Како је изгледао свакодневни живот у совјетској Украјини (ФОТОГРАФИЈЕ)

Прослава 53. годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Девојке у народним ношњама за време свечане шетње радника улицом Крешчатик, 1970.

Прослава 53. годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Девојке у народним ношњама за време свечане шетње радника улицом Крешчатик, 1970.

Н. Сељученко/Sputnik
Украјинска ССР је била житница целог Совјетског Савеза, бања свих грађана СССР-а и важан индустријски центар. Туристе из целе земље привлачили су њени пејзажи, њено море, пријатна клима и гостопримљиви људи.

Ово је један од неколико чувених Стаљинових облакодера у Москви. Додуше, изградња је завршена после Стаљинове смрти, а по налогу новог генералног секретара ЦК КПСС-а Никите Хрушчова, хотел је добио назив „Украјина“. Није ни чудо: Хрушчов је скоро цео живот провео у Украјини. Био је тамо председник Савета министара, а затим и први секретар Централног комитета партије. Он је био врло активан у подржавању пријатељства међу братским народима и зближавања Русије и Украјине. Осим тога, једна од његових првих одлука на функцији генералног секретара била је предаја Крима Украјини 1954. године. Пре тога је Крим припадао Русији.

Хотел „Украјина“.

Русија и Украјина су столећима биле једна целина и зато Руси и Украјинци једни друге често доживљавају као браћу. Штавише, у једном споменику староруске књижевности, „Повест минулих лета“ („Несторова хроника“), Кијев је окарактерисан као „мајка градова руских“, и та фраза се још увек често користи.

У Совјетском Савезу су 1954. године организоване прославе „300-годишњице поновног сједињења Украјине и Русије“ до којег је дошло 1654. године када је хетман Запорошке козачке војске Богдан Хмељницки замолио да га цар Алексеј Михајлович Романов (отац Петра I) прими у службу.

Празнични концерт поводом 300-годишњице сједињења Украјине и Русије, Кијев, 1954.

Област која се тада придружила Руској империји годинама се звала Малорусија. После револуције 1917. године Украјина је добила аутономију и придружила се СССР-у као засебна република, а 1991. је постала независна држава.

Архитектура и градови

У многим градовима Украјине могу се видети све црте типичне совјетске архитектуре: „стаљинкси ампир“, „хрушчовке“ и незаобилазни атрибут онога доба – Лењинови споменици који се сада у оквиру „десовјетизације“ уклањају широм Украјине.

Са друге стране, украјинска архтектура се одликовала и разноврсношћу. На Криму су били летњи царски дворци који су у совјетско доба претварани у пансионе за одмор и пионирске кампове, западна Украјина је личила на стару Европу – у Лавову је у совјетско време снимљено много филмова за које је био потребан европски амбијент, а Одеса је град који су направили Европљани, нека врста јужног Санкт Петербурга.

Крешчатик – главна улица Кијева, 1979.

Кијев, Лењинов споменик, током 1950-их.

Мост преко Дњепра, Кијев, 1965.

Улице Дњепропетровска, 1970.

Харков, 1957.

Национални академски театар опере и балета, Одеса, 1969.

Дворана пионира у Севастопољу, 1970.

Пионири чувеног кампа Артек у посети Воронцовском дворцу, Крим, 1970.

Замак „Ластино гнездо“ у Криму, 1986.

Лавов, 1970.

„Житница“

У Украјини преовлађује црница која је одлична за пољопривреду. На овом подручју је клима блага и зато добро успевају житарице, свакојако воће, лубенице и грожђе.

Том изобиљу су увек завидели житељи региона СССР-а (а касније и Русије) где влада сурова клима. Многима су рођаци из Украјине слали читаве гајбе са кајсијама или дињама. Украјина је производила брашно за цео Совјетски Савез, исто тако хлеб, млечне производе, свеже воће и поврће, и имала је, и још има, веома развијену производњу вина. Поред тога, важан део аграрног сектора чинила је производња шећера од шећерне репе.

Улична продаја воћа и поврћа, Јевпаторија, Крим, 1979.

Уличне тезге са робом, Харков, 1958-1959.

Берба грожђа у совхозу (државном пољопривредном добру у СССР-у)  „Гурзуф“.

