Како је изгледао свакодневни живот у совјетској Украјини (ФОТОГРАФИЈЕ)

Ово је један од неколико чувених Стаљинових облакодера у Москви. Додуше, изградња је завршена после Стаљинове смрти, а по налогу новог генералног секретара ЦК КПСС-а Никите Хрушчова, хотел је добио назив „Украјина“. Није ни чудо: Хрушчов је скоро цео живот провео у Украјини. Био је тамо председник Савета министара, а затим и први секретар Централног комитета партије. Он је био врло активан у подржавању пријатељства међу братским народима и зближавања Русије и Украјине. Осим тога, једна од његових првих одлука на функцији генералног секретара била је предаја Крима Украјини 1954. године. Пре тога је Крим припадао Русији.

Хотел „Украјина“.

Иван Денисенко/Sputnik

Русија и Украјина су столећима биле једна целина и зато Руси и Украјинци једни друге често доживљавају као браћу. Штавише, у једном споменику староруске књижевности, „Повест минулих лета“ („Несторова хроника“), Кијев је окарактерисан као „мајка градова руских“, и та фраза се још увек често користи.

У Совјетском Савезу су 1954. године организоване прославе „300-годишњице поновног сједињења Украјине и Русије“ до којег је дошло 1654. године када је хетман Запорошке козачке војске Богдан Хмељницки замолио да га цар Алексеј Михајлович Романов (отац Петра I) прими у службу.

Празнични концерт поводом 300-годишњице сједињења Украјине и Русије, Кијев, 1954.

Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ

Област која се тада придружила Руској империји годинама се звала Малорусија. После револуције 1917. године Украјина је добила аутономију и придружила се СССР-у као засебна република, а 1991. је постала независна држава.

Архитектура и градови

У многим градовима Украјине могу се видети све црте типичне совјетске архитектуре: „стаљинкси ампир“, „хрушчовке“ и незаобилазни атрибут онога доба – Лењинови споменици који се сада у оквиру „десовјетизације“ уклањају широм Украјине.

Са друге стране, украјинска архтектура се одликовала и разноврсношћу. На Криму су били летњи царски дворци који су у совјетско доба претварани у пансионе за одмор и пионирске кампове, западна Украјина је личила на стару Европу – у Лавову је у совјетско време снимљено много филмова за које је био потребан европски амбијент, а Одеса је град који су направили Европљани, нека врста јужног Санкт Петербурга.

Крешчатик – главна улица Кијева, 1979.

Владимир Самохоцки/TASS

Кијев, Лењинов споменик, током 1950-их.

Дмитриј Баљтерманц/МАММ / МДФ

Мост преко Дњепра, Кијев, 1965.

Валентин Кунов/TASS

Улице Дњепропетровска, 1970.

Владимир Арсириј/Sputnik

Харков, 1957.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ

Национални академски театар опере и балета, Одеса, 1969.

Г. Костенко/Sputnik

Дворана пионира у Севастопољу, 1970.

Г. Костенко/Sputnik

Пионири чувеног кампа Артек у посети Воронцовском дворцу, Крим, 1970.

Етингер/Sputnik

Замак „Ластино гнездо“ у Криму, 1986.

Константин Дудченко/TASS

Лавов, 1970.

Б. Криштул/Sputnik

„Житница“

У Украјини преовлађује црница која је одлична за пољопривреду. На овом подручју је клима блага и зато добро успевају житарице, свакојако воће, лубенице и грожђе.

Том изобиљу су увек завидели житељи региона СССР-а (а касније и Русије) где влада сурова клима. Многима су рођаци из Украјине слали читаве гајбе са кајсијама или дињама. Украјина је производила брашно за цео Совјетски Савез, исто тако хлеб, млечне производе, свеже воће и поврће, и имала је, и још има, веома развијену производњу вина. Поред тога, важан део аграрног сектора чинила је производња шећера од шећерне репе.

Улична продаја воћа и поврћа, Јевпаторија, Крим, 1979.

Шкољни/Sputnik

Уличне тезге са робом, Харков, 1958-1959.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ

Берба грожђа у совхозу (државном пољопривредном добру у СССР-у) „Гурзуф“.

А. Гивентаљ/Sputnik

Жетва у колхозу (колективном здруженом пољопривредном газдинству), Черкеска област, 1935.

Георгиј Петрусов/Sputnik

Украјину је 1932-1933. погодила велика глад која је према различитим изворима однела од 2 до 7 милиона људских живота. Глад је наступила услед неродне године и деловања власти које су одузимале намирнице сељацима. Ова историјска појава је познатија под називом „голодомор“. Веома различито је оцењују руски и украјниски историчари и полтичари. Савремена Украјина карактерише дејства совјетске власти као геноцид украјинског народа иако је деловање совјетских власти у то доба изазвало гладовање у целом Совјетском Савезу. Детаљније о глади у СССР-у прочитајте овде.

