Највећи топови средњовековне Русије (ФОТОГРАФИЈЕ)

Георгиј Шуклин/(CC BY-SA 1.0)
Русија је од 14. века примењивала тешку артиљерију против свих својих непријатеља. Погледајте најмоћније топове из тог периода сачуване у руским и страним музејима.

Када је Иван Грозни 1547-1552. заузео Казањ, престоницу Казањског каната, одлучујућа победа је однета само помоћу тешке артиљерије. Њоме су руковали страни војни инжењери (Италијани и Немци) који су служили у руској армији. Још пре тога, 1480. године, велики московски кнез Иван III изашао је као победник из сукоба са каном Златне хорде Ахматом користећи тешку артиљерију под командом италијанског инжењеријског генија Аристотела Фиоравантија. Од 14. века су Руси почели да користе сопствену артиљерију.

Цртеж у хроници „Токтамиш пред вратима Москве“.

Хроничари помињу коришћење личног ватреног оружја и градске артиљерије већ 1382. године, када је војска Московске кнежевине бранила град од кана Токтамиша. Производња барута је у Русији позната од 14. века, али оруђа домаће производње нису била много ефикасна (узгред, Токтамиш је заузео Москву 1382. године што значи да та оруђа нису заплашила Татаре).

Топ великог калибра (гравира Е. Палмквиста).

Први ефикасни топови су стигли у Русију из Пољске и немачких земаља крајем 14. и почетком 15. века. Све велике руске тврђаве су почетком 15. века имале топове. Руси, међутим, нису имали искуства у коришћењу и производњи артиљеријског оруђа. Први руски оружари су покушавали да направе копију европских ливених топова правећи их од кованог гвожђа, али су они често експлодирали јер нису били потпуно херметични.

Топ „Скоропеја“ мајстора Андреја Чохова, Артиљеријски музеј Санкт Петербурга.

Велики московски кнез Иван III је 1475. године позвао у Москву Аристотела Фиоравантија, искусног италијанског архитекту и инжењера. Фиораванти је у Кремљу основао радионицу за производњу оружја где је учио Русе да праве барут по европској технологији, а уједно је развијао пројекте првих руских ливених пушака од бронзе. Поред тога, његова ангажованост у Москви (као и чињеница да је примао можда и највећу плату у Русији) привукла је у Москву и друге италијанске инжењере и оружаре.

Топ „Вук“ мајстора Андреја Чохова, Шведска, Музеј замка Грипсхолм.

Фиораванти је учио Русе да рукују топовима и мерзерима, да их брзо транспортују и пуне. Чак је и командовао артиљеријским пуковима 1479. када је Иван III држао Новгород под опсадом: „Топови су пуцали непрекидно јер је Аристотел био мајстор свог заната“, пише у руској хроници. Захваљујући Фиоравантију и његовим топовима Руси су 1480. године однели победу над Татарима у конфронтацији на реци Угри.

Топ „Цар Ахил“ мастора Андреја Чохова, Артиљеријски музеј Санкт Петербурга

Средином 16. века Московска радионица за производњу оружја функционисала је беспрекорно. Налазила се близу Лубјанке у Москви (што није далеко од Кремља), а унутар Кремља је постојала посебна установа која се звала „Пушечни приказ“ („Уред за топове“), који је контролисао производњу топова.

Топ „Змијска глава“ („Аспида“), Музеј у Коломенском, Москва

Андреј Чохов (1545-1629) био је најистакнутији руски оружар. Он се прославио тиме што је направио Цар-топ (до данашњег дана је то артиљеријско оруђе са највећим калибром на свету). Он је за живота пројектовао преко 20 топова, мерзера и бомбарди (раних топова). Поред тога, Чохов је имао неколико ученика који су наставили да праве топове у 17. веку. Међу њима су били Семјон Дубињин, Проња Фјодоров, Григориј Наумов и други.

Топ „Онагр“ (Москва, Арсенал Московског кремља).

Нажалост, многе историјске примерке је Петар Велики претопио за време Великог северног рата, када у Русији није било довољно гвожђа и бронзе за производњу савремене артиљерије. Срећом, као што је овде приказано, сачувано је неколико оруђа из 15, 16. и 17. века.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“