Ударићу га и искочићу: Како је изведен први таран у СССР-у

СССР је слао у Кину технику и људство, али се о томе није јавно говорило. Војници су послати под туђим именима. Пре него што је отишао на ово „службено путовање“, 30-годишњи натпоручник Губенко је већ умео да вози 12 врста авиона и био је водећи пробни пилот у војном тестирању ловца И-16. Међутим, његов противник је такође био искусан. Јапански асови су имали огромно ратно искуство и доминирали су на кинеском небу.

Станице за обавештавање су 31. маја саопштиле да се Ханкоу приближава 18 јапанских бомбардера и 36 ловаца. Губенков авион је био на поправци па је он сео у другу летелицу, у којој је, како се касније испоставило, функционисао само један од четири митраљеза. Учесник ових догађаја, војни лекар Сергеј Белолипецки, касније је записао речи Антона Губенка: „Сада ратујем у ’Ласточки’, а онда сам летео у ’Чижу’. Тај двокрилац није много брз и точкови му се не увлаче, али добро маневрише и има четири митраљеза... На крају битке сам наишао на усамљени И-96. Ушао сам му у реп, нанишанио и притиснуо окидач. Али митраљези су ћутали, није више било муниције. Беше ми криво да га пустим па сам га приморао да атерира на наш аеродром. Додао сам гас и поравнао се са њим. Јапанац се уплаши кад ме угледа тако близу, побледе и поче унезверено да гледа на све стране. Запретих му песницом и неколико пута му дадох знак да се спусти у правцу аеродрома. Он схвати шта хоћу да кажем, климну неколико пута главом и у спиралним круговима поче да се брзо спушта...

Када се И-96 већ потпуно приближио земљи нагло је дао гас са намером да умакне. Вероватно ни он није имао муниције. Искористих предност у висини па поново сустигох непријатеља и одлучих да га таранирам.

Најпре хтедох да му одсечем реп, али се предомислих и приближих пропелер испод аилерона левог крила. „Чиж“ задрхта од ударца. И-96 поче да пада, а моја машина се затресе као да има грозницу. Схватих да је деформисана елиса, па умањих обртаје те тако стигох до писте и спустих се“.

Губенко се још више уживео у овај догађај када га је описивао ратном другу Николају Козлову: „Дохватим се са једним, стигнем га и ’клик’, ’клик’ – митраљези ћуте. Онда му приђем здесна, крило уз крило и покажем му руком у правцу аеродрома. Он ништа. Шта да радим? Ма нека буде шта буде! Ударићу га и искочићу. Додам гас и сецнем га елисом по крилу. Авио ми се затресао као да сам ударио у стуб. Гледам, он пада. Са крила му отпадају дроњци“.

Генерал-пуковник авијације Александар Ритов касније је написао: „На небу изнад Ханкоа смо изгубили два авиона, а неколико наших летелица је непријатељ доста оштетио. Нисмо знали шта се догодило са пилотом Антоном Губенком... Изненада угледасмо црну тачку. Постајала је све већа и најзад доби обрисе авиона... Авион је летео неспретно, љуљајући се час на једну, час на другу страну... Притрчали смо чим је слетео и нисмо могли да верујемо: елиса му је била савијена, а труп изрешетан“.

Па ипак, највећи подвизи Антона Губенка су тек предстојали. Он се касније сам борио против шест јапанских авиона и скочио падобраном из оштећеног авиона. Губенко је оборио три непријатељска авиона. Награђен је Лењиновим орденом и Орденом Црвене заставе, а затим је добио и звање Хероја Совјетског Савеза. Овај талентовани пилот се вратио из Кине у чину потпуковника. Трагично је погинуо у авионској несрећи 31. марта 1939. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!