Салтичиха – најмонструознија жена у руској историји

Владимир Николајевич Пчолин
Сматра се да је она мучењем усмртила преко стотину сопсвених слугу, већином младих жена.

Када човек помисли на серијског убицу, најчешће у првом тренутку има у виду мушкарца. У историји је међутим, било и доста окрутних жена. Довољно је сетити се фамозне Мађарке, грофице Ержебет Батори, која је 1585-1609. убила на стотине младих жена.

И у Русији је у 18. веку живела племкиња са сличним склоностима. Звала се Дарја Салтикова, али су је углавном сви називали „Салтичиха“. У том надимку је одражена представа о њеној нарави због које је она у неку руку постала митска личност у колективној свести руског народа.

Дарја Николајевна Салтикова, познатија као Салтичиха.

Доказано је да је Салтикова 1756-1762. убила најмање 38 својих кметова, и тај број је вероватно био далеко већи. Сведоци су говорили да је укупно било 138 жртава, али њена умешаност у те случајеве није потврђена. Салтичихине жртве су биле углавном младе жене које је она тукла бичевима, штаповима и приткама, чупала им косу, пржила им кожу усијаним гвожђем, мучила глађу, држала на мразу и потапала у води.

Још за њеног живота у народу су колале страшне гласине и приче о томе како се она купа у крви својих жртава и једе малу децу.

Ко је била та жена и зашто власти годинама нису могле да је ухапсе? И шта ју је уопште подстицало да убија и сакати људе?

Млада удовица са 800 кметова

Дарја Салтикова (1730-1801) рођена је у имућној племићкој породици и у младости је била позната као изузетно лепа и племенита дама. Рано се удала и родила два сина. Муж јој је потицао из познате и утицајне породице Салтиков, али није дуго живео – разболео се и умро, оставивши своју 26-годишњу удовицу да управља великим имањем са 800 кметова.

Гравира

После мужевљеве смрти Дарја је почела да испољава склоност ка садизму. Кажњавала је своје слуге за сваку грешку (велику или малу). Најпре би их сама тукла, а затим, кад би се уморила, наредила би неком слузи да их он бије. Њене главне жртве су обично биле младе жене, али су понекад страдали и мушкарци.

После мучења или батинања у кући, жртве су одвођене у шталу и тамо убијане. Салтикова је обично посматрала убиство.

Кажу да је једном мучила трудну собарицу и услед мучења је дошло до превременог порођаја. Када је жена умрла, слуге су изнеле сандук са њеним телом напоље, на мраз, и оставили на њему новорођенче да умре од хладноће.

Једна млада слушкиња је штаповима утерана у језеро да јој само глава вири из воде и приморана да тако стоји у хладној води. Издржала је неколико сати, а онда је потонула и удавила се.

Ненамерно убиство или рањавање кмета у оно време није било кажњиво, али је Салтикова претерала чак и за оно време.

У једном тренутку је постала толико дрска да је наредила слугама да убијају племиће. После интимне везе са даљим рођаком, младим Николајем Тјутчевом (дедом песника Фјодора Тјутчева) и његове одлуке да се ожени другом, млађом женом, Салтичиха је побеснела. Хтела је да му се освети па је наредила својим слугама да подметну бомбу у његову кућу.

Николај Андрејевич Тјутчев, љубавник Дарје Салтикове „Салтичихе“.

За разлику од убиства кмета убиство племића је било злочин од којег су њене слуге биле престрашене па су одлучиле да на време упозоре племића. Касније је Салтичиха смислила други план: да нападне Тјутчева и његову жену у њиховим кочијама. Ни то, међутим, није помогло јер их је један слуга опет упозорио.

Неки су сматрали да је управо та љубомора претворила младу удовицу у монструма, али она је била окрутна према својим кметовима и пре интимне везе са Тјутчевом.

Шта ју је подстицало да буде толико крволочна? Ни данас не постоји јединствени став по овом питању. Неки сматрају да је она морала осећати превелики притисак јер је као млада удовица требало да буде добра мајка двојице синова и добра газдарица великог имања, које је морало бити чисто и угледно. Била је везана за свој племићки положај и многобројне обавезе, па је једноставно почела све више да мрзи свакодневне бриге и ту своју мржњу је усмерила на кметове.

Други тврде да је Салтичиха очигледно била психопата и имала је склоност ка немотивисаној агресији која проузрокује најокрутнија и најциничнија убиства. Поред тога, сматра се да је посебно интересовање за младе жене могло бити знак скривене хомосексуалности.

Истрага и хапшење

Кметови Дарје Салтикове су живели у сталном страху. Они су до 1762. године послали властима 21 писмо са описима зверстава која се чине на њеном имању. Ништа није уродило плодом. Салтикова је припадала утицајном племићком роду и имала је везе на царском двору. Поред тога, у Русији тада није забележено да племићи јавно сносе одговорност због опхођења са својим сељацима.

Царица Катарина Велика, Фјодор Ротков, уље на платну.

Ствари су почеле да се мењају тек када се Катарина Велика попела на руски трон. Она је хтела све да промени, али није било лако борити се против аристократије. Стицајем срећних околности два кмета у које је Салтичиха имала поверења (један од њих је изгубио три жене због њене крволочности) успели су да доставе писмо новој императорки и да скрену њену пажњу на овај случај. Тако је 32-годишња племкиња ухапшена 1762. године, али јој је званична пресуда изрчена тек шест година касније.

Зашто је толико потрајало? Салтичиха никада није признала своје злочине те је било потребно извесно време да се испитају сведоци, а они су у почетку били сувише заплашени да би рекли истину. Кажу да је Салтикова имала јаке везе у суду где је учињено све како би се извршио утицај на ток истраге, и на крају је изречена блажа пресуда од очекиване. Катарина је 1768. године изрекла своју коначну пресуду рекавши да је Салтичиха „људски изрод“ и одузела јој племићки статус и имовину, а уједно и право да се третира као жена. Императорка је рекла да Салтикову треба називати „он“, јер ниједна жена не може бити способна на толику окрутност.

Салтичихин гроб.

За казну је Салтичиха морала да стоји један сат на Црвеном тргу са плакатом „Џелат и убица“, после чега је доживотно затворена у манастир. Живела је дуго. Умрла је 1801, исте године када је умро и њен последњи син. Данас се њен гроб може наћи у Новодевичјем манастиру, а од њене московске куће и имања није остало ништа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“