Како је СССР за 19 дана победио епидемију великих богиња

Када је 23. децембра 1959. године путнички авион долетео из Делхија у Москву, из њега је изашао човек због кога је убрзо затим главни град СССР-а доведен у велику опасност. Сликар Алексеј Кокорекин није могао ни претпоставити да је донео из Индије велике богиње.

Велике богиње (variola vera) биле су једна од најстрашнијих болести човечанства. Са лакоћом су уништавале читава села, градове, па чак и државе. У осмом веку је од ове болести умрло 30% становништва Јапана, а у 16. веку милиони аутохтоних житеља Америке који су се заразили од конкистадора.

Совјетски Савез се дуго и упорно борио против великих богиња. Процењено је да је 1919. године у земљи било 186.000 оболелих, а већ 1936. више нико није био заражен. Међутим, болест се вратила 23 године касније, када су је већ сви заборавили.

Нулти пацијент

Добитник Стаљинове награде, совјетски сликар Алексеј Кокорекин.

Grigory Vail/TASS

По доласку је Кокорекин осећао само мању прехладу, што му није изгледало чудно с обзиром на децембарске мразеве. Али исте вечери је добио високу температуру, јак кашаљ и оштар бол по целом телу.

Сутрадан је отишао у поликлинику. Дијагноза је гласила: грип. Али преписани лекови му нису помогли. По целом телу су се појавиле оспе. Лекари су мислили да је то алергија. Само је једна млада асистенткиња, сазнавши одакле је сликар допутовао, опрезно изнела сумњу у велике богиње, али је била „ућуткана“ презривим осмесима својих професора.

Алексеј Кокорекин је умро 29. децембра, после неколико дана проведених у болничкој соби са пацијентима оболелим од грипа. Лекари нису успели да открију шта је могло убити снажан организам 53-годишњег мушкарца. Еуфорично расположење пред Нову годину брзо је засенило овај трагични случај.

Почетак епидемије

Борба против грипа. Из серије „Москва и Московљани“. Снимљено 1959. године.

Михаил Грачов/МАММ/МДФ

У другој недељи нове 1960. године неколико пацијената у тој болници добило је исте симптоме: грозницу, кашаљ и оспе.

Више се није смело ризиковати. У испитивања су укључени стручњаци Научноистраживачког института за вакцине и серуме. Закључак је био шокантан: у Москву је стигла вариола вера.

Испоставило се да је Алексеј Кокорекин током посете Индији присуствовао церемонији спаљивања умрлог брамана, па је чак додиривао и његове ствари. Тада се нулти пацијент заразио овом смртоносном болешћу.

Мере без преседана

Осип на рукама болесника 1972.

Getty Images

15. јануара је вест о ширењу великих богиња стигла до државног врха. Одмах су мобилисане све снаге московских болница, поликлиника, станица милиције и КГБ-а. Потрага за потенцијалним носиоцима опасног вируса вођена је у режиму нон-стоп.

У карантин су доспевали сви људи са којима се састајао и разговарао Кокорекин, са којима су контактирали чланови његове породице, и сви који су добили његове поклоне из Индије. Тако је директно са предавања одведено у болнице 150 студената на факултету где је студирала његова ћерка Валерија.

Зграда Градске клиничке болнице „Боткин“.

Виктор Чернов/Sputnik

Од примарних контаката се ишло на секундарне и тако даље, све док се не би стигло до последњег човека у том низу. Људи су скидани са возова, а авиони са потенцијалним болесницима су правили заокрет у ваздуху и враћали се на полазиште.

У карантине су доспеле 9.342 особе. Изолована је Боткинска болница, где је нулти пацијент провео последње дане. У њој су затворене хиљаде лекара и пацијената. Није било довољно постељине за све њих, па су специјалним указом распечаћене неприкосновене државне резерве које се чувају за случај рата.

Опасност отклоњена

Одлучна мера у борби против великих богиња била је тотална вакцинација свих становника Москве и Подмосковља, одраслих и деце, па чак и људи који су већ били на самрти. За недељу дана је вакцинисано преко 9,5 милиона људи, што је случај без преседана у историји.

Вакцинација, Москва, СССР, 1. септембар 1969.

Виталиј Созинов/TASS

У ту сврху су мобилисани медицинари свих струка, од медицинских техничара до студената медицине. „То је био херојски подухват“, каже доктор медицине, вирусолог Светлана Марењикова: „Епидемиолози су радили од јутра до мрака“.

Опасна болест је у Москви откривена код 45 особа. Три болесника су умрла. Већ 3. фебруара у СССР-у није више било људи заражених великим богињама. Благовременим и усаглашеним дејствима московских правосудних и медицинских служби смртоносни вирус је заустављен за свега 19 дана.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!