Како су кинеске банде пола века харале Русијом

Уз дивље крике и псовке са језивим маскама демона и чудовишта они су упадали у села, пљачкали и убијали све редом. Кинески бандити познати као „хунхузи“ утеривали су страх у кости становницима североисточне Кине и руског Далеког истока.

Лепо одевени и солидно наоружани

У Манџурији и руском Приморју су у другој половини 19. и почетком 20. века дејствовале банде које су добиле назив „хунхузи“. Приступали су им лопови, дезертери из армије династије Ћинг и кинески досељеници у Манџурији који нису хтели да раде тешке послове у рудницима.

У банди је могло бити од 2-3 до неколико стотина чланова. За веће акције хунхуски одреди су се удруживали и постајали моћна сила која је могла угрозити чак и мање градове.

То нису биле одрпане шумске скитнице. Хунхуски бандит је био добро одевен и имао је солидно оружје. Понекад је тешко било разликовати га од обичног трговца.

Од Кине до Русије

Манџурија је била идеално место за деловање бандита. Тај крај је био слабо насељен, а Пекинг је био далеко, тако да влада династије Ћинг није добро контролисала Манџурију а локалне власти нису имале довољно ресурса за ефикасну борбу против хунхуза.

Слично је било и у суседном Усуријском крају, који припада Русији. Тај регион је био још увек слабо колонизован, а у таквим условима ни граница између Руске империје и империје династије Ћинг није била добро чувана. Тако су хунхузи без проблема продирали у руско Приморје и враћали се у Кину.

А понекад се нису ни враћали, јер су налазили јатаке међу усуријским Кинезима, такозваним „Манзима“. Хунхузи су се тамо често представљали као борци за ослобођење исконских кинеских територија које су заузели западни варвари.

Манзовски рат

Хунхузи су на руској територији пљачкали стоку и остала добра, шверцовали опијум и илегално копали злато. Ово последње је проузроковало први велики оружани окршај између кинеских бандита и руске војске.

Злато је пронађено 1867. године на острвцету Асколд удаљеном 50 км од истуреног војног положаја Владивосток (који је 1880. године постао град). Стотине Манза и хунхуза су кренуле на острво да окушају срећу.

Неколико пута их је растерала посада руског ратног пароброда „Алеут“, али су се они увек поново враћали. На крају је избио оружани сукоб у коме су убијена три морнара. Хунхузи су демонстративно искасапили лешеве наочиглед посаде ратног брода која је журно напуштала то место.

Уследила је серија окршаја који су познати као Манзовски рат. У пролеће и лето 1868. године Манзи и хунхузи су напали руске истурене војне положаје, опљачкали и спалили неколико села и поклали све хришћанске породице у њима. Руска војска је заузврат спалила неколико насеља Манза где је бандитима пружано уточиште, а средином јула су разбојнички одреди ликвидирани или протерани у Манџурију.

Руски упади у Кину

Хунхузи су дивљали на руској територији, а затим прелазили границу где их руска војска није могла гонити. То никако није одговарало руским властима, те су понекад козачки одреди гонећи Хунхузе залазили дубоко на кинеску територију.

Руске трупе су 1879. године плански ушле на кинеску територију и спалиле велико утврђење Хунхуза крај језера Ханка.

Пекинг није увек негодовао због таквог повређивања државне границе. Локалним кинеским властима је било далеко важније да се изборе са хунхузима, па су често дискретно молиле Русе да наставе са гоњењем бандита и на кинеској територији.

Хунхузи и политика

За време Боксерског устанка 1899-1901. године против притисака западних сила хунхузи су се често удруживали са остацима поражених одреда династије Ћинг и борили се против руских трупа. Иако се знало да су разбојници, многи Кинези су их због те борбе третирали као последње браниоце отаџбине од страних агресора.

Хунхуски бандити су се у Руско-јапанском рату 1904-1905. борили као најамници на страни једних и других. Између осталог, вршили су диверзије на Кинеској источној железници у Манџурији. Ту пругу је изградила Русија по наруџбини кинеских власти и њоме су се снабдевале руске трупе на Далеком истоку.

После пада Кинеске империје 1911. и Руске империје 1917. године на Далеком истоку је наступио период безвлашћа у коме су се хунхузи осећали као риба у води. Док је у Русији беснео грађански рат они су пљачкали тамошње становништво и с времена на време су се борили као најамници час на страни „белих“, час на страни „црвених“, а понекад и на страни Јапанаца који су се у априлу 1918. искрцали у Владивостоку.

Врхунац своје моћи хунхузи су доживели за време раскола у Кини. Бивши вођа банде Џанг Цуолин је постао владар Манџурије, а до јуна 1928. године је чак управљао целом Кином. Он је за време Руско-јапанског рата поставио свог „колегу“, бандита Џанга Цунгчанга , за губернатора провинције Шандунг.

Током 1930-их је совјетска власт знатно појачала контролу државне границе са Кином и озбиљно се позабавила проблемом криминала у Приморју. И Јапанци су се ефикасно борили против бандита. Они су 1928. ликвидирали Џанг Цуолина, а три године касније су заузели Манџурију. Већ почетком 1940-их хунхуски бандити нису више имали никаквог утицаја на Далеком истоку.