Како су „руски самураји“ ратовали на страни Јапана у Другом светском рату

Одред Асано

Одред Асано

Archive photo
Руси су можда били једини Европљани који су добровољно ратовали за стварање Велике Источне Азије под окриљем Јапана. Додуше, они су имали за то личне разлоге.

Победа бољшевика у Грађанском рату у Русији приморала је хиљаде Руса да напусте земљу. Али ти Руси, као и њихова деца, нису изгубили наду да ће се једнога дана вратити у отаџбину и збацити омражену совјетску власт.

Због тога су се многи руски емигранти у Европи ослонили на Хитлера у борби против СССР-а, а они који су се нашли на Далеком истоку из истог разлога су стали на страну Јапанског царства.

Савезници

Јапанци су још од 1920-их успостављали везе са белом емиграцијом на североистоку Кине, у Манџурији. Када је 1931. године Квантунска армија окупирала тај регион, многи Руси који су тамо живели пружили су Јапанцима подршку у борби против кинеских трупа.

На територији Манџурије и Унутрашње Монголије проглашена је марионетска држава Манџукуо на челу са последњим кинеским императором Пу Јиом. Власт је, међутим, била у рукама јапанских саветника и команде Квантунске армије.

Јапанци и Руси су се удружили на бази заједничке аверзије према комунизму. Били су потребни једни другима у предстојећем „ослободилачком“ рату против Совјетског Савеза.

„Руски самураји“

Руси су према званичној идеологији државе Манџукуо били један од пет „аутохтоних“ народа ове земље и имали су једнака права са Јапанцима, Кинезима, Монголима и Корејцима који су у њој живели.

Јапанске трупе улазе у град Ђинџоу.

Јапанци су демонстрирали наклоност према белим емигрантима и уједно их свесрдно подстицали на сарадњу са својом обавештајном службом у Манџурији, тј. са Јапанском војном мисијом у Харбину. Њен руководилац Мичитаро Комацубара је истицао: „Они су спремни на сваку материјалну жртву и радо предузимају сваки опасан подухват са циљем да униште комунизам“.

Поред тога, интензивно су оснивани руски војни одреди који су чували кључне саобраћајнице од локалних бандита Хунхуза. Касније ће они бити ангажовани и у операцијама против кинеских и корејских партизана.

За „руске самураје“, како је генерал Гензо Јанагида називао беле емигранте који су сарађивали са Јапанцима, била је организована и војна и идеолошка обука. У целини гледано, они су имали неутралан или чак позитиван став према идеји стварања Велике Источне Азије под окриљем Јапана. Додуше, иритирао их је план да се Русији одузму све територије до Урала, али су свој револт пажљиво скривали.

„Ми смо филтрирали све оно чиме су нас кљукали предавачи и одбацивали смо нипонски дух који је био сувишан и није одговарао нашем руском духу“, рекао је извесни Голубенко, који је био на тој обуци.

Одред Асано

Одред Асано

Најзначајнија руска војна јединица коју су формирали Јапанци био је одред Асано. Назив је добио по командиру одреда, мајору Асану Макоту. У различитим периодима је бројао од 400 до 3.500 људи.

Јединица је формирана на рођендан императора Хирохита, 29. априла 1938. године. Имала је пешадијске, коњичке и артиљеријске одреде. База јој је била на територији Манџукуа, али су војници Асана ипак били под пуном контролом јапанске армије.

Борци ове тајне јединице су се спремали за извођење диверзантско-извиђачких операција на територији совјетског Далеког истока у будућем рату против СССР-а. Асановци су имали задатак да заузимају или уништавају мостове и важне саобраћајне чворове, да се увлаче у совјетске јединице и тамо трују кантине и изворе воде.

Одред Асано

У два наврата – 1938. близу острва Хасан и 1939. на реци Халкин Гол, Јапанско царство је опипавало војни потенцијал Црвене армије. Асановци су послати у зону борбених дејстава, где су углавном учествовали у саслушавању ратних заробљеника.

Постоје подаци и о оружаним окршајима бораца ове јединице са непријатељем. На пример, у борбама на Халкин Голу коњички одред Монголске Народне Републике је наишао на коњанике Асана и помислио да су „наши“. Та грешка је коштала живота скоро све војнике монголског одреда.

Нова улога

Крајем 1941. године јапанско руководство је одустало од припреманог блицкрига против СССР-а, познатог као план „Кантокуен“. Већ 1943. године је коначно постало јасно да нема ништа од инвазије јапанских трупа на совјетски Далеки исток.

Одред Асано

Због тога су Јапанци извршили реорганизацију руских јединица. Оне су изгубиле статус тајних диверзантско-извиђачких одреда и придружиле су се армији. Одред Асано је припао 162. срељачком пуку оружаних снага Манџукуа.

Па ипак, власти у Токију су још увек високо цениле своје руске војнике. У мају 1944. године асановце је посетио млађи брат императора Хирохита, принц Микаса Такахито. Он је одржао говор у коме је пожелео што чвршћи дух и што бољу борбену готовост јапанског и руског народа.

Крах

Тешка херојска борба Совјетског Савеза против нацистичке Немачке изазвала је буран пораст патриотизма и антијапанског расположења међу руским становништвом Манџурије. Многи официри су почели да сарађују са совјетском обавештајном службом. Како се испоставило, агент НКВД-а (Народног комесаријата за унутрашње послове) био је чак и Гурген Нагољан, један од руководилаца одреда Асано.

Други светски рат 1939-1945, август 1945 года. Совјетска инвазија Манџурије 9.08. до 2.09.1945 года. Капитулација Квантунске армије.

Када је 9. августа 1945. године Црвена армија продрла у Манџурију, руски војни одреди су различито реаговали. Мањи део је пружио отпор, али је брзо збрисан заједно са трупама Манџукуа. Совјетски мајор Петар Мељников је касније написао да су са јапанске стране често допирали повици на руском језику, јер је циљ био да се совјетски војници на тај начин збуне и дезоријентишу, тј. да не знају где су „наши“, а где „њихови“.

Већина Руса је, међутим, одлучила да промени страну. Они су хапсили своје јапанске командире и организовали партизанске одреде за борбу против Јапанаца. Кад би заузели неко насеље, предали би га пристиглим совјетским јединицама. Дешавало се да се војници Црвене армије и бели емигранти чак и спријатеље, па је „белима“ било дозвољено да стражаре на неким објектима.

Идила, међутим, није дуго трајала. После совјетских јединица су дошли припадници организације за контрашпијунажу СМЕРШ. Москва је у Манџурији имала развијену обавештајну мрежу и добро је била упозната са деловањем локалних белих емиграната током претходних година. Због тога су „бели“ масовно депортовани у СССР, где су најважније личности погубљене, а остали су добили и по петнаест година робије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“