Неутољиви сексуални апетит Катарине Велике – историјска чињеница или обична измишљотина?

Јохан Баптист Лампи Старији; Виригилије Ериксен; Државни историјски музеј
Колико има истине у „безобразним“ гласинама о чувеној руској царици?

Истина је да је Катарина Велика имала више званичних и незваничних љубимаца него што су их имали други руски монарси, и да су ти њени блиски сарадници често утицали на политику у Руској царевини. Фаворитизам је цветао у Катаринино доба. Њени љубимци су користили свој положај да контролишу токове новца, на пример порез на вино. Они су добијали функције у цивилној служби и војне награде за сваку ситницу, а заправо су испразнили државни буџет. Катарининих једанаст „главних“ фаворита су је убедили да потроши на њих 93 милиона рубаља у виду поклона и материјалне подршке. Ради поређења, сав приход од пореза 1796. године у Руској империји је био мањи од 50 милиона рубаља. Другим речима, Катарину су њени љубимци много коштали, и то је био највећи недостатак фаворитизма.

Портрет Катарине II

Са друге стране, поједини историчари нису одолели искушењу да се упусте у спекулације поводом царичиних љубавних авантура. Испредају се читаве легенде о њеном неутољивом сексуалном апетиту.

Легенде

Најмонструознија је легенда о томе како је Катарина Велика умрла од унутрашњег крварења после секса са коњем, што је наравно бесмислица. Катарина Велика је умрла у свом тоалету, вероватно од можданог удара који је изазвао делимичну парализу. Одакле потиче таква морбидна клевета?

Казимир Валишевски

Пољски псеудоисторичар Казимјеж Валишевски (1849-1935), који је углавном писао о руској историји, измислио је ову причу и унео у своју књигу „Императоркина љубавна прича: Катарина II Руска“, објављену 1900. године. Тако нешто, наравно, није могло бити измишљено у 18. веку.

Дворац у Гатчини.

Друга легенда говори о такозваној „приватној соби“ направљеној по Катарининој наредби за царичине састанке са њеним последњим љубимцем, 22-годишњим Платоном Зубовом. Наводно, намештај у тој соби је био украшен мушким и женским гениталијама. Кажу да је сто из те собе продат 2017. године на аукцији куће „Сотебис“, али нема никаквих писмених или било каквих других доказа да је таква соба уопште постојала.

Зашто се Катарина и њен муж Петар III нису слагали?

Руски историчар Константин Писаренко пише да је 16-годишња Софија од Анхалт-Цербста у време веридбе са наследником руског трона Петром Фјодоровичем била несташна и лакомислена. Волела је балове и очекивала да ће њен живот у Русији у својству велике кнегиње Катарине бити велико уживање. Али Петар није обраћао на њу више пажње него да му је била сестра. Уместо да проводи време са Катарином он се у својој соби играо воштаним фигурама, и уједно се потпуно отворено удварао дворским дамама. Још пре званичног склапања брака Петар је добио мале богиње, због чега је изгледао „ужасно“ по речима саме Катарине. Тада јој је арогантни и чудни супруг постао одвратан.

Петар III и Катарина II

Петар је, нажалост, с разлогом био такав. Од своје 11. године, када је изгубио оца Карла Фридриха, војводу од Холштајн-Готоропа, Петар је растао у атмосфери забаченог немачког села у кући Адолфа Фредерика који је био постављен за администратора области Холштајн-Готорп док Петар не постане пунолетан. Васпитаван је у атмосфери суровог аскетизма. Официри, његови васпитачи, често су га тукли и понижавали. На пример, дешавало се да ти садисти скину Петра и обнаженог га шибају пред свима. Све је то вероватно оставило дубок траг у његовој свести. Петар је волео војне маневре, маршеве и оружје, али би уздрхтао и стресао се на звук топовске паљбе. То се дешавало чак и када је постао император.

Према неким изворима, прве брачне ноћи 22. августа 1745. године велики кнез Петар није имао блиски телесни контакт са својом женом, што је наводно депримирало Катарину. Наводе се разни узроци таквог поступка. Један од њих је фимоза од које је Петар, наводно, боловао, а можда су узрок његове импотеције биле и мале богиње. У сваком случају, та ситуација је потрајала. После 1752. године Катарини је постао близак Сергеј Салтиков из старе аристократске породице. Он је био њен први „званични“ љубимац. Историчарка Олга Јелисејева тврди да је императорка Јелисавета лично донела одлуку да се Салтиков зближи са Катарином, за случај да Петар не може имати деце. Али фимоза је отклоњена операцијом тако да је Петар ипак добио сина са Катарином. Тако је 1754. године рођен царевић Павле. Међутим, чињеница да је Петар могао имати децу не значи да је постао „нормалан“ или да се променио према Катарини. Они нису имали нормалан породични живот.

Шта је истина у Катаринином интимном животу?

Отприлике од средине 1750-их Катарина је редовно била у некој љубавној вези. Касније је она сама у својим писмима Григорију Потемкину, свом главном љубимцу и љубавнику, окарактерисала те везе као „порок“, а 1774. године је написала: „Бог зна да то није било због неморала... Да сам у младости имала мужа кога бих могла волети никада не бих променила [свој однос] према њему. Али моје срце ни једног тренутка није могло бити мирно без љубави...“

Кнез Потемкин у интерпретацији Џејсона Кларка у Серији HBO „Катарина велика“ (2019).

Катарина је имала најмање 21 љубимца. Григориј Потемкин је на тој „дужности“ био 1774-1776. Он је уживао највећу царичину наклоност. Њих двоје су се чак и венчали тајно 1775. године. Катарина је поштовала Потемкина као јаку личност и талентованог војног и политичког лидера. Остала је у добрим односима са њим чак и када је та интимна веза прошла (има података да су Потемкин и Катарина имали блиске телесне контакте све до Потемкинове смрти). Од 1776. године Потемкин је „одобрио“ многе своје „наследнике“ на „функцији“ царичиног љубимца и они су често дејствовали у његовом интересу.

Вероватно је истина да је Катарина имала интимну везу са појединим потенцијалним љубимцима које су најпре „провериле“ њене дворске даме, као што је приказано у серији HBO „Катарина Велика“. Међутим, тешко да је она учествовала у било каквим оргијама. Сувише је велика била баријера између императорке и свих осталих њених поданика.

Поред Павла Катарина је имала још неколико деце. Ћерка Ана је рођена 1757. године. Њу је Петар III званично признао као своје дете, али је отворено сумњао у то. Дете је живело само две године. Прави отац је највероватније био Станислав Август Поњатовски (1732-1798), који је касније постао краљ Пољске.

 Гроф Алексеј Григорјевич Бобрински

Алексеј Бобрински (1762-1813) био је Катаринин син кога је она родила са Григоријем Орловом. Породила се тајно, после чега је Алексеј предат Катарининој собарици Шкуриној да га одгаји. Са 18 година Алексеј је послат у иностранство на четворогодишње школовање, а затим је добио имање у Русији. Касније је много путовао и постао научник.

Сцена из серије „Катарина Велика“.

Прича се да је Катарина родила још четири ћерке (у најмању руку), али извори не пружају довољно података који би могли потврдити или демантовати те гласине.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“