„Зелене утваре“ је био назив за групу гардијских извиђача и диверзаната на челу са гардијским натпоручником, Херојем Совјетског Савеза Иваном Просјанојем. Он је током рата у непријатељској позадини извео преко 30 акција. Свака од њих би могла послужити као сценарио за један филм. У свакој таквој акцији извиђачи су долазили до непроцењивих података који су утицали на ток многих чувених операција Великог отаџбинског рата.
У једном од својих првих окршаја, у октобру 1942. године, Просјаној се стицајем околности нашао сам очи у очи са непријатељским тенком. Гађао га је из топа и пробио му оклоп, али је и сам повређен јер је тенк такође успео да испали пројектил. Немци су га заробили али је будући војни извиђач исте ноћи побегао и вратио се својима. Када је пуштен из болнице послат је као несвршени питомац артиљеријске школе у 52. гардијску мотострељачку бригаду 15. тенковског корпуса. Тамошњи официр га је распоредио у извиђаче.
Група извиђача у којој је био и Просјаној дрзнула се већ у првој својој операцији да нападне немачки бункер где су се одмарали везисти, тј. војници који су најбоље упућени у планове команде. Совјетски борци су били рањени, али су заробили двојицу немачких војника и вратили се у јединицу.
Просјаној је фасцинирао људе око себе способношћу да се буквално стопи са околином. Његов биограф, новинар Михаил Кривошликов, описао је један упечатљив случај.
„Он нестаде у трави као змија. После неког времена изби из траве носећи гусана и рече: ’Ето, прво сам га одмах ухватио за кљун, а другом руком за крила, да не маше крилима. Ево донео сам га. И сад ћу да га однесем и вратим а да нико не примети. Ни гусан неће приметити’ .Он је могао да прође кроз таква места где се чинило да уопште није могуће проћи. Њему је то полазило за руком“, испричао је биограф.
У лето 1944. године Просјанојев одред се нашао у тешкој ситуацији. Извиђачи су сазнали податак о кретању елитне немачке тенковске дивизије „Адолф Хитлер“ и успешно га проследили у базу, после чега је дивизија уништена из ваздуха. Затим су добили задатак да дигну у ваздух два моста који су Немцима били много важни. Временски услови су били веома лоши, али борцима то није представљало већи проблем. Међутим, после експлозије на другом мосту нису успели да оду непримећени. Тада је командир „зелених утвара“ донео одлуку да покрива другове док се повлаче.
„Он се чак и у таквој ситуацији снашао. Везао је конопац за жбун и цимао да би Немци мислили да је тамо, а он је користио то време да се склони одатле, заузме згодан положај и побије их“, написао је Просјанојев биограф Михаил Кривошликов.
У тој бици је Иван убио 16 хитлероваца, деветорицу је ранио и једнога заробио. Затим је успешно стигао своју групу на уговореном месту носећи везаног Немца на леђима. Међутим, потера их је пратила у стопу. За време једног окршаја рафал из аутомата је оштетио мобилну радио-станицу „Северок“, тако да је веза са командом прекинута и операција је доведена у опасност. У неко доба извиђачи неочекивано запазише антену на камиону са цирадом близу штаба немачког тенковског корпуса. Исте ноћи су се Просјаној и још један борац пришуњали камиону и ослушнули. Чула се писаћа машина и официр како диктира податке. Извиђачи тихо блокираше врата споља. Неколико секунди касније гардијски водник Просјаној је у себи понављао: „Само да упали, само да упали“. Имали су среће, и он и његове „зелене утваре“, јер су успели неприметно да се извуку са драгоценим трофејем.
Током рата је Просјаној добио мноштво значајних награда. На пример, када је истакнут за звање Хероја Совјетског Савеза поменуто је неколико акција. Међу њима су ликвидација колоне возила у непријатељској позадини, ликвидација три цистерне са горивом и великог броја непријатељске живе силе. Али најважнија његова заслуга је било благовремено прослеђивање драгоцених података, јер је управо то у великој мери допринело успеху совјетских војника у окршајима са непријатељем. Касније је команда између осталог дала и одсуство командиру „утвара“ због многобројних успешно изведених операција у непријатељсој позадини.
Затим је у априлу 1945. године почела офанзива на Берлин. Просјаној је један од првих стигао до реке Лужичка Ниса и препливао на западну обалу на подручју града Бад Мускау. По наређењу команданта фронта, маршала Совјетског Савеза Ивана Коњева, Трећа гардијска тенковска армија је 18. априла форсирала реку Шпреју на једном брзаку код насеља Нојмиле, и окренула на север, према Берлину. Претходног дана је управо Иван Просјаној заробио и довео непријатељског војника који је дао драгоцене податке о бројности непријатељских снага, и управо је Просјаној открио где су брзаци које тенкови могу да пређу. Тенковске и мотострељачке јединице су 25. априла стигле у југозападно предграђе Берлина где су упорно водиле борбе све до 2. маја, када је берлински гарнизон капитулирао.
Просјаној је продро кроз немачку одбрану западно од Дрездена, превалио главни гребен Рудних гора који је непроходан за оклопну технику и 9. маја 1945. године ушао у Праг. Кући се вратио тек у фебруару 1947. године.
Током рата је награђен медаљама „Златна звезда“ и „За храброст“, Лењиновим орденом и Орденом Отаџбинског рата првог и другог степена, као и Орденом Црвене звезде и Орденом славе трећег степена. У селу Петропавловка, где је Просјаној рођен и одрастао, постављена му је биста, и једна улица носи његово име.