Како су бољшевици извели револуцију у руском језику

Дечије демонстрације у Москви, 1. јун 1923.

Дечије демонстрације у Москви, 1. јун 1923.

Getty Images
Они нису променили само политичко уређење и збацили цара, него су чак избацили неколико слова из руског писма.

Реформа руског језика је припремана и пре револуције, али је руска Академија наука радила споро и није журила са увођењем нових правила на свим нивоима. После револуције 1917. године нова власт је дејствовала далеко одлучније. Принцип је био да се одбаци све што је „старо“ и у државном уређењу, у питањима вере и економије, па чак и у писму.

Бољшевици су 1918. године донели одлуку о увођењу измена у писмо и правопис коју су сва штампана издања морала поштовати. Тиме је правопис царског периода практично уништен.

Зашто је била потребна реформа писма?

У школској клупи.

Правопис царског периода је био прилично компликован. Бољшевицима је реформа била потребна, између осталог, и да би се поједноставио образовни процес будући да је ликвидација неписмености била један од њихових најважнијих задатака. Неколико година пре револуције, према различитим изворима, само око 40% становника Русије умело је да чита и пише. Владимир Лењин је прокламовао да су радници и сељаци нова владајућа класа, што значи да су њени представници морали бити ангажовани у свим сферама. Стога је млада совјетска власт обавезала све становнике од 8 до 50 година старости да се описмене.

Попис становништва 1926. године је показао да је за свега неколико година у селима већ било око 50% описмењених људи.

Из азбуке је избачено неколико слова

Руско писмо је пре револуције имало 35 слова, а није постојао јединствени списак правила. Постојала је само такозвана „грађанска азбука“ која је уведена још за време Петра Првог. Петар је тежио да ограничи власт Цркве и због тога је осмислио поједностављен дизајн слова за царске наредбе, државне документе и прве новине.

Бољшевици су избацили неколико слова, а поједина су заменили једноставнијим варијантама које су већ постојале у азбуци (било је различитих слова која су означавала исти звук). После револуције су у руском писму остала 32 слова. Касније је уведено и Ё као посебно слово, тако да их сада има 33. То писмо се у руском језику користи и данас.

Владимир Лењин (лево) и Анатолиј Луначарски (десно) пролазе поред почасне страже.

Овако је гласио декрет о увођењу новог писма:

1. Избацити слово „ѣ“ (јат) и заменити га словом „е“: „колѣно - колено“, „вѣра - вера“, „въ избѣ - в избе“ (у кућици)

2. Избацити слово „ѳ“ (тета) и заменити га словом „ф“: „Фома“ (Тома), „Афанасий“ (Атанасије), „фимиам“ (тамјан), „кафедра“ (катедра).

3. Избацити слово „ъ“ (јер) на крају речи и делова сложених речи: већ поменути пример „въ избѣ - в избе“, „хлѣбъ - хлеб“, „контръ-адмиралъ - контр-адмирал“. Ово правило је било прилично тешко јер су сви одмалена навикли на писање слова „ъ“ на крају сваке речи која се завршава на тврд сугласник. Са друге стране, то слово је на крају речи било сувишно јер тврдоћа сугласника не мора да се обележава, она се подразумева. Међутим, укидањем „тврдог знака“ на крају речи штеди се 4% папира на коме се штампају текстови. Лингвиста Лав Успенски је чак израчунао да је због слова "ъ“ на крају речи сваке године штампано 8,5 милиона сувишних страница.

Слово "ъ“ је сачувано у средини речи као знак који дели префикс од корена (ако корен почиње јотом): „съемка“ (снимање), „разъяснить“ (објаснити), „адъютант“ (ађутант). На том месту се оно и данас пише. Детаљније о писању „тврдог знака“ прочитајте овде.

4. Избацити слово „i“ (такозвано „десетерично И“) и уместо њега писати „и“: „ученiе – учение“ (учење), „Россiя – Россия“ (Русија), „Iоаннъ – Иоанн“ (Јован). То правило је касније изазвало одређене потешкоће са писаним словима, јер када се „и“ руком напише поред „ш“ или „м“, испадне нечитко.

5. Пожељна је али не и обавезна употреба слова „ё“: „пёс“ (пас), „вёл“ (водио), „всё“ (све)

Занимљиво је да у декрету уопште није поменуто слово „ѵ“ („ижица“), које је такође постојало у старом руском писму, али оно и пре револуције практично није коришћено, изузев у верским текстовима. У осталим текстовима се уместо тог слова већ увелико писало слово „и“.

Шта је још промењено у језику?

Први час описмењавања у клубу фабрике „Црвени витез“ у Москви, 1932.

Поред тога што су одређена слова избачена или додата, уведено је и неколико правописних правила.

На пример, префикси који се завршавају на „з“ („из“, „воз“, „роз“, „низ“, „без“, „чрез“, „через“) по новом правилу су морали да се пишу различито у зависности од фонеме која следи. Испред самогласника и звучних сугласника се и даље писало „з“, а испред безвучних се уместо „з“ морало писати „с“: „разбить“ (разбити), “разораться“ (разгаламити се), али „расступиться“ (направити шпалир, пролаз у гомили).

Префикс „с“ није претрпео никакве промене.

Промењена су и сложена правила везана за наставке у појединим падежима:

  • У генитиву придева, прилога и заменица уведено је писање „ого“ и „его“ уместо „аго“ и „яго“: „добраго – доброго“ (доброг), „ранняго – раннего“ (раног).
  • У номинативу и акузативу женског рода код придева, прилога и заменица наставци „ыя“ и „iя“ су замењени облицима „ые“ и „ие“: „добрыя – добрые“ (добри), „синiя – синие“ (плави).
  • Заменица „они“ раније је имала варијанте за оба рода: мушки „они“ (они) и женски „онѣ“ (оне), а после реформе је остао само облик „они“ и за мушки и за женски род. Исто важи и за број „один“ (један) у женском роду: „одне – одни“ (једни), „однехъ – одних“ (једних), итд.
  • Присвојна заменица „ея“ у генитиву једнине по новом правилу се пише „ее“ (или „её“).

Како је руско друштво прихватило реформу?

Описмењавање мештана у селу Шоркаси (Чебоксарски рејон) током 1930-их.

Нову ортографију није прихватила „бела емиграција“, тј. људи који су напустили земљу због револуције. Они су сматрали да су бољшевици унаказили руски језик. До 1940-их и 1950-их су руска емигрантска издања у иностранству штампана по старом правопису. У послератном периоду су и емигранти научили нова правила и навикли се на њих.

Било је потешкоћа са грађанима који су описмењени пре реформе. У личној преписци многи су и даље користили стари правопис. Сви они, и поготово учитељи, морали су да науче нова правила и да се што пре навикну на њих.

Часови описмењавања, Чебоксари током 1930-их.

Један од највећих проблема било је поновно штампање огромне количине дела класичне књижевности 18. и 19. века по новом правопису. Узгред, због нових правила са наставцима поремећене су поједине риме у стиховима руских песника. Са друге стране, штампање књига је имало и позитиван ефекат. Наиме, дела многих великих писаца су била „разбацана“ по часописима и зборницима, а у совјетско време су „преведена“ и објављена у истој серији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“