Пет најважнијих ордена у Руској империји

Зашто је некој земљи уопште потребан систем награђивања? Петар Велики је знао одговор на ово питање. Када је постао Руски цар, схватио је да мора сустићи европске ривале. Увођење система одликовања је у том смислу било пун погодак.

Систем државних одликовања омогућио је монарху да рангира поданике по свом избору. Тако је и обичан војник могао да напредује до високих официрских чинова, а племић је могао постати први међу једнакима. Први руски орден Петар је увео 1698. године.

1. Орден Светог апостола Андреја Првозваног

Звезда Ордена светог Андреја Првозваног. Злато, сребро, брилијанти, сафири. Димензије 8х8 цм. 1805-1815. Дијамантски фонд СССР-а у Московском кремљу.

Владимир Вдовин/Sputnik

Овај орден је 1698. године увео Петар Велики у част светог Андреја, првог Христовог апостола и покровитеља Русије. То је био први руски орден. Руски цар га је установио чим се вратио са путовања по Европи. Свети Андреј Првозвани је, према житију, био први апостол који је посетио Кијевску Русију и проповедао хришћанство руском народу.

Знак Ордена светог Андреја Првозваног. Дијамантски фонд СССР-а.

Владимир Вдовин/Sputnik

Скоро цело столеће орден није имао статут. Додељиван је само у једном степену, и то само за најистакнутије војне и цивилне заслуге. Састојао се од орденског знака (емајлирани црни двоглави орао са круном) и осмокраке срeбрне звезде са девизом: "За веру и верност". Постојала је варијанта украшена „брилијантима“, и такав орден је додељиван као посебно одликовање. Након 1797. године сваки руски велики кнез награђиван је орденом приликом крштења, а кнезови императорске крви добијали су овај орден када напуне 18 година. Укупно је било од 900 до 1.100 носилаца овог ордена.

2. Орден Свете Катарине

Знак Ордена свете великомученице Екатерине (или Орден ослобођења) којим су награђиване жене. Уведен је 1714. године. Колекција ордења и медаља одељења за нумизматику Ермитажа.

В. Лозовски/Sputnik

Овај орден је хоронолошки био други по реду, а увео га је Петар Велики у част свете великомученице Екатарине, покровитељке цареве супруге Катарине Прве (1684-1727). Петар је 1711. године повео своју вереницу Катарину у неуспели поход на реку Прут, где је данас подручје у коме се налази граница између Румуније и Молдавије. Катарина је у то време била у другом стању, али је јуначки подносила све тешкоће похода од кога су страховали и Петар и његови генерали. Орден је званично уведен 24. новембра 1714. године, на дан венчања Петра и Катарине.

Венчаница велике кнегиње Катарине Алексејевне (будуће императорке Катарине II). Копија оригинала из 1745. године у Оружејној палати. Израдила Катедра за сценске костиме, Школа-атеље Московског уметничког театра. Управница катедре: Елеонора Петровна Маклакова.

Shakko (CC BY-SA 3.0.)

Овај орден био је намењен само женама. Додељиван је у два степена: Дама великог крста (орденски знак и звезда) и Дама малог крста (само орденски знак). Девиза ордена је: "За љубав и отаџбину". Даме које су награђене овим орденом, као и у случају са орденом Светог Андреја Првозваног, плаћале су обавезну таксу – 400 рубаља за Даму великог крста и 200 рубаља за Даму малог крста. Сва прикупљена средства трошена су у добротворне сврхе. Руске велике књегиње добијале су Орден великог крста на крштењу (или склапању брака са члановима династије Романов), а књегиње царске крви су га добијале када напуне 18 година. Укупно су дамама додељена 734 оваква ордена.

3. Орден светог Георгија

Знак Ордена светог Георгија (лево) који је 1769. године увела императорка Катарина II. Десно је знак Војничког ордена светог Георгија. Уведен је 1807. године за обичне војнике (Георгијевски крст). Колекција ордења и медаља одељења за нумизматику Ермитажа.

