Како су Кина и Русија за длаку избегле Трећи светски рат?

Све је почело у рану зору 2. марта 1969. године. Претходног дана је 300 кинеских војника по леду прешло замрзнуту реку Усури, а тог јутра су Кинези изненада напали 55 совјетских граничара на Даманском острву. „Они су из велике близине побили већину наших људи“, сећа се Јуриј Бабански, генерал-лајтнант и Херој Совјетског Савеза који је тога дана преживео, за разлику од многих других граничара који нису стигли да се заштите.

Помоћ је пристигла из суседне карауле. Поручник Виталиј Бубењин је неочекивано напао Кинезе оклопним транспортерима и приморао их да се повуку са острва. Али тиме сукоб није био окончан.

Масакр на истуреном положају

Фотографија коју је објавила кинеска информативна агенција. Кинески војници се супротстављају совјетским војницима 7. фебруара 1969. на спорном Даманском острву (које Кинези зову Женбао).

AFP

Даманско острво је било мало (0,74 квадратна километра) ненасељено парче земље на реци Усури чије је корито граница између СССР-а и Кине. Острвце је било ближе кинеској обали. Око њега је током 1960-их избио погранични спор јер по међународном праву граница треба да пролази средином главног тока реке Усури, али се Москва придржавала споразума из 1860. године по коме је кинеска обала реке служила као граница.

Неколико недеља пре отвореног сукоба Кинези су почели да провоцирају совјетске граничаре захтевајући да то острво припадне Кини. „Током 1968. и 1969. они су често по леду прилазили близу острва и носили мотке, секире, а понекад и пушке... Ми смо имали сукоба са њима али само песницама. Тако је било до 2. марта“, каже Бабански.

Две недеље касније Даманско острво (или Женбао, како га зову Кинези) опет је постало поприште сукоба. Наиме, 15. марта је цела пешадијска дивизија напала острво и после вишечасовне жестоке борбе приморала совјетске војнике да се повуку. Руси су се наљутили и довукли тешко артиљеријско оруђе са друге обале те су њиме уништили непријатеља. Тако је окончан оружани сукоб у коме је изгинуло 58 совјетских и неколико стотина кинеских војника.

Шта се заправо догодило?

Совјетски војници спремни за акцију близу Камене планине на кинеско-совјетској граници током кратког рата између Русије и Кине.

Getty Images

Током 1960-их су и СССР и Мао Цедунгова Кина тврдили да се залажу за социјализам и да су противници капиталистичког Запада. Како се догодило да њихови односи толико деградирају и да међу њима дође до оружаног сукоба?

Само једну деценију раније Мао Цедунг је био пријатељ Москве. Уосталом, и Јосиф Стаљин је подржао Комунистичку партију Кине када је победила у грађанском рату и преузела контролу над већим делом Кине (изузев Тајвана). Када је Мао посетио Москву 1949. године, позвао је да „пријатељство и сарадња између Кине и СССР-а траје 10.000 година“, да би затим 1950. године две земље потписале споразум о пријатељству, узајамној помоћи и савезу против Запада.

Кина је 1950. године послала армију од милион „добровољаца“ да се боре у Корејском рату, где су и Кина и СССР подржавали Север. Совјетски Савез је истовремено помагао сиромашној земљорадничкој и пренасељеној Кини да гради своју тешку индустрију. Хиљаде совјетских стручњака су учествовале у стварању чврсте инфраструктуре. Међутим, савез црвених џинова није дуго трајао.

После Стаљинове смрти 1953. године односи двеју сила су почели да се погоршавају. Мао Цедунг је био довољно амбициозан да спроводи сопствену политику, будући да је презирао нову политику „мирне коегзистенције“ социјалистичког блока и Запада коју је спроводио Никита Хрушчов. Мао је био много радикалнији од Хрушчова, дејствовао је агресивно, говорио да су САД „тигар од папира“ и алудирао на то да се Кина не боји нуклеарног рата.

„Мао Цедунг је покушавао да искористи Стаљинову смрт и осцилације у совјетској спољној политици како би подигао Кину у ранг новог лидера социјалистичког блока“, објашњава историчар Алексеј Богатуров. Москви се то није допало и тако је кинеско-совјетско пријатељство кренуло силазном путањом. До 1960. године сви совјетски стручњаци су напустили Кину, а владајуће партије обеју земаља су почеле жестоко да критикују једна другу.

Ескалација

Совјетско-кинески погранични конфликт 1969. Кинески војници покушавају да уђу на Даманско острво у СССР-у.

Sputnik

Ситуација се толико погоршала да је дошло до војне тензије између бивших савезника, јер је Пекинг изјавио да не признаје границе између СССР-а и Кине које су повучене у 19. веку. То је узнемирило совјетску власт тако да је СССР разместио трупе у Азији. На граници са Кином је 1967. године било између 250.000 и 300.000 војника.

„Опскрбили смо трупе на истоку најефикаснијим оружјем и пре свега послали тамо наоружање и технику“, рекао је бивши заменик начелника Генералштаба СССР-а Андријан Данилевич. „Власти су схватале да су политички и војни руководиоци на Западу разумнији од кинеских“. То је доказао и инцидент на Даманском острву.

Кина је тада већ поседовала нуклеарно оружје тако да је оружани конфликт између ових двеју социјалистичких држава могао за трен ока прерасти у нуклеарни рат. Необично је то што је конфликт трајао пар месеци (без директних сукоба, али са спорадичним окршајима на целом острву), а стране су ипак успеле да се примире. Совјетски премијер Алексеј Косигин је посетио Пекинг 11. септембра 1969. Он и његов колега Џоу Енлај постигли су споразум да се оружани инциденти обуставе и да обе земље почну преговоре о прекрајању граница.

Решење

фотографија направљена 28. септембра 2016. године. Јесењи амбијент на острву Женбао на северуу Кине.

ZUMA Press/Global Look Press

Кина и СССР су до краја 1980-их били у раздору. Мао Цедунг се чак окренуо Вашингтону тражећи савез са „капиталистичким непријатељима“, и у томе је далеко отишао. Амерички председник Ричард Никсон је 1972. посетио Пекинг после чега су две земље најавиле нормализацију односа и дефакто формирале антисовјетски блок у Источној Азији.

Совјетска штампа је осула паљбу по кинеским „издајницима“, али, генерално говорећи, Москва није била претерано незадовољна јер је имала и других проблема на међународној политичкој сцени – имала је ракетне кризе у Западној Европи и рат у Авганистану, тако да јој је чак и одговарао статус кво на кинеској граници.

Тек 1989. године су Михаил Горбачов и Денг Сјаопинг потписали споразум о демилитаризацији границе и нормализацији илатералних односа. Неколико година касније је СССР престао да постоји, а Русија је 1991. године званично уступила Кини Даманско острво (Женбао).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!