Да ли се сећате времена пре Ајфона и друштвених мрежа? 90-их година у Русији, у време мог детињства, радост смо проналазили у другим стварима (као што су нова Барбика, Тетрис или жвакаће гуме), а са пријатељима смо се дружили у реалном животу, а не преко WhatsApp-а или Телеграма.
Време од 1991. до 1999. било је узбудљиво за одрастање. Руси су доживели много тога: покушај државног удара 1991, распад СССР-а, нови Устав 1993, увођење демократских слобода, прве слободне изборе, приватизацију државне имовине, два рата са Чеченијом, пад (па опоравак, а онда још један пад) вредности рубље... списак је бесконачан! У руској колективној свести овај период је запамћен као „дивље 90-е”. Хајде да их ближе упознамо.
Многи су мислили да ће распад Совјетског Савеза у земљу одмах донети фармерке (били смо луди за њима! ) и другу западну робу, али реалност је донела нешто сасвим друго. Продавнице су опустеле и новац је изгубио вредност. Највише су страдали они који су радили у државним институцијама, док су људи талентовани за бизнис видели нове могућности и брзо их искористили.
Са једне стране, пад режима је уништио сваку наду у стабилност која је раније постојала: сви су знали да ће добити посао после школовања и да ће моћи да издржавају породицу са пристојном платом, па чак и да повремено оду на одмор на Црно море. Али, са друге стране, нови демократски пут је обичним људима отворио могућност одласка у иностранство (додуше, није им за то обезбедио средства), као и више слободе у медијима, који су 90-их постали веома моћни.
Ред и закон су са распадом земље привремено изгубили на значају. Завладали су потпуна анархија и хаос. Неки руски бизнисмени до данас се сећају ризика који су владали у бизнису 90-их: могли су да вас убију, киднапују или муче, и увек сте морали да бринете за безбедност своје породице.
„90-их година све се окренуло наопачке. Земља је била подељена у два табора: грабљивци и плен”, сећа се Валериј Локтионов, европски шампион у бодибилдингу. „Бизнисмени су били плен, а гангстери грабљивци. С обзиром да закон није функционисао, криминални босови су били главни извор моћи. Људи су код њих долазили тражећи помоћ, а бизнисмени тражећи заштиту. Ако бисте обезбедили заштиту од добре банде, нисте морали много да бринете.”
90-их су многи од данашњих милијардера стекли своје богатство. Неки су зарадили на продаји страних софтвера или на успостављању прве берзе у земљи, док су други, као Роман Абрамович, почели продајући гумене лутке или нудећи готовинске позајмице уз велике камате, као прогнани Михаил Ходорковски. Неки су чак успели да искористе ситуацију за куповину светски познатих руских брендова по ниским, нетржишним ценама, на пример, тако је прошла вотка Столичнаја! Јуриј Шефлер, који је 90-их откупио овај бренд, зарађивао је 500-680 милиона долара годишње, према различитим проценама.
Прочитајте још! Упознајте необичну историју легендарне руске вотке „Столичнаја”
Покушајте да замислите само колико се простора за трговину отворило у Русији 90-их. Од винила и ауто-делова до кожних јакни и алкохола – шверцери и препродавци су у то доба могли да зараде богатство. На пример, постоји прича о типу који је из Француске успео да набави милион оштећених пластичних кеса (било за џабе, било по ниској цени). Свако у Совјетском Савезу сањао је томе да има такву кесу, посебно ако је на њој био неки страни натпис. Тако да их је момак продао све у Москви по цени од 5 рубаља по комаду, зарадивши 5 милиона рубаља!
Осим тога, могло вам се посрећити са инфлацијом и променом вредности рубље. Виталиј, 69 година, из Рјазања, сећа се да је крајем 90-их имао неку уштеђевину на свом рачуну у Сбербанци. „Чуо сам гласине да ће доћи до инфлације. Жена ми је саветовала да разменим уштеђевину за доларе, па сам прво купио 1000 долара, а онда још 500, по цени долар за 6 рубаља. А онда је вредност рубље пала, док је долар скочио”, каже он додајући да је успео да купи нови ауто за зарађени новац.
„90-е су биле тешко доба”, каже Лариса, 64, из Москве. „Нисмо примали плату, инфлација је била огромна, целокупна уштеђевина је практично нестала. Моја тетка је штедела новац да купи кола, и кад је видела шта се догађа подигла је сав новац из Сбербанке и купила нови зимски капут.” Има још много таквих прича о људима који не само што губе финансијску стабилност, него такође постају жртве пирамидалних схема (као што је МММ) и шпекуланата.
„Да ли сте заборавили како су људи некад продавали највредније ствари из куће? Познајем жену која је скратила косу и продала је да купи млеко за своју децу”, присећа се Иван, бизнисмен из Ростова. „И када неки кажу да је то било време слободе, ваљда је тако, али била је то лоша врста слободе, дивља и крвава. Не бих волео да се то време врати.”
Многи Руси би се сложили с тим мишљењем. У анкети из 2016. године 56% руских држављана је подржало став да је време Бориса Јељцина, првог председника новоформиране Руске Федерације, земљи донело више зла него добра.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