В. Лозовски/Sputnik

Орден светог Георгија био је највиша војна награда у Руској империји. Увела га је 1769. године Катарина Велика (1729-1796). Додељиван је искључиво за личну храброст показану на бојном пољу. Орден је, као што пише у његовом уставу, додељиван „онима који нису само испунили дуг према земљи..., него су се још и истакли неким изузетно храбрим поступком... Тај орден мора стално да се носи“.

Императорски војни орден светог великомученика и победоносца Георгија (Орден светог Георгија), највише војно признање у Руској империји. Увела га је императорка Катарина Друга 26. новембра 1769. године.

Свердлов/Sputnik

Орден светог Георгија се додељује у четири степена, с тим што је први степен највиши. Састоји се од крста, звезде и траке. Крст је темпларски, од белог емајла. У центру је медаљон са приказом светог Георгија. Сребрна звезда има четири крака и иницијале „СГ“ у кружном пољу од црног емајла са уписаном девизом ордена „За службу и одважност“. Трака је наранџаста са три црне уздужне пруге. То су руске „боје ратне славе“, симболизују ватру и барут. Од 1845. године сва четири степена овог ордена давала су носиоцу право да постане наследни племић. Преко 10.000 људи је награђено различитим степенима. Орден је до 1807. додељиван само официрима, а 1807. се појавило специјално „одликовање“ са крстом истог облика за обичне војнике који су показали велику храброст (мада он није обезбеђивао статус племића). Формално је у хирерархији руских признања Орден светог Георгија био нижи од Ордена светог Андреја, али за војна лица је то била најдража награда.

4. Орден светог Владимира

Знак Ордена светог Владимира првог степена.

А. Свердлов/Sputnik

Увела га је 1782. године императорка Катарина Велика у част светог Владимира у чије време је Русија покрштена. Додељиван је за војну и цивилну службу. Имао је четири степена, од којих је први био највиши. То је била награда за непрекидну службу. Четврти степен се добијао и за изузетан допринос доброчинству или за 35 година беспрекорне службе. Орден је имао девизу „Добробит, част и слава“. Орденски знак се састојао од црвеног емајлираног крста са црним и златним ободом, и златно-сребрне осмокраке звезде чија величина је варирала у зависности од степена. Трака је била црно-црвена.

Звезда Ордена светог Владимира првог степена из ризнице Државног историјског музеја.

А. Свердлов/Sputnik

Сви степенови су обезбеђивали носиоцу племићки статус. Крајем 19. века се испоставило да је четврти степен додељен за доброчинство многим трговцима и индустријалцима који су затим постали „покондирени“ племићи. Стога је од 1900. године четврти степен подразумевао само лични племићки статус, који се није преносио на потомке. Орден је добило преко 10.000 људи.

5. Императорски орден светог Александра Невског

Знак у виду крста на Ордену светог Александра Невског. Лице (лево) и наличје.

Public domain

Овај орден је Петар Велики првобитно замислио као признање за храброст у боју, али је први император умро пре него што је своју замисао спровео у дело. Орден је 1725. године увела Петрова жена, императорка Катарина Прва. Александар Невски (1221-1263) је био руски кнез који је бранио територију будућег Санкт Петербурга од шведских и литванских завојевача. Црква га је канонизовала 1547. године, а касније је Петар Велики сахранио његове мошти у Александро-Невској лаври у Санкт Петербургу. У почетку је орден додељиван за велике подвиге у рату и на дипломатском попришту.

Први пут је уручен 1. јуна 1725. године поводом венчања руске велике кнегиње Ане Петровне (1708-1728) и Карла Фридриха, војводе од Холштајн-Готорпа (1700-1739). Тога дана је орденом награђено 18 људи, а 21. септембра исте године још неколико особа. Овај орден је по своме значају брзо уступио место „главним“ признањима – Ордену свете Катарине и поготово Ордену светог Андреја Првозваног.

Орден светог Александра Невског званично је добио свој статут тек 1797. године. Имао је само један степен. Девиза му је била „За труд и отаџбину“. Орденски знак се састојао од црвеног емајлираног крста са четири златна орла, сребрне звезде са девизом ордена и пурпурне траке. Овим орденом су награђене 3.674 особе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!