Ледени поход: Како су спашени бродови Балтичке флоте од Немаца

Ледоломац „Ермак“

Ледоломац „Ермак“

wikimedia.org
Како су у леденом походу спашени бродови Балтичке флоте од Немаца

У фебруару 1918. године почела је операција спашавања бродова Балтичке флоте. Пловила су пребацивана из Ревала (данашњи Талин) и Гелсингфорса (негдашњи назив за Хелсинки) у Кронштат како их немачке и финске трупе не би заробиле. Операција је у историји упамћена као Ледени поход бродова Балтичке флоте.

Балтичка флота имала је огроман значај у одбрани Петрограда. Немци су стога хтели да је униште и заузму Петроград. Нападе су планирали са северозапа, дуж Финског залива, и југозапада, преко Пскова.

Борбене могућности Балтичке флоте биле су ограничене, а посаде углавном некомплетне. У младој совјетској земљи у току је било распуштање старе и стварање младе социјалистичке црвене морнарице. Део морнара отишао је кући, док су други били на копну.

Ледено време компликовало је ситуацију и није дозвољавало да се бродови одмах пребаце из Ревала у Кронштат. Донета је одлука да се пошаљу ледоломци како би помогли да се пловила евакуишу на другу страну Финског залива у Гелсингфорс. Седамнаестог фебруара 1918. године колегијум Морнаричког комесаријата послао је наредбу и неколико моћних ледоломаца на челу са „Ермаком“ кренеуло је у Ревал.

Двадесет другог фебруара почела је општа евакуација. „Јермак“ је повео у Гелсингфорс прву групу бродова, две подморнице и два транспортна брода. Приликом преласка изгубљена је подморница „Јединорог“, а неколико бродова заглавило се у леду. Они су успели да стигну у Гелсингфорс тек почетком марта.

Последњи бродови напустили су Ревал 25. фебруара. Тог дана у град су ушли Немци. Операцијом је руководио Алексеј Шчастни, фактички командант Балтичке флоте. Али и у Гелсингфорсу бродови нису били безбедни. У Финској је ситуација постајала напета, јачало је антируско расположење. Постојала је стварна опасност заплене Балтичке флоте. Зато је совјетска команда донела одлуку да пребаци бродове у Кронштат. Том операцијом такође је руководио Алексеј Шчастни.

Седамнаестог марта четири линијска брода и три крстарице у пратњи два ледоломца стигли су у Кронштат. Четвртог априла из Гелсингфорса испловио је још један одред Балтичке флоте, два линкора, две крстарице и две подморнице. У Кронштат су стигли десетог априла. Највећи бродови флоте избегли су заллену немачких трупа.

Када је реч о капетану прве класе Алексеју Михајловичу Шчасном, који је руководио операцијом повлачења Балтичке флоте у Кронштат, он је већ 27. маја ухапшен на основу наредбе Троцког личног због наводне контрареволуционарне активности. По одлуци револуционарног трибунала стрељан је 22. јуна. Алексеј Шчасни рехабилитован је тек 1995. године.

Прочитајте још! Совјетско-фински рат: Снег, хладноћа и заборав

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“