Пет чињеница о споразуму којим је окончан катастрофални рат између Русије и Јапана

1. Споразум и није био тако лош по Русију

Руско-јапански рат је био катастрофалан по Русију. Она није успела да добије ниједну већу битку, а крајем маја 1905. је у мореузу Цушима доживела један од најтежих пораза на мору у својој историји. Све је указивало на то да ће Руси скупо платити пораз у рату. Међутим, царске дипломате на челу са Сергејем Витеом заузеле су чврст став, неочекивано одбацивши већину захтева које је изнео Јапан. Токио није имао довољно ресурса за наставак конфликта па је био принуђен да тражи од пораженог противника мање него што је планирао.

Русија је у преговорима дала Јапану „одрешене руке“ у Кореји, уступила му је своју војнопоморску базу Порт Артур на полуострву Љаодонг и само јужни део Сахалина (а не цео, како је Токио инсистирао). Одбила је захтев Јапана да ограничи своје копнене снаге и морнарицу у далекоисточном региону или да плати ратну одштету.

„Нико није очекивао да ће исход бити тако повољан по Русију. У целом свету се на сав глас говорило да је ово била прва победа Русије после непуне две године ратовања и сталних пораза“, написао је касније Вите у својим мемоарима.

2. Председник САД је био посредник

Јапанци су замолили Теодора Рузвелта да буде посредник у преговорима јер су знали да је пројапански настројен. Међутим, како су преговори одмицали амерички председник је све јасније сагледавао да ће Јапан, уколико сви његови захтеви буду прихваћени, постати сувише моћан у Тихом океану и представљаће претњу чак и за Сједињене Америчке Државе.

Због тога је Рузвелт променио мишљење и дао велики допринос знатном ублажавању услова прописаних у споразуму.

3. Јапанци су били крајње незадовољни споразумом

Потписивање Портсмутског мира изазвало је велике нереде у Јапану, такозване хибијске бунтове. Јапанци су били посебно револтирани због тога што њихова земља, иако је изашла из рата као победница, није добила ни северни Сахалин, нити једну једину пару на име ратне одштете (а рат је скупо кошао јапанску економију).

У токијском парку Хибија окупило се 30.000 бунтовника. Затим је револтирана гомила уништила већину полицијских станица у граду. Погинуло је 17 особа, а повређено скоро хиљаду. Услед ових нереда пала је влада и њен премијер Кацура Таро.

4. Русија је изгубила некадашњи војни престиж

Портсмутски мир се можда може схватити као успех руске дипломатије, али је његовим потписивањем Русија изгубила међународни престиж. После тога је чак и слаба Кина, која је увек зазирала од северног суседа, почела да третира Русију као „папирног змаја“. Ниједна велика светска сила више није веровала да Русија има било какав потенцијал на Далеком истоку. Руска империја је била принуђена да вектор своје спољне политике окрене са Истока на Запад и да се потпуно усредсреди на пословање са Европом.

5. Совјетски Савез се 40 година касније реванширао Јапану

Пораз Руске империје у рату против Јапана прешао је у наследство Совјетском Савезу који се суочио са сталном јапанском претњом на својим границама. Тај проблем је решен тек 1945. године, када је Црвена армија до ногу потукла Квантунску армију у Манџурији. Портсмутски мировни споразум је анулиран 2. септембра 1945. године, непуних 40 година после склапања, када је Јапан потписао капитулацију. Касније је Совјетски Савез повратио јужни Сахалин.