Прослава 53. годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Девојке у народним ношњама за време свечане шетње радника улицом Крешчатик, 1970.
Н. Сељученко/SputnikОво је један од неколико чувених Стаљинових облакодера у Москви. Додуше, изградња је завршена после Стаљинове смрти, а по налогу новог генералног секретара ЦК КПСС-а Никите Хрушчова, хотел је добио назив „Украјина“. Није ни чудо: Хрушчов је скоро цео живот провео у Украјини. Био је тамо председник Савета министара, а затим и први секретар Централног комитета партије. Он је био врло активан у подржавању пријатељства међу братским народима и зближавања Русије и Украјине. Осим тога, једна од његових првих одлука на функцији генералног секретара била је предаја Крима Украјини 1954. године. Пре тога је Крим припадао Русији.
Хотел „Украјина“.
Иван Денисенко/SputnikРусија и Украјина су столећима биле једна целина и зато Руси и Украјинци једни друге често доживљавају као браћу. Штавише, у једном споменику староруске књижевности, „Повест минулих лета“ („Несторова хроника“), Кијев је окарактерисан као „мајка градова руских“, и та фраза се још увек често користи.
У Совјетском Савезу су 1954. године организоване прославе „300-годишњице поновног сједињења Украјине и Русије“ до којег је дошло 1654. године када је хетман Запорошке козачке војске Богдан Хмељницки замолио да га цар Алексеј Михајлович Романов (отац Петра I) прими у службу.
Празнични концерт поводом 300-годишњице сједињења Украјине и Русије, Кијев, 1954.
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФОбласт која се тада придружила Руској империји годинама се звала Малорусија. После револуције 1917. године Украјина је добила аутономију и придружила се СССР-у као засебна република, а 1991. је постала независна држава.
У многим градовима Украјине могу се видети све црте типичне совјетске архитектуре: „стаљинкси ампир“, „хрушчовке“ и незаобилазни атрибут онога доба – Лењинови споменици који се сада у оквиру „десовјетизације“ уклањају широм Украјине.
Са друге стране, украјинска архтектура се одликовала и разноврсношћу. На Криму су били летњи царски дворци који су у совјетско доба претварани у пансионе за одмор и пионирске кампове, западна Украјина је личила на стару Европу – у Лавову је у совјетско време снимљено много филмова за које је био потребан европски амбијент, а Одеса је град који су направили Европљани, нека врста јужног Санкт Петербурга.
Крешчатик – главна улица Кијева, 1979.
Владимир Самохоцки/TASSКијев, Лењинов споменик, током 1950-их.
Дмитриј Баљтерманц/МАММ / МДФМост преко Дњепра, Кијев, 1965.
Валентин Кунов/TASSУлице Дњепропетровска, 1970.
Владимир Арсириј/SputnikХарков, 1957.
Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФНационални академски театар опере и балета, Одеса, 1969.
Г. Костенко/SputnikДворана пионира у Севастопољу, 1970.
Г. Костенко/SputnikПионири чувеног кампа Артек у посети Воронцовском дворцу, Крим, 1970.
Етингер/SputnikЗамак „Ластино гнездо“ у Криму, 1986.
Константин Дудченко/TASSЛавов, 1970.
Б. Криштул/SputnikУ Украјини преовлађује црница која је одлична за пољопривреду. На овом подручју је клима блага и зато добро успевају житарице, свакојако воће, лубенице и грожђе.
Том изобиљу су увек завидели житељи региона СССР-а (а касније и Русије) где влада сурова клима. Многима су рођаци из Украјине слали читаве гајбе са кајсијама или дињама. Украјина је производила брашно за цео Совјетски Савез, исто тако хлеб, млечне производе, свеже воће и поврће, и имала је, и још има, веома развијену производњу вина. Поред тога, важан део аграрног сектора чинила је производња шећера од шећерне репе.
Улична продаја воћа и поврћа, Јевпаторија, Крим, 1979.
Шкољни/SputnikУличне тезге са робом, Харков, 1958-1959.
Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФБерба грожђа у совхозу (државном пољопривредном добру у СССР-у) „Гурзуф“.
А. Гивентаљ/SputnikЖетва у колхозу (колективном здруженом пољопривредном газдинству), Черкеска област, 1935.
Георгиј Петрусов/SputnikУкрајину је 1932-1933. погодила велика глад која је према различитим изворима однела од 2 до 7 милиона људских живота. Глад је наступила услед неродне године и деловања власти које су одузимале намирнице сељацима. Ова историјска појава је познатија под називом „голодомор“. Веома различито је оцењују руски и украјниски историчари и полтичари. Савремена Украјина карактерише дејства совјетске власти као геноцид украјинског народа иако је деловање совјетских власти у то доба изазвало гладовање у целом Совјетском Савезу. Детаљније о глади у СССР-у прочитајте овде.
