Како је совјетски ирвас „служио“ у британској подморници

Archive photo
Током своје кратке „службе“ појео је поморске навигационе карте и тако се угојио да није могао сам да изађе из подморнице.

Поклон

У лето 1941. године у северну совјетску луку Мурманск допловило је неколико подморница Краљевске ратне морнарице Велике Британије. Била је то претходница британских конвоја који су допремали војни терет у СССР. Подморничари су имали задатак да успоставе сарадњу са совјетским савезницима, да испитају овај део Северног леденог океана и да вребају у њему бродове Кригсмарине (немачке ратне морнарице).

После извршених задатака Британци су се припремали да отплове, па су тим поводом организовали празничну вечеру са совјетским морнарима. Током разговора са совјетским адмиралом (чије име није познато) капетан подморнице „Трајдент“ Џефри Слејден пожалио се како је његовој супрузи код куће у Енглеској тешко да вуче колица по снегу. Адмирал је одмах реаговао: „Вама треба ирвас!“

Слејден је те адмиралове речи схватио као шалу, али су совјетски морнари убрзо заиста довели младунче ирваса испред „Трајдента“. Непристојно је одбити поклон, па је ирвас постао 57. члан посаде у британској подморници.

„Служба“

Повратак британске подморнице „Трајдент“ (HMS Trident, N52) класе „Т“ из борбеног похода на базу у заливу Холи Лох.

Била је то женка ирваса. Морнари су јој дали име Полијана. У подморницу је ушла кроз торпедни апарат. Ту су јој наместили и место где ће боравити, али је она сама изабрала друго место, испод капетановог кревета у његовој кабини.

Током шест недеља, док је „Трајдент“ патролирао у водама близу Норвешке, Полијана је била неодвојиви део колектива и својеврсна маскота британске подморнице. Брзо је навикла на подморнички поредак. Чим би се огласио сигнал за испливавање она би притрчала отвору кабине да удахне свежег ваздуха, и после се опет враћала на своје место.

Британци су од совјетских морнара добили лишај (ирвасову маховину) да њиме хране Полијану, али је он брзо потрошен. То није био довољан разлог да се посада искрца на обалу па је ирвас храњен отпацима из бродске кухиње. Животиња је често претурала по кантама за отпатке а једном је чак неприметно узела са стола поморске навигационе карте и појела их.

Посебно јој се допало слатко кондензовано млеко. При крају пловидбе се толико угојила да више није могла проћи кроз торпедни апарат па је евакуисана кроз отвор на кабини помоћу крана.

Доласком подморнице у Енглеску окончана је и „служба“ малог ирваса. Полијана је смештена у лондонски зоолошки врт, а подморничарима су заувек остале у срцу све догодовштине са њом. У зоолошком врту је она увек спуштала главу до земље кад год би чула разглас или сирену. Тако је увек реаговала и на „Трајденту“.

Ирвас је угинуо 1946. године. Необична је коинциденција да је и подморница „Трајдент“ исте године завршила у старом гвожђу.

Олга

Британска крстарица „Белфаст“.

Полијана није била једини ирвас кога су британским морнарима поклониле њихове совјетске колеге. Био је још један, али је његова судбина трагична.

У питању је женка ирваса по имену Олга. Њу је команданту 10. ескадре крстарица, адмиралу Роберту Барнету, поклонио командант совјетске Северне флоте, адмирал Арсениј Головко. Ирвас је смештен у бивши хангар за осматрачке хидроавионе на крстарици „Белфаст“, главном броду ескадре.

Немачки бојни брод „Шарнхорст“.

Нажалост, није јој било суђено да доплови до Велике Британије. „Белфаст“ је 26. децембра 1943. године код Северног рта ушао у окршај са немачким бојним бродом „Шарнхорст“. Јадну животињу су потпуно излуделе експлозије, бука од пуцњева и снажне вибрације на броду. Пошто ни по завршетку битке никако није могла да се смири, морнари су били принуђени да је успавају.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“