За каквом тајном су трагали Хитлерови окултисти у Совјетском Савезу?

„Ми немамо ништа заједничко са онима који национализам схватају само као скуп легенди и митова [...] Сада они почињу да врше истраживања заснована на митској култури Атланта!“, рекао је Адолф Хитлер 1936. године, само годину дана након оснивања структуре „Аненербе“ (у преводу: „Наслеђе предака“), која је била налик на немачки „истраживачки институт“ за проучавање окултне праксе и легенди. Како је фирер уопште допустио постојање такве организације?

Хитлер је временом мењао став према окултистима. До 1920. године су он и његови саборци из будуће Национал-социјалистичке партије испољавали велико интересовање за мистичке аспекте порекла германских племена. Појављивали су се у разним друштвима (попут Друштва Туле) где су проучавани старогермански култови и паганизам. Неопаганин је, на пример, био Алфред Розенберг коме је Хитлер 1934. године поверио идеолошко васпитање партије (и поред негодовања цркве). Касније је то Хитлерово интересовање за окултисте спласнуло. Он их је у књизи „Мајн кампф“ отворено критиковао.

И поред тога, организација „Аненербе“ је постојала све до 1945. године, јер је у немачкој елити било доста људи који су и даље били загрејани за сличне идеје. Структура „Аненербе“ је убрзо по оснивању званично постала део СС дивизија. У оквиру ње се преко 300 научних организација бавило потрагом за наслеђем и традицијама такозване „германске расе“. Додуше, често су се тим „истраживањима“ бавили тако што су по целом свету трагали за необичним стварима попут мача краља Артура или Светог грала. Окултисти су сматрали да су све то трагови „аријске ризнице“. Понешто од тога се, по њиховом мишљењу, налазило у Совјетском Савезу, и конкретно на Кавказу.

Где се крију Атланти?

Тибетска експедиција СС „Аненербе“, Ласа 1939. Зоолог Ернст Шефер (1912-1992), руководилац експедиције (у средини), археолози Бруно Бегер и Едмунд Гер (лево) и Карл Винерт (десно) са Тибетанцима.

Getty Images

Тибет је према теорији појединих нациста могао бити колевка аријске расе. Припадници организације „Аненербе“ су се 1938. године под руководством зоолога Ернста Шефера, човека из Хитлеровог ближег окружења, отиснули у експедицију на Тибет, где су поред научних задатака имали и задатак да пронађу трагове „аријске“ прарелигије, а такође Атланте, за које су веровали да су преци аријеваца.

Претпостављало се да Атланти још увек постоје и да се крију дубоко у пећинама Тибета. Подразумева се да од локалних лама Немци нису добили никакве податке о тим пећинама, али се потрага на томе није завршила. Наиме, у том тренутку се појавила теорија да постоји „тајни улаз“ у тибетске пећине, и да се он налази на Кавказу.

Немачке јединице се пењу на Елбрус (Русија), највећи врх у Европи. Август 1942.

Немачки савезни архив (Бундесархив)

„Деловање организације ’Аненербе’ на Кавказу је позната чињеница“, каже доктор историје Игор Васиљев. „Немачки окултисти су вероватно третирали Кавказ као неку приступачнију варијанту Тибета, где су такође тражили разна ’чудеса’“.

У августу 1942. године елитна алпска дивизија Вермахта са припадницима организације „Аненербе“ попела се на врх Елбруса у Кабардино-Балкарији и поставила тамо нацистичку заставу. Та операција под називом „Рунолист“ (нем. Edelweiss), по мишљењу истраживача, није имала никакав војни циљ. Нацистима је требало да стигну до јужног Кавказа, тј. до црноморских лука и нафтних налазишта у Бакуу, а не да се пењу на врх.

Штавише, министар Трећег рајха за наоружање и муницију Алберт Шпер забележио је да се Хитлер тим поводом много разгневио: „Чак и неколико дана касније он је пред свима и у свакој прилици грдио ’те ударене алпинисте’ које ’треба извести пред војни суд’ зато што се у јеку рата поводе за ’идиотским амбицијама’, освајају ’идиотске врхове’, а он им је наредио да све снаге усмере на пробој према Сухумију“.

Прва брдска стрељачка дивизија Вермахта на Кавказу. Русија, Други светски рат.

Getty Images

Било како било, врх је освојен и у близини је основана база. У подножју Елбруса су 2015. године испод лавине пронађени посмртни остаци чете немачких војника из дивизије „Еделвајс“. Недалеко одатле, у планинском масиву Хара-Хора, у пећини дугачкој 78 метара нађен је мањи сиви кофер и у њему симболи Аненербеа – лобања и кости чије порекло је врло тешко установити.

Лобања и кости

Кофер организације „Аненербе“.

belovodye-adygea.com

„На овом подручју је заиста дејствовала екипа Херберта Јанкуна [професора и археолога који је у то време био познат у Немачкој] коју је упутио Аненербе“, потврђује Константин Залески, историчар Трећег рајха. „Она је најпре била на Криму а затим је стигла до Кавказа. За то постоје документовани докази. Експедицију су обезбеђивале наоружане СС јединице. Та екипа се бавила искључиво налажењем и пљачкањем археолошких артефаката“.

Највероватније је и лобања била један такав артефакт који је требало однети у Немачку, сматра Залески. Судећи по лобањи, то биће је имало екстремно велике очи, ноздрве и две израслине попут рогова, али није било отвора за уста.

Фотографија лобање из кофера.

belovodye-adygea.com

Палеонтолог Николај Оводов, старији научни сарадник Института за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука, каже да су нацисти могли помислити да је та лобања нешто мистично, а то је можда обична овнујска лобања. „Лобања је највероватније неко време била у текућој води са песком и шљунком, па се током година деформисала“, претпоставља он.

Долмени

Древни мегалитски објекат долмен, село Пшада, Краснодарски крај, Русија.

Getty Images

Организцију „Аненербе“ су привлачили и долмени, објекти од камених плоча са округлим отвором у зиду. Има их на југу Русије (пронађени су и у Француској, Шпанији, Кореји, Кини и Северној Африци). Нацисти су својевремено веровали да тајанствени долмени имају везе са Атлантима и да су грађени на местима некаквих аномалија. „Немци су највероватније тражили потврду да су ти артефакти производ древних Аријаца или можда Гота, који су прошли кроз ове крајеве“, претпоставља Игор Васиљев.

Још увек се дискутује о томе на који начин су те грађевине подигнуте. У научним круговима је честа верзија да су долмени, као и сви мегалити (грађевине од тешких камених плоча) подигнути у бронзано доба на подручјима са геолошким аномалијама земљине коре, на њеним раседима. Истовремено је подизано по неколико стотина таквих објеката, предвиђених за погреб (нешто попут породичне гробнице). У једном долмену је могло бити по неколико десетина људских остатака.

„Жива вода“

Језеро Рица.

Legion Media

За овим „налазом“ је Аненербе трагао још пре Другог светског рата. Како пише „Российская газета“, хидролози из тајног друштва су дошли до закључка да је вода из пећине испод језера Рица (Абхазија) идеална за справљање плазме људске крви. Немачки стручњаци за планинске путеве су, наводно, управо из тог разлога понудили своју помоћ СССР-у када је прављен пут Пицунда – Рица. Тај пут је имао стратешки значај.

„’Жива вода“ из Абхазије је у сребрним канистерима најпре одвожена до обале мора, а затим у подморницама на базу у Констанци, и на крају авионом у Немачку. Постојала је чак и намера да се од мора до Рице направи тунел за подморнице“, прича Иван Бормотов, стручњак за ово подручје и доцент Мајкопског државног технолошког универзитета. Те планове је осујетио рат.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!