Како Руси враћају историјске топониме у Океанији

Фонда за очување етнокултурног наслеђа „Миклухо-Маклај“
Потомак чувеног светског путника Николаја Миклухо-Маклаја „рехабилитује“ руске географске називе у Океанији. На списку је већ преко 70 топонима.

Руска застава се вијорила 2019. године у селу на једном острву Папуа Нове Гвинеје. Тако су домороци дочекали експедицију коју је предводио унук брата, а уједно и имењак и презимењак чувеног антрополога, Николај Миклухо-Маклај Млађи. На месту те заставе је пре 150 година стајала колиба његовог прадеде, великог светског путника. „Овде сви добро памте Русију и ’Човека с Месеца’, како су Папуанци звали Маклаја због беле коже“, прича Николај. После његове посете село је у част његовог деде преименовано у „село Маклаја“.

Николај Миклухо-Маклај Млађи, стручњак Института за оритенталистику Руске академије наука, заједно са научницима из Москве и Санкт Петербурга саставио је табелу са прецизним називима и координатама географских објеката које су руски истраживачи и морепловци открили у Океанији од 19. до 21. века.

Током експедиција 2017. и 2019. године на Нову Гвинеју и рада са аустралијским архивима истраживачи су пронашли 71 топоним. Од тог броја данас је само осам топонима сачувало првобитни назив, остали су преименовани. Сада руски научници желе да се сећање на открића предака сачува, па макар и само на руским картама.

Обала Маклаја, тј. североисточна обала острва Нова Гвинеја, преименована је почетком 20. века у Рајску ривијеру (Rai Coast) по називу оближњег села. Било је то време немачке колонијалне доминације. Слична судбина је задесила и педесетак других топонима, којима су првобитне називе дали Миклухо-Маклај и руски морепловци. Остале измене су извршене у доба аустралијске владавине. Ово су топоними Океаније које су географским објектима дали руски морепловци, а који су до данашњег дана остали на међународним картама:

  • Залив Витез, добио је назив по корвети „Витез“ на којој је Миклухо-Маклај први пут допловио у Океанију;
  • Атол Белингсхаузена, руског адмирала и једнога од првих Европљана који је стигао до обала Антарктика;
  • Атол Восток, добио је назив по Белингсхаузеновом броду;
  • Атол Суворова, чувеног војсковође 18. века;
  • Гребен Крузенштерна, адмирала који је предводио први руски пут око света;
  • Гребен Неве, добио је назив по другом ратном једрењаку који је заједно са Крузенштерновим бродом пловио око света, на челу са капетаном Јуријем Лисјанским;
  • и острво које је добило име по Лисјанском.

Историјат

Русију и Океанију већ дуже од два столећа спајају чврсте историјске везе. Руске експедиције око света у 19. веку, а такође совјетске експедиције током 1930-их и 1970-их, као и руске експедиције 2017. и 2019. године дале су значајан допринос проучавању аутохтоних народа овог региона и развоју њихове културе.

На пример, житељи неколицине села преносе са колена на колено предање о Миклухо-Маклају који им је донео гвоздено оруђе и они га од тада користе у свакодневним пословима. А у језику бонгу још увек постоје руске речи, на пример „топор“ (секира), „кукуруза“ и „арбуз“ (лубеница).

Маклај је вршио антрополошка истраживања међу домороцима у Аустралији и основао тамо прву биолошку станицу на јужној полулопти. Са друге стране, ако се изузму његова истраживања, Русима је Океанија на путовањима увек била само успутна станица. Морнари су показивали аутохтоном становништву руску заставу, допуњавали своје резерве хране и горива (у замену за метално оруђе), и док су се одмарали прикупљали су податке о енглеским колонијама у Аустралији. Користећи њихове напоре руски капетан Иван Крузенштерн је 1823. године објавио „Атлас Јужног мора“, прецизну карту јужног дела Тихог океана коју су до краја века користили морепловци из целог света. Данас се сећање на открића и достигнућа руских морепловаца у Океанији чува између осталог и захваљујући фонду „Миклухо-Маклај“, чији је оснивач и руководилац Николај Миклухо-Маклај Млађи.

„Руси су се у овом региону бавили истраживањима, а не експанзијом. Када би открили неко ново, раније непознато острво, капетани би га опловили да га унесу на карту, а док су били укотвљени трудили су се да сазнају од урођеника како се острво зове. Ако није било назива или острво није било насељено, онда су сами смишљали назив и уносили га заједно са координатама у посебан дневник“, прича Софија Пале, доктор историје и водећи стручњак Центра за азијско-тихоокеанска истраживања Института за оријенталистику Руске академије наука. „Те податке су слали у Поморску службу, где су држани у тајности. Енглези су, напротив, тада били поморска суперсила и у свакој луци су остављали своје бродове“.

Најновије доба

Истраживања у Мичеловој библиотеци Сиднеја и записи руских морнара у поморским дневницима омогућили су да се открију првобитни називи многих географских објеката. Научници су направили табелу у којој су по азбучном реду навели руске и савремене називе, географске координате, околности под којима је дошло до открића, као и текућу политичко-административну припадност. Резултате рада су објавили у научно-попуарној књизи „Русија и Океанија. Истраживања и путовања Руса од 19. до 21. века“ и приказали их у краткометражном филму „Руски географски називи у Океанији“.

Ти подаци ће бити искоришћени и у састављању новог Атласа света, пројекта који је 2018. године иницирао председник Русије Владимир Путин. По његовим речима, на карте света су пронађене многобројне замене ранијих руских топонима. „Никоме ништа нећемо наметати <...>, али немамо право ни да не реагујемо на извртање историјске и, у овом случају, географске истине“, изјавио је Путин у априлу 2018. године на седници попечитељског савета Руског географског друштва којим он председава. Тај пројекат је поверен Федералној служби за државну регистрацију, катастар и картографију („Росреестр“), Министарству одбране и Руском географском друштву.

„Свака земља има право да даје називе које нађе за сходно“, каже Миклухо-Маклај Млађи. „Ми само на нашим картама можемо да преименујемо географске објекте или да у загради поред данашњег назива наведемо првобитни назив како би се очувало сећање на њега“.

Прочитајте и ово: После 150 година други Миклухо-Маклај се спрема за сусрет са Папуанцима

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“