Корисна ствар у домаћинству: Како су Совјети употребљавали презервативе? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Питајте свакога ко је живео у совјетско доба шта је то „производ бр. 2“, и он ће вам одмах рећи да је то био еуфемизам за презервативе. Првобитно су они прављени само у Баковској фабрици у Подмосковљу. Та фабрика је имала само два артикла: гас-маске (производ бр. 1) и презервативе (производ бр. 2). Број је означавао дебљину гуме. Јединицом је обележена дебља, а двојком тања гума.

Гума посута талком

Баковска фабрика техничких производа од гуме почела је са радом крајем 1930-их. Како пишу поједини извори, производња презерватива је покренута уз подршку Лаврентија Берије, партијског функционера и блиског Стаљиновог сарадника.

Користећи свој службени положај он је често ступао у интимну везу са девојкама, понекад и против њихове воље.

Током рата је фабрика, разуме се, производила војну опрему, да би средином 1950-их поново покренула производњу презерватива. Годишње је правила око 200 милиона „производа бр. 2“. Касније су презервативе почеле да производе и фабрике у Кијеву и Армавиру.

Тадашњи презервативи су се доста разликовали од данашњих. Прављени су од гуме и посипани талком да се гума не залепи једна за другу.

Та гума није имала нимало романтичан мирис и била је дебела 0,09 мм, тј. била је скоро двоструко дебља од садашњег стандарда (0,05 мм).

За време Никите Хрушчова почели су да се производе презервативи у три различите величине, што је доводило до пикантних ситуација у апотеци, кад купац који коначно дође на ред треба наглас да каже која величина му треба.

Један презерватив је у апотеци коштао 10 копејака. Ради поређења, литар млека је коштао 28 копејака, а векна хлеба 24 копејке.

Совјетски презервативи у прво време нису били нарочито квалитетни. Често су се цепали, а нису били ни довољно танки и фини. Тек од 1980-их Баковска фабрика почиње да их прави од латекса и да их тестира електронским уређајима.

Али поједини совјетски грађани су и пре тога куповали квалитетније презервативе на црном тржишту. „Код шверцера су се могли купити страни презервативи, избраздани и са брчићима. Коштали су од 3 до 5 рубаља, и људи су их чак прали после употребе [да их поново искористе]“, кажу они који су у то доба били млади.

Згодна амбалажа

Званично су презервативи прављени као заштита од венеричних болести, али се испоставило да овај производ може имати различите намене.

Радо су их користили туристи, геолози и риболовци. У њима су чували узорке земљишта, цигаре, шибице или со. У походу је то била незаменљива лака и херметична амбалажа. Кажу да је презерватив Баковске фабрике могао да прими литар и по воде. Тинејџери су их користили за несташлуке. На пример, напуне „производ бр. 2“ водом и баце га са терасе.

„Често смо користили презервативе, пре свега кад смо остављали зимницу, јер је била несташица поклопаца за тегле, али и као гумене чизме мог првог булдога, када су зими посипали со на улицама“, пише једна Рускиња на интернету. „Мене је било срамота да купим толику количину (требало је 8 комада дневно), а муж није хтео да купује јер је била потребна најмања величина. Куповала их је моја најбоља другарица. Она одмах на вратима апотеке викне: ’Имате ли презервативе мање величине? Треба ми триста комада!’“

После распада Совјетског Савеза 1991. године тржиште су преплавили јефтини индијски и кинески презервативи у шареном паковању. Баковска фабрика је покушавала да превазиђе кризу између осталог и тако што је нудила необичне варијанте, на пример презервативе-играчке обојене у стилу „гжељ“. У одређеном тренутку се фабрика преоријентисала на производњу балона, али јој то није помогло – 2019. године је банкротирала, а 2020. је угашена.