Какво је руско гостопримство?

Виталиj Тимкив/Sputnik
Зашто ће вас Руси напојити, нахранити и сместити у постељу без осмеха на лицу?

Вероватно сте чули за израз „party like a Russian”? То је оно када сте спремни да спискате последње паре како би гостима приредили незабораван провод? Чак и Баба Јага у руским бајкама, која планира да поједе јунака, не може ипак да му ускрати гостопримство.

Нахрани, напоји и у постељу смести

Посебан однос Руса према гостима пре свега има везе са огромним пространствима њихове земље. Чак и данас, у време аутомобила, ако се удаљите само 100 километара од престонице, можете се осетити изгубљено у бескрајним пространствима, нашавши се негде далеко од најближег насеља или бензинске пумпе. За путника који је некада давно прелазио руска пространства ово путовање је било екстремно искуство. Чак и путовање од Петербурга до Москве на коњима је трајало читавих пет дана и ноћи.

Шта онда рећи о другим, удаљенијим и слабије насељеним регионима Русије, као што су Сибир или Далеки исток? Из истог разлога вести су у то доба дуго путовале. А стизале су издалека само када би неко допутовао.

Код Руса се тако појавио обичај да отварају врата своје куће и постављају сто чак и за непознате путнике. Једна руска пословица каже да госта треба „нахранити, напојити и у постељу сместити”, а тек онда га нешто питати. Сама реч „гост” на староруском има значење „туђинац, дошљак трговац”. Док код западноевропских народа слична реч gast или guest има изворно значење са нијансом „туђин, непријатељ”. Мада се данас сматра да ове речи имају исто значење, у памћењу поколења оне су остале забележене са својим првобитним смислом.

У руским народним бајкама често се каже како је неки богатир (руски јунак) дошао код Баба Јаге (руска Бабарога), а она му, уместо да га поједе, нуди чај са земичкама. Сад знате зашто.

Све за госта

Некада су дочекујући госта домаћини излазили и клањали му се, а гост се клањао њима. Домаћини су га дочекивали хлебом и сољу (хлеб симболизује здравље, а со је била реткост и показивала је благостање, детаљно смо о томе писали овде). Гост је, с друге стране, доносио домаћинима дарове. Посебно су на цени биле ствари које су стигле преко мора: лепе тканине, мараме, украси. А на трпезу се износило најбоље што је било у кући. Пекла се лепиња и колачи, месо (које се није јело сваки дан), риба, посластице. И све то није важило само за имућне породице. Чак и сиромашни сељаци су гостима давали најбоље што су имали и чак би позајмили од комшија како би угостили непознатог путника. Јер, осим што је гост доносио вести издалека, он је затим настављао пут и негде другде причао о њиховом животу. Па су сви хтели да он оде само са лепим утисцима.

Ко је незвани гост? Али ако су Руси већ тако срдачни и гостољубиви, зашто су истовремено тако озбиљни и затворени, питаћете ви? Заиста, постоји ту нека противречност. Решење се, као и обично, крије у историји. У 13. веку у Русију су почели стално да долазе номади (а затим је земља провела преко 200 година под татарско-монголском влашћу). Тада се појавио израз: „Незвани гост је гори од Татарина”. Странци не само што домаћинима нису доносили дарове, него су понекад уништавали читаве руске градове. И мада су по обичају Руси гостима и даље постављали трпезу и дочекивали их хлебом и сољу, однос према њима се променио. Руси су из разумљивих разлога постали подозриви: какав је то човек, одакле долази и шта му треба? А оваква амбивалентност је, на неки начин, постала руска национална карактеристика. Руси се не осмехују непознатима, док не дознају какве су им намере. Али да их нахране и напоје – то увек могу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“