и зато је већина ових архитеката била позната под заједничким презименом Фрјазин (што је углавном значило „Италијан“).
Тајницка кула Московског кремља.
А. Савин (CC BY-SA 3.0)Ова кула је прилично скромна (није толико позната као Спаска, на пример), али је прва направљена, још 1485. године. Назив је добила од речи „тајна“ јер је у кули био скривен пролаз до реке Москве као тајни излаз за житеље Кремља уколико би тврђава пала у руке непријатељима.
Спаска кула. Рестаурирана икона Спаса Смоленског, 2010.
Sergius (CC BY-SA 3.0)То није ништа необично, с обзиром да је Русија пре Октобарске револуције била хришћанска земља. Поједине куле, као што су Спаска и Никољска, добиле су назив по светитељима или иконама. Приликом проласка кроз капију испод Спаске куле свако је морао скинути капу испред Христове иконе са спољне стране куле.
Испод појединих кула се још увек могу видети лежишта за иконе (или њихови остаци) мада су саме иконе, наравно, нестале 1917. године.
Пожар у Москви 1812. године. Виктор Мазуровски.
Наполеон је био незадовољан што је 1812. морао да се евакуише из Москве (његова армија није имала резерве хране и почела је да гладује) и зато је наредио да се око Кремља постави експлозив као својеврстан опроштајни „поклон“ Москви. Срећом, Французима се план изјаловио. Потпуно је уништена само једна кула (Водовзводна), неколико кула је доста оштећено, али већина је остала на свом месту. Оштећене куле су реконструисане после рата.
Спуштање двоглавог орла са Никољске куле Кремља.
Марк Марков-Гринберг/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruЦрвене петокраке су после револуције постављене на врхове кула уместо императорских двоглавих орлова. Оне су такође постале препознатљиви симболи Русије иако стоје на само пет најпознатијих кула: Боровицкој, Тројицкој, Спаској, Никољској и Водовзводној.
Три куле на главним угловима Кремља имале су највећи значај за одбрану тврђаве и зато су направљене са кружним попречним пресеком. То су Водовзводна, Москворецка и Угаона Арсеналска. Све остале су уграђене у дужни бедем и зато имају четири стране.
У центру фотографије је Беклемишевска кула, а у позадини стамбени комплекс зграда на Котељничком кеју. Десно, заклоњена лишћем, види се Петровска кула.
Д. Иванов (CC BY-SA 3.0)Беклемишевска кула је данас познатија као Москворецка (по реци Москви), али у 16. веку је носила име Ивана Беклемишева, богатог и утицајног бољара (племића) чија је кућа била близу куле унутар Кремља. Кула је и подигнута у његову част. Беклемишев се 1525. године посвађао са московским кнезом Василијем III после чега је погубљен, али је име куле задржано.
Нема никакве сумње да је управо ова кула најпознатија. Сви Руси нетремице гледају Спаску кулу када дочекују Нову годину јер је на њој зидни часовник који се увек приказује на телевизији у новогодишњој ноћи када се одбројавају последње секунде одлазеће године.
Више о зидном сату са звонима на Спаској кули прочитајте овде.
Нису све куле подједнако познате. На пример, две куле се зову Прва Безимена и Друга Безимена. Оне су имале само одбрамбену улогу и за њих није везано нешто посебно занимљиво. То је све што вреди рећи о њима. Идемо даље.
Само погледајте ту кулу. Бела је, ниска и чак се налази изван зидина Кремља. Ова истурена кула је својевремено пројектована да штити мост преко реке Неглинке (Неглинаја) који је спајао Кутафју са Тројицком кулом. Неглинка одавно тече кроз подземне цеви испод асфалта, али су Кутафја и мост остали. Туристи улазе у Кремљ кроз кулу Кутафју. И каса се налази одмах поред ње.
Овде можете видети детаљна упутства за улазак у Московски кремљ.
Ово важи уколико не користи хеликоптер. У питању је Боровицка кула. Лидери су у аутомобилима са пратњом увек улазили кроз капију ове куле, а Спаска кула је коришћена само када се на главној капији врше неки радови.
Није тешко приметити да се Никољска кула разликује од осталих. Најпре је она личила на Спаску кулу, да би почетком 19. века била преуређена у неоготичком стилу са украсним елементима од белог камена. Кула је добила назив по светом Николи. Оштећена је у рату 1812, а затим у револуцији 1917. Данас је у одличном стању.
Ако се рачуна и звезда на њеном врху Тројицка кула је висока 80,16 метара. Она је мостом спојена са Кутафјом која је најнижа – висока је само 13,4 метра.
У питању је Царска кула. Она је последња направљена 1680. године. То није кула у правом смислу. Она нема улогу заштите тврђаве, изгледа више као украсни додатак. Четири стуба насред бедема и кров – то је све. Легенда каже да ју је Иван Грозни користио као осматрачницу изнад Црвеног трга. Због тога је и добила назив Царска кула.
Поред Царске куле се налази Набатна кула („кула за узбуну“). У њој је од 1658. године било звоно које је коришћено за узбуњивање у случају пожара, нереда или других ванредних ситуација. Међутим, када су у Москви 1771. године почели нереди, бунтовници су продрли у кулу и почели да звоне за узбуну како би се народ окупио. Катарина Велика је била љута због тога, и чим је угушила бунт наредила је да се звоно „ућутка“, тј. да се са њега скине клатно. Звоно је потпуно уклоњено 1803. године.
Крајем 17. века цар Алексеј Михајлович је у Константиновој и Јелениној кули сместио затвор и неколико просторија за мучење. После тога је народ овој кули уместо лепог назива дао ново име Питошнаја (на руском „Пыточная“, тј. кула за мучење). Два века су у народу колале легенде о овој озлоглашеној кули. Причало се да се на њеном зиду понекад појављује крвава мрља...
Тројицка кула је једина „насељена“. У њој се од 1920-их налази сала за пробе војног оркестра Кремаљске гарде. И то није све: данас се ту одржавају пробе Председничког оркестра Руске Федерације који наступа пред руским функционерима и страним лидерима током њихове посете Кремљу.
Додуше, не можете то учинити као обичан туриста. То је била врло популарна варијанта за совјетске руководиоце још од 1948. године. Било је много ситуација у којима су се они обраћали народу са „најсветијег“ места у СССР-у, тј. са крова Лењиновог маузолеја, али је било прилично незгодно прићи Маузолеју и попети се на њега са стране Црвеног трга.
Због тога је одлучено да се до Маузолеја направи пролаз од најближе куле, а то је Сенатска. Пролаз је направио архитекта Николај Виноградов. Сада се то вероватно ретко користи.
Само баците поглед на ову угаону кулу. Изгледа прилично моћно. И заиста, она има најдебље зидове у целој тврђави – дебели су 3,96 метара. Сад знате где да се сакријете у случају зомби апокалипсе (уколико тада будете у Московском кремљу).
Кула Гербоваја формално није припадала ансамблу кремаљских кула јер се налазила у унутрашњем делу тврђаве поред двораца и храмова, али је то ипак била кула, и то прилично истакнута. Имала је украсе у виду грбова руских градова. Нажалост, у 19. веку је била већ толико трошна да је одлуком власти уклоњена.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу