1. Подигнута је 1491. године по пројекту италијанског архитекте Петра Антонија Соларија. У прошлости је третирана као главна кула Московског кремља. Поштована је у народу као царска капија, а пре револуције се веровало да има чудесну моћ, тако да је свако скидао капу када је пролазио кроз капију спаске куле. Био је то главни улаз у Кремљ за цара и његову свиту, а коришћен је и у дипломатским церемонијама и црквеним литијама. Кроз ову капију је излазила војска када креће у рат.
Валентин Черединцев / Sputnik
2. Првобитно се звала Фроловска кула јер се поред ње некада налазио храм светог Фрола и Лавра. Цар Алексеј Михајлович јој је (као и многим другим кулама) у априлу 1658. године дао назив „Спаска“ у част двеју икона које су постављене изнад капије – Спаса (Спаситеља) Смоленског са стране Црвеног трга, и Спаса Нерукотвореног са стране Кремља.
3. Спаска је попут осталих кула подигнута као део одбрамбеног система Кремља. Ако непријатељ продре у зидине, масивна гвоздена капија се затвори и непријатељски војници остану заробљени у кули. Било је замишљено да кула игра улогу самосталне тврђаве која може издржати најинтензивнији напад. Захваљујући конструкцији са више нивоа, отвореним гробницама и многобројним стрелницама, са ове куле су се могле добро штитити суседне зидине. У 17. веку за време Смутног доба кула је коришћена и као тамница.
Иља Варламов (CC-BY-SA 4.0.)
4. Легенда каже да Наполеон 1812. године није скинуо свој чувени шешир када је пролазио кроз капију ове куле да запоседне опустелу Москву, али је дунуо ветар и збацио му шешир са главе. То је, како се испоставило, био лош знак. А када је француска војска напуштала Москву Наполеон је наредио да се Спаска кула дигне у ваздух, али су донски козаци на време пристигли и угасили већ упаљене фитиље.
5. До 17. века Спаска кула је била двоструко нижа него данас. Од 1625. је почела да „расте“, тј. да се надограђује, почев од горњег дела у више нивоа, који су подигли руски архитекта Бажен Огурцов и Енглез Кристофер Галовеј. Касније је кула „крунисана“ двоглавим орлом, грбом Руске империје, који је 1935. замењен садашњом рубинском звездом. Заједно са том звездом кула је висока 71 метар и има девет спратова.
Константин Кокошкин / Global Look Press
6. Спаска кула и њен часовник су препознатљиви симболи Кремља, али и новогодишњих празника. Тачно у поноћ Нова година почиње звонима овог кремаљског часовника, и то се приказује на државној телевизији. Историја каже да је Спаска кула свој први часовник добила у 15. веку, и да је он касније много пута мењан. Једно време је чак и свирао разне мелодије, од „Мој мили Августине“ до Интернационале. У периоду 1938-1996. часовник није издавао никакав звук, а онда је добио садашњи репертоар, који се састоји од две мелодије. Једно је химна Русије, а друго партија „Буди славан“ којом се завршава опера Михаила Глинке „Живот за цара“.