Истина о Чапајеву: Како је обичан командант Црвене армије постао фолклорни јунак