Како је СССР повукао трупе из Источне Европе

1. СССР је крајем 1980-их држао у Источној Европи импозантне војне контингенте. На територији Источне Немачке, Мађарске, Пољске и Чехословачке било је размештено око пола милиона војника (не рачунајући стотине хиљада цивила који су опслуживали армију), преко 9.000 тенкова, 5.800 артиљеријских оруђа, 12.000 борбених возила, 1.700 војних авиона, 700 хеликоптера, а такође оперативно-тактички ракетни системи.

2. Драстичне измене у политичком животу СССР-а, а затим и источноевропских држава, потпуно су пореметиле устаљени систем односа између Москве и њених савезница у Источном блоку. Доведено је у питање и само постојање „совјетског НАТО-а“.

3. Руководство СССР-а је дејствовало у духу Перестројке, тј. тежило је разоружавању и нормализацији односа са Западом, те је кренуло у сусрет својим тадашњим партнерима из Источног блока и жељи тих земаља да се совјетске трупе повуку са њихових територија. Тако се Совјетски Савез 1989-1990. са сваком земљом понаособ договорио на који начин ће се тај процес одвијати и колико дуго ће трајати.

4. Прве јединице Јужне групе (укупно 70.000 војника) почеле су да напуштају Мађарску у јуну 1989. године. „Јужну групу је било лако повући“, написао је касније њен командант, генерал-пуковник Матвеј Бурлаков. „Совјетски Савез је тада још постојао. Надохват руке су нам биле наша Украјина и Русија. Лако смо стигли до границе, а кад пређемо границу већ смо код куће. Војници су, наравно, желели да се врате. Лакше је било служити у Совјетском Савезу него у Мађарској. Практично их нисмо ни пуштали изван круга касарне. Понекад оду на излет у Будимпешту, па опет у касарну. Нисмо могли ни да их распустимо. Плашили смо се Мађара, а и наши војници су могли да направе ршум“.

5. Повлачење Централне групе (92.000 војника) из Чехословачке отпочело је 26. фебруара 1990. године, одвијало се у три етапе и трајало годину и по дана. Када су први ешалони са совјетским тенковима кренули из града Френштата у Северној Моравији тамо је било на стотине новинара из целог света. „Они су мислили да ће Чеси засути ’окупаторе’ проклетствима, да ће их гађати трулим парадајзом“, сећа се пензионисани пуковник чехословачке армије Станислав Погоржел. „А заправо је то био дирљив митинг, са оркестром, цвећем и топлим речима на опроштају“.

6. Осмог априла 1991. године почело је повлачење Северне групе (45.000 војника) из Пољске. Оно је завршено у септембру 1993. Последњи повратници више нису били војници совјетске него руске армије.

7. Најкрупнија група совјетских јединица у Европи је била Западна. Она се налазила у Немачкој. Та група је 1990. године бројала преко 300.000 војника, 200.000 цивилног особља, 5.000 тенкова и 1.700 хеликоптера и авиона. Премештање тако великог броја људи и технике била је највећа мирнодопска војна операција у историји.

8. Када је добио наређење да повуче трупе, командант Западне групе Борис Сњетков одбио је да га изврши: „Ја нећу да изведем групу! Маршал Жуков је основао Групу совјетских окупационих трупа у Немачкој, стварали су је угледни генерали, а ја, петнаести командант, да је растерам?! Ја тиме нећу да се бавим!“ Због тога је смењен, а на његово место је постављен генерал-пуковник Матвеј Бурлаков, који је пре тога био на челу Јужне групе совјетских трупа.

9. Повлачење трупа из Немачке завршено је 1994. године. Руководство двеју земаља одлучило је да свечано обележи овај догађај, па су 31. августа у парку Трептов војници немачке и руске армије у присуству председника Русије Бориса Јељцина и немачког канцелара Хелмута Кола положили венце испред споменика совјетском војнику ослободиоцу.

10. „За четрдесет девет година, колико су наше трупе биле у Немачкој, никада никога нисмо застрашивали, али се никога нисмо ни бојали. Као најмоћнија групација Совјетских и Руских оружаних снага Западна група је часно вршила своју историјску мисију обезбеђујући мир и стабилност у Европи. Питање је како би изгледао послератни свет да није било совјетских трупа у Немачкој, Чехословачкој, Мађарској и Пољској“, рекао је Бурлаков.