Радио-телевизијски торањ „Останкино“, висок 540 метара, највиши је објекат у Европи. Да је то стамбена зграда имала би 180 спратова, а овако има само 45.
Када је 1998. у Москви дувао ураган, врх куле се заљуљао 6 метара у страну у односу на вертикалан положај. Теоријски гледано, врх торња има могућност да у љуљању одступи од центра целих 14 метара.
Велики пожар је избио 27. августа 2000. године и спалио три спрата торња „Останкино“, укључујући и чувени ресторан „Седмо небо“. Поново је отворен тек након 16 година. Интензитет пожара је био толики да су многи мислили да ће се торањ срушити.
Сјумбике је један од симбола града Казања. Спада у категорију „накривљених кула“ као торањ у Пизи. Данас њен врх одступа од вертикалног положаја непуна два метра.
Локални архиви су изгубљени тако да нико не зна када је из због чега кула изграђена. Појединци тврде да је подигнута у 16. веку по наредби татарске владарке Сјумбике у част њеног умрлог супруга.
Друга легенда каже да је Иван Грозни хтео да се ожени овом Татарком када је заузео Казањ. Сјумбике је пристала, али само под условом да он најпре подигне кулу за седам дана. Када је кула завршена она је извршила самоубиство скочивши са њеног врха.
Ова тајанствена кула крије се у једном дворишту у историјском центру Санкт Петербурга. „Кула грифона“ је заправо оно што је остало од старе котларнице.
Постоји легенда да је ову кулу користио фармацеут Вилхелм Пел у 19. веку и да је у њој вршио своје алхемичарске експерименте. Прича се да су Пелову лабораторију ноћу чували грифони који су летели изнад града.
Криви торањ постоји и у градићу Невјанску на Уралу. Ова „посестрима“ торња у Пизи је нагнута 1,86 метара.
Подигнут је 1725. године. Прича се да је овај торањ први коришћен као заштита од грома, непуних 25 година пре него што је Бенџамин Френклин у Америци званично изумео громобран.
Московски кремљ има 20 кула и свака од њих је вредна пажње, а најважнија од њих је Спаска кула.
Она је вековима служила као главни улаз у Кремљ. Био је обичај да се скида капа када се пролази кроз капију ове куле. Онима који то не би урадили понекад је скретана пажња на случај са Наполеоном, који је, како се прича, покушао да уђе у Кремљ не скидајући свој тророги шешир, па је изненада дунуо снажан ветар и однео му га са главе.
Најпознатији часовник у Русији монтиран је на Спаску кулу. Звонима ове куле се званично обележава долазак Нове године у Русији.
Шуховљев радио-телевизијски торањ саграђен је почетком 1920-их, на крају грађанског рата, и годинама је био симбол совјетске телевизије.
Дизајниран је у виду хиперболоидне конструкције и невероватно је чврст. Када је 1939. године у њега ударио мањи авион, торањ чак није морао ни да се поправља. Никакву штету му није нанео ни ураган који је беснео у Москви 1998. године.
Звоник у Каљазину (непуних 200 километара северно од Москве) је све што је остало од историјског центра града који је потопљен крајем 1930-их да би се на том месту изградила хидроелектрана. Храм је срушен, а звоник је остављен да служи као светионик у новонасталом вештачком језеру.
Било је планирано да се звоник ипак сруши, али он и даље стоји на свом месту. Данас је усамљени Каљазински звоник на минијатурном острвцету главна туристичка знаменитост овога града. Поред тога, у њему се данас врше и верски обреди.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