Жетва у колхозу (колективном здруженом пољопривредном газдинству), Черкеска област, 1935.

Украјину је 1932-1933. погодила велика глад која је према различитим изворима однела од 2 до 7 милиона људских живота. Глад је наступила услед неродне године и деловања власти које су одузимале намирнице сељацима. Ова историјска појава је познатија под називом „голодомор“. Веома различито је оцењују руски и украјниски историчари и полтичари. Савремена Украјина карактерише дејства совјетске власти као геноцид украјинског народа иако је деловање совјетских власти у то доба изазвало гладовање у целом Совјетском Савезу. Детаљније о глади у СССР-у прочитајте овде.

„Бања“

Украјинска ССР је имала све што је човеку у Совјетском Савезу било потребно за одмор и лечење. На обали Црног мора – на Криму, у Херсону и Одеси – постојао је огроман број санаторијума и бања. Поред тога, на Криму је био организован планински туризам, а на Карпатима скијање.

Санаторијум „Украјина“ на Криму, 1959.

Градска плажа, Јалта, 1969.

Одмаралиште „Родники“ црноморског бродоградилишта на обали Јужног Буга, 1974.

Природа јужне ривијере Крима, 1981.

Изградња туристичких апартмана на Карпатима, Ивано-Франковска област, 1970.

На линији фронта

Током Другог светског рата Украјина је фактички била главно поприште. Немачке трупе су 1941-1942. окупирале скоро целу територију Украјине. Јевреји су приморавани да живе у гетоима и масовно су стрељани. По злу је познат Бабиј Јар, јаруга у Кијеву где је стрељано преко 100.000 људи. Совјетска армија је 1943-1944. ослободила целу Украјину, али је нанета штета била огромна. Многа села су спаљена и градови разорени.

Бабиј Јар, 1943.

„На згаришту“. Источно од Дњепра, 1943.

„Идемо на Кијев!“ Форсирање Дњепра, 1943.

Ослобођена Одеса, 1944.

Индустрија

Најразвијеније индустријске гране су биле рударство, и поготову рудници каменог угља, енергетика, машинство и металургија. Али то уопше није цео списак индустријских грана у којима је Украјинска Совјетска Социјалистичка Република (УССР) била успешна. У совјетско доба се на целој територији републике ударнички радило на гридилиштима, у фабрикама и рудницима.

Чувени „Запорожац“ – нова возила Запорошке фабрике аутомобила, 1970.

Совјетски аутобус ЛАЗ-697 произведен у Фабрици аутобуса у Лавову, 1970.

У одеској луци, 1958.

Фабрика трактора у Харкову, 1958-1959.

Металуршки комбинат „Запорожсталь“, 1974.

Заваривање статора у Фабрици турбогенератора у Харкову, 1958-1959.

Екипа рудара Гардијског рудника у Кривом Рогу, 1970.

Чернобиљска трагедија

Једна од најтрагичнијих страница у историји совјетске Украјине свакако је била хаварија у Чернобиљској нуклеарној електрани 1986. године. Експлодирао је нуклеарни реактор и у ваздух је емитована огромна количина радијације. Трагедија се састојала и у томе што мештани и житељи околних области нису били довољно информисани па су многи од њих страдали и чак умрли од последица зрачења.

Детаљније о хаварији у Чернобиљској нуклеарној електрани прочитајте овде.

Мерење нивоа радијације, 1986.

Чернобиљ, мерење радијације из хеликоптера, 1986.

Обичан живот

На фотографијама из свакодневице Украјинске ССР могу се видети типичне совјетске реалије: првомајске демонстрације, совјетски дизајн ентеријера и одеће, али и народна ношња јарких боја.

Обданиште бр. 1 фабрике „Арсенал“, Печерски рејон, Кијев, 1953.

Првомајска демонстрација у Харкову, 1974.

Старији мајстор са породицом, Одеса, 1971.

Екскурзија на Потемкиновом степеништу у Одеси, 1968.

Омладина Западне Украјине, 1940.

Продавачице рибе на пијаци у Одеси, 1970.

Туристичка пловидба Дунавом, 1968.

Одеса, 1970.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“