„Бања“

Украјинска ССР је имала све што је човеку у Совјетском Савезу било потребно за одмор и лечење. На обали Црног мора – на Криму, у Херсону и Одеси – постојао је огроман број санаторијума и бања. Поред тога, на Криму је био организован планински туризам, а на Карпатима скијање.

Санаторијум „Украјина“ на Криму, 1959.

Макс Алперт/Из архива Александра Николајевича Одинокова

Градска плажа, Јалта, 1969.

Етингер/Sputnik

Одмаралиште „Родники“ црноморског бродоградилишта на обали Јужног Буга, 1974.

Јуриј Сомов/Sputnik

Природа јужне ривијере Крима, 1981.

Алексеј Бушкин/Sputnik

Изградња туристичких апартмана на Карпатима, Ивано-Франковска област, 1970.

Владимир Первенцев/Sputnik

На линији фронта

Током Другог светског рата Украјина је фактички била главно поприште. Немачке трупе су 1941-1942. окупирале скоро целу територију Украјине. Јевреји су приморавани да живе у гетоима и масовно су стрељани. По злу је познат Бабиј Јар, јаруга у Кијеву где је стрељано преко 100.000 људи. Совјетска армија је 1943-1944. ослободила целу Украјину, али је нанета штета била огромна. Многа села су спаљена и градови разорени.

Бабиј Јар, 1943.

Аркадиј Шејхет/Из личне архиве

„На згаришту“. Источно од Дњепра, 1943.

Арон Замски/МАММ/МДФ

„Идемо на Кијев!“ Форсирање Дњепра, 1943.

Аркадиј Шајхет/МАММ/МДФ

Ослобођена Одеса, 1944.

Дмитриј Баљтерманц/МАММ/МДФ

Индустрија

Најразвијеније индустријске гране су биле рударство, и поготову рудници каменог угља, енергетика, машинство и металургија. Али то уопше није цео списак индустријских грана у којима је Украјинска Совјетска Социјалистичка Република (УССР) била успешна. У совјетско доба се на целој територији републике ударнички радило на гридилиштима, у фабрикама и рудницима.

Чувени „Запорожац“ – нова возила Запорошке фабрике аутомобила, 1970.

Владимир Акимов/Sputnik

Совјетски аутобус ЛАЗ-697 произведен у Фабрици аутобуса у Лавову, 1970.

Рунов/Sputnik

У одеској луци, 1958.

Валентин Хухлајев/Архив Валентина Хухлајева

Фабрика трактора у Харкову, 1958-1959.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ

Металуршки комбинат „Запорожсталь“, 1974.

Макс Алперт/Sputnik

Заваривање статора у Фабрици турбогенератора у Харкову, 1958-1959.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ

Екипа рудара Гардијског рудника у Кривом Рогу, 1970.

Владимир Акимов/Sputnik

Чернобиљска трагедија

Једна од најтрагичнијих страница у историји совјетске Украјине свакако је била хаварија у Чернобиљској нуклеарној електрани 1986. године. Експлодирао је нуклеарни реактор и у ваздух је емитована огромна количина радијације. Трагедија се састојала и у томе што мештани и житељи околних области нису били довољно информисани па су многи од њих страдали и чак умрли од последица зрачења.

Детаљније о хаварији у Чернобиљској нуклеарној електрани прочитајте овде.

Мерење нивоа радијације, 1986.

МАММ/МДФ

Чернобиљ, мерење радијације из хеликоптера, 1986.

Владимир Вјаткин/МАММ/МДФ

Обичан живот

На фотографијама из свакодневице Украјинске ССР могу се видети типичне совјетске реалије: првомајске демонстрације, совјетски дизајн ентеријера и одеће, али и народна ношња јарких боја.

Обданиште бр. 1 фабрике „Арсенал“, Печерски рејон, Кијев, 1953.

Никита Козловски/МАММ/МДФ

Првомајска демонстрација у Харкову, 1974.

Василиј Городов/Фотографије корисника russiainphoto.ru

Старији мајстор са породицом, Одеса, 1971.

Свет/Sputnik

Екскурзија на Потемкиновом степеништу у Одеси, 1968.

Из архива Шарипових-Афанасјевих

Омладина Западне Украјине, 1940.

Иван Шагин/МАММ/МДФ

Продавачице рибе на пијаци у Одеси, 1970.

Александар Макаров/Sputnik

Туристичка пловидба Дунавом, 1968.

Јаков Берлинер/Sputnik

Одеса, 1970.

Александар Макаров/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!