Три најчувеније операције КГБ-а

Getty Images, Legion Media
КГБ је у време Хладног рата са лакоћом манипулисао светским јавним мњењем, био за петама највишим чиновима НАТО-а и држао у страху цео Блиски исток.

1. Операција „Тукан“

Током 1970-их је КГБ био толико моћан да је своје циљеве постизао користећи чак и водеће медије западног света. То се, на пример, догодило са листом The New York Times за време операције „Тукан“.

 Генерал Аугусто Пиноче, председник Чилеа, 1975.

Ова заједничка операција совјетских и кубанских специјалних служби покренута је 1976. године. Циљ је био да се у целом свету дискредитује чилеански лидер Аугусто Пиноче, заклети непријатељ комунизма.

Исте године је лист The New York Times објавио 66 чланака посвећених кршењу људских права у Чилеу. Са друге стране, овај лист је посветио мање од десет новинских прилога сличним проблемима у Камбоџи и на Куби.

Поред тога, КГБ је исфабриковао „преписку“ Аугуста Пиночеа са шефом Управе националне обавештајне службе Чилеа (ДИНА) Мануелом Контрерасом. У њој је детаљно описан план неутралисања противника владиног режима који су емигрирали у различите земље. Амерички новинари су поверовали тим писмима и задали додатан ударац престижу латиноамеричког диктатора.

2. Операција РЈАН

Ово је била највећа и најсложенија обавештајна операција у совјетској историји. РЈАН је скраћеница за „ракетно-нуклеарни напад“ (рус. „ракетно-ядерное нападение“). Операција је 1981. године поверена службама КГБ (Комитет државне безбедности) и ГРУ (Главна обавештајна управа).

Циљ РЈАН-а је био да се будно мотри на припреме САД за нуклеарни напад на СССР и да се изабере правилна стратегија супротстављања таквом нападу. Совјетско руководство је почело да зазире од сличног напада убрзо после доласка ватреног антикомунисте Роналда Регана на власт у Вашингтону и заоштравања америчке политике према Совјетском Савезу.

У оквиру операције нагло је порасла активност совјетских агената изван граница Источног блока. Праћени су људи који имају овлашћење да нареде почетак ракетног нуклеарног напада, који су одговорни за лансирање балистичких и крстарећих ракета, као и високи званичници у руководству ратног ваздухопловства чланица НАТО-а. Поред тога, створена је читава мрежа „спавача“, тј. агената чији је задатак био да дејствују у случају нуклеарног рата.

Ова скупа операција је обустављена 1984. године после смрти њених иницијатора – генералног секретара Централног комитета КПСС-а Јурија Андропова и министра одбране Дмитрија Устинова.

3. КГБ против Хезболаха

Припадници покрета Хезболах су 30. септембра 1985. године испред амбасаде СССР-а у Бејруту киднаповали четири совјетске дипломате, од којих су двојица радили за КГБ. Отмичари су захтевали да сиријске трупе одустану од акције „чишћења“ северног Либана коју је припремао Хафез Асад.

Мохамед Хусеин Фадлалах у црном турбану окружен телохранитељима 9. марта 1985. долази у џамију у јужном предграђу Бејрута (Либан) на сахрану 75 жртава експлозије минираног аутомобила.

Убили су једног таоца да би показали колико су им намере озбиљне. Москва је извршила притисак на Асада и операција је обустављена. Али Хезболах није журио да ослободи совјетске грађане и изнео је нове захтеве.

Руководство КГБ-а је почело да тражи друга решења овог проблема. Совјетски обавештајци су сазнали имена кључних отмичара и место где су руске дипломате држане као таоци. Брзо се, међутим, одустало од идеје да совјетски Спецназ изврши јуриш на зграду јер је то могло подићи велику и непотребну прашину у јавности.

Проблем је решен стицајем случајних околности. Наиме, један отмичар и брат другог отмичара погинули су у окршају са либанским војницима. Совјетски Савез није био умешан у тај догађај али су почеле да колају гласине како се Руси без велике буке обрачунавају са отмичарима.

КГБ је одлучио да искористи прилику и послао је свог агента у Либану Јурија Перфиљева да се састане са оснивачем и духовним лидером Хезболаха ајатолом Фадлалахом. Фадлалах је љубазно дочекао совјетског официра али је у разговору пресецао све покушаје решавања проблема са таоцима.

Тада је Перфиљев рекао оно за шта није добио овлашћење од свог руководства. Изјавио је да се резиденција ајатоле Хомеинија у Куму налази близу совјетске границе и да услед техничког квара приликом војне вежбе једна ракета може сасвим случајно да долети до Кума. „И не дао Бог, или Алах, да у њој случајно буде бојево пуњење“.

Претња је уродила плодом. Фадлалах је неко време ћутао као заливен, а онда рекао: „Мислим да ће све бити добро“. Таоци су након два дана ослобођени.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“