Украјинска ССР је имала све што је човеку у Совјетском Савезу било потребно за одмор и лечење. На обали Црног мора – на Криму, у Херсону и Одеси – постојао је огроман број санаторијума и бања. Поред тога, на Криму је био организован планински туризам, а на Карпатима скијање.
Санаторијум „Украјина“ на Криму, 1959.
Макс Алперт/Из архива Александра Николајевича ОдиноковаГрадска плажа, Јалта, 1969.
Етингер/SputnikОдмаралиште „Родники“ црноморског бродоградилишта на обали Јужног Буга, 1974.
Јуриј Сомов/SputnikПрирода јужне ривијере Крима, 1981.
Алексеј Бушкин/SputnikИзградња туристичких апартмана на Карпатима, Ивано-Франковска област, 1970.
Владимир Первенцев/SputnikТоком Другог светског рата Украјина је фактички била главно поприште. Немачке трупе су 1941-1942. окупирале скоро целу територију Украјине. Јевреји су приморавани да живе у гетоима и масовно су стрељани. По злу је познат Бабиј Јар, јаруга у Кијеву где је стрељано преко 100.000 људи. Совјетска армија је 1943-1944. ослободила целу Украјину, али је нанета штета била огромна. Многа села су спаљена и градови разорени.
Бабиј Јар, 1943.
Аркадиј Шејхет/Из личне архиве„На згаришту“. Источно од Дњепра, 1943.
Арон Замски/МАММ/МДФ„Идемо на Кијев!“ Форсирање Дњепра, 1943.
Аркадиј Шајхет/МАММ/МДФОслобођена Одеса, 1944.
Дмитриј Баљтерманц/МАММ/МДФНајразвијеније индустријске гране су биле рударство, и поготову рудници каменог угља, енергетика, машинство и металургија. Али то уопше није цео списак индустријских грана у којима је Украјинска Совјетска Социјалистичка Република (УССР) била успешна. У совјетско доба се на целој територији републике ударнички радило на гридилиштима, у фабрикама и рудницима.
Чувени „Запорожац“ – нова возила Запорошке фабрике аутомобила, 1970.
Владимир Акимов/SputnikСовјетски аутобус ЛАЗ-697 произведен у Фабрици аутобуса у Лавову, 1970.
Рунов/SputnikУ одеској луци, 1958.
Валентин Хухлајев/Архив Валентина ХухлајеваФабрика трактора у Харкову, 1958-1959.
Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФМеталуршки комбинат „Запорожсталь“, 1974.
Макс Алперт/SputnikЗаваривање статора у Фабрици турбогенератора у Харкову, 1958-1959.
Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФЕкипа рудара Гардијског рудника у Кривом Рогу, 1970.
Владимир Акимов/SputnikЈедна од најтрагичнијих страница у историји совјетске Украјине свакако је била хаварија у Чернобиљској нуклеарној електрани 1986. године. Експлодирао је нуклеарни реактор и у ваздух је емитована огромна количина радијације. Трагедија се састојала и у томе што мештани и житељи околних области нису били довољно информисани па су многи од њих страдали и чак умрли од последица зрачења.
Детаљније о хаварији у Чернобиљској нуклеарној електрани прочитајте овде.
Мерење нивоа радијације, 1986.
МАММ/МДФЧернобиљ, мерење радијације из хеликоптера, 1986.
Владимир Вјаткин/МАММ/МДФНа фотографијама из свакодневице Украјинске ССР могу се видети типичне совјетске реалије: првомајске демонстрације, совјетски дизајн ентеријера и одеће, али и народна ношња јарких боја.
Обданиште бр. 1 фабрике „Арсенал“, Печерски рејон, Кијев, 1953.
Никита Козловски/МАММ/МДФПрвомајска демонстрација у Харкову, 1974.
Василиј Городов/Фотографије корисника russiainphoto.ruСтарији мајстор са породицом, Одеса, 1971.
Свет/SputnikЕкскурзија на Потемкиновом степеништу у Одеси, 1968.
Из архива Шарипових-АфанасјевихОмладина Западне Украјине, 1940.
Иван Шагин/МАММ/МДФПродавачице рибе на пијаци у Одеси, 1970.
Александар Макаров/SputnikТуристичка пловидба Дунавом, 1968.
Јаков Берлинер/SputnikОдеса, 1970.
Александар Макаров/SputnikТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу