Најстрашнија трагедија у историји совјетске ратне морнарице

Архивска фотографија
У лето 1941. године, када су Немци већ готово заузели Талин, Балтичка флота је кренула у пробој у правцу Лењинграда. Услед кратковидости совјетске команде морнари су у том пробоју прошли кроз прави пакао.

Крајем лета 1941. године Ратна морнарица СССР-а доживела је неколико најтежих тренутака у својој историји. Балтичка флота је 28. августа, практично наочиглед немачких трупа које су продрле у град, испловила из луке главног града совјетске Естоније и кренула у пробој у правцу Лењинграда. У том продору, познатом као Талинска трагедија, изгубљено је преко 50 бродова и побијено преко 10.000 совјетских војника, морнара и цивила.

Замка

Група армија Север је већ почетком јула 1941. ушла у Естонију, прошавши кроз Летонију и Литванију, да би 7. августа њене трупе избиле на обалу Финског залива и самим тим пресекле копнену везу између Талина и главнине снага Црвене армије. Стање је 25. августа већ било критично јер су совјетске трупе потиснуте на главну одбрамбену линију у околини града и немачка артиљерија је сада могла да гађа цео град и луку. Спас је био само у томе што су и бродови Балтичке флоте сада могли да отварају ватру на непријатеља. Та подршка је добродошла трупама које су покривале дуго очекивану евакуацију Балтичке флоте. Евакуацију је 27. августа објавио командант флоте, вице-адмирал Владимир Трибуц.

Евакуација

Читавог наредног дана и целе ноћи људи су се укрцавали на бродове, али се све то одигравало у потпуном хаосу без икаквог реда. Поврх свега, људе је захватила паника јер су се борбе већ водиле на улицама.

Бродови су били претоварени, многи војници и морнари су остали у пристаништу јер није било места. О евакуацији технике није било ни говора – војници су је бацали у море или дизали у ваздух. Нису се укрцале ни многе јединице Црвене армије које су се за време евакуације бориле против непријатеља. Немци су приликом заузимања Талина заробили око 11.000 совјетских војника.

Четири конвоја са укупно 225 бродова Балтичке флоте напустила су 28. августа Талин и запловила у правцу војнопоморске базе Кронштат на острву Котлин близу Лењинграда. На бродовима се према различитим изворима налазило од 20.000 до 41.000 људи. Међу њима су били војници 10. корпуса, цивилно становништво и руководство совјетске Естоније.

Катастрофа

Команда Балтичке флоте је била добро обавештена да су Немци и Финци још у јулу густо минирали Фински залив али ништа није учињено да се тај проблем отклони. Управо та минска поља, кроз која су совјетски бродови морали да прођу, била су главни узрок трагедије.

Конвоји су се кретали најспорије што су могли, пратећи миноловце чији задатак је био да откривају и уништавају постављене мине. Непријатељска обалска артиљерија и фински торпедни чамци су нападали совјетске бродове (немачки бродови нису учествовали у биткама), а ови су због тога често скретали са уске прочишћене путање и наилазили на мине. После експлозије су тонули буквално за неколико минута.

Велика колона бродова која се кретала тихим ходом била је одлична мета за немачку авијацију. Авиони Луфтвафеа су гађали совјетске бродове као на војној вежби. Чак и ако немачким пилотима није пошло за руком да потопе брод, он је услед оштећења често скретао са правца док га не потопе мине.

На небу није било совјетске авијације. Закаснела евакуација је извођена у време када су све писте око Талина одавно биле изгубљене. Ловци су могли да обезбеде подршку конвојима тек у последњој фази пловидбе. Морнари су се горко шалили: „Пловили смо од Талина до Кронштата док су нас покривали немачки јуришни бомбардери“.

И сами миноловци су наилазили на мине и тонули после експлозије јер се морало пловити ноћу. Изгинула је готово цела одступница (пет од укупно шест бродова) која од самог почетка није добила миноловце.

Губици су били огромни. На пример, од 1.280 људи на потонулом транспортном броду „Алев“ преживело је само шесторо. Заменик начелника Посебног одељења 10. стрељачког корпуса, поручник државне безбедности Дороњин, поднео је рапорт да је чуо многобројне револверске пуцњеве док је тонуо транспортни брод „Веронија“ јер људи нису хтели да потону живи.

Под непрекидним нападима немачких авиона морнари су ипак успели да извуку из воде преко 9.000 преживелих. Тек када су се приближили Кронштату на небу се појавила совјетска авијација и Балтичка флота је осетила да је релативно безбедна.

Кроз огањ и воду

За три дана, колико је трајала Совјетска евакуација из Талина, Балтичка флота је изгубила између 50 и 62 пловила, а међу њима су били разарачи, подморнице, миноловци, патролни, погранични и торпедни чамци. Али највеће губитке су поднели транспортни и помоћни бродови (преко 40). Немци су изгубили 10 авиона.

У Талинској трагедији погинуло је између 11.000 и 15.000 људи. Изгинуло је много цивила, а Црвена армија и Ратна морнарица СССР-а су изгубиле велики број бораца 10. стрељачког корпуса и морнара који су имали непроцењиво ратно искуство стечено у борбама за Естонију.

И поред великих губитака Балтичка флота је опстала као јединица способна за борбу. После овог тешког искушења није било много времена за одмор. Већ након недељу дана почеле су тешке борбе за Лењинград у којима је флота одиграла значајну улогу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“