Шта Руси мисле да ураде са Лењиновим маузолејом?

Први дрвени маузолеј подигнут је на Црвеном тргу 1924. године одмах после Лењинове смрти.

Public domain

А 1930. завршен је овај садашњи од камена. Лењиново тело је балзамовано и ту се налази отада, док се непрекидно спроводе процедуре како би се оно задржало у „добромˮ стању.

Према резултатима различитих анкета, 40 до 80 процената руских грађана није задовољно чињеницом да се леш још увек налази изложен на Црвеном тргу. Многи предлажу да се Лењин сахрани поред Кремља, где почивају и многи други уважени совјетски званичници и генерали, укључујући Стаљина, који је једно време био Лењинов комшија у маузолеју.

1957.

Manfred&Barbara Aulbach

Архитектонски конкурс за пренамену маузолеја

У септембру 2020. године Савез архитеката Русије објавио је конкурс за најбоље решење којим би се променила намена маузолеја. Представници Савеза су тврдили да је циљ конкурса да сакупи „колекцију идејаˮ и да политичка мотивације не стоји иза овог пројекта. Међутим, то је изазвало бурну реакцију јавности: од негативних коментара, па чак и претњи председнику Савеза, па до мимова и шала на друштвеним мрежама.

Једна од најпопуларнијих шала била је да се ту отвори носталгична кафана у совјетском стилу, налик на оне какве су некада постојале по целом граду, а сад су многе затворене. Други су предлагали да се маузолеј претвори у супермаркет, продавницу хране и алкохола, каква је потребна центру метрополе.   

Популарни филмски критичар и блогер Антон Долин сматра да маузолеј треба да остане онакав какав јесте заједно са Лењиновим телом, али да га треба „омузејитиˮ. Без почасне страже, само обезбеђење и бабушка која пази на експонате, као и продавница сувенира на излазу.

Александр Рjумин/ТАСС

Руски стендап комичар Денис Николин предложио је да се у Москви подигне „Лењинлендˮ. Он сматра да би то привукло милионе туриста, јер наша земља се још увек у великој мери асоцира са Совјетским Савезом.

„Ми не предлажемо да се Лењиново тело изнесе, не предлажемо да се маузолеј реконструише, само предлажемо да се пронађе решење за будуће коришћење овог великог дела совјетске архитектуреˮ, изјавио је Николај Шумаков, председник Савеза архитеката.

Координатор конкурса Ирина Коробјина сматра да ће пре или касније питање Лењиновог тела морати да буде решено и требало би да тада већ постоји спреман план о пренамени маузолеја, како се овај процес не би отегао годинама.

Упркос објашњењима архитеката о разлозима који стоје иза овог конкурса, три дана након што је он објављен Савез је морао да га повуче. То ипак није било први пута да се отворено расправља о овој теми.

Црвени трг

Владимир Семин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Шта с Лењиновим телом?

Пре перестројке нико није био довољно храбар да јавно преиспитује славну комунистичку прошлост и покрене питање Лењинове сахране. Дискусије о Лењиновом маузолеју почеле су уочи распада СССР-а. 1989. године на Конгресу народних посланика СССР-а посланик Јуриј Карјакин је предложио да се тело преда земљи и подсетио присутне да је Лењинова лична жеља била да буде сахрањен поред мајчиног гроба.

После Карјакиновог говора у земљи је по први пут почела отворена дискусија. Наводило се да је чување мумије у директној супротности са хришћанством и православљем. И Лењинова сахрана је постала једно од горућих питања 90-их година, с обзиром да је нова некомунистичка власт желела да се отараси остатака совјетске прошлости. Али бурна времена су натерала власти да се баве много значајнијим питањима. На крају свог председничког мандата Борис Јељцин је изразио жељу да се питање Лењина реши, али напустио је свој положај и питање је и даље остало отворено.

Public domain

2017. године кандидаткиња на председничким изборима Ксенија Сопчак је рекла да је Лењинова сахрана једна од тачака у њеном програму и предложила да се одржи референдум, како би руски грађани могли да одлуче шта ће са Лењином.

2020. године ексцентрични политичар Владимир Жириновски је предложио да се Лењинова мумија прода, претпостављајући да би је неке комунистичке земље радо купиле.

Шта с маузолејом?

Некадашњи патријарх Руске православне цркве Алексеј II предложио је да се изабере место ван Црвеног трга и да се тамо подигне некропола за све совјетске револуционаре и вође, па да се њихови остаци пребаце на то место.

Проjекат маузолеја, 1924.

Public domain

2019. године један други ексцентрични посланик Виталиј Милонов предложио је да се маузолеј уништи, јер смета људима када се клизају на годишњем божићном вашару који се одржава испред њега.

Председница Савета Федерације Валентина Матвијенко сматра да ово питање треба да буде покренуто када руски народ буде на то спреман, а не сада. Она такође предлаже да се направи музеј са Лењиновим гробом, налик на Палату инвалида у Паризу.

Владимир Путин је више пута изразио мишљење да Лењина „не треба диратиˮ. Путин сматра да за многе људе он симболизује достигнућа ове земље из прошлости. За комунисте је то сигурно светиња и Владимир Путин пореди значај који маузолеј има за комунисте са значајем које мошти светитеља имају за хришћане. Он зато предлаже да се иде напред у будућност и да се земља развија у садашњости уместо да се дискутује о Лењиновом телу.

И напокон, ништа мање значајан аргумент је то што се маузолеј налази под заштитом Унеска, па никакве значајне измене нису могуће на овој грађевини, која се сматра за вредан споменик совјетске архитектуре.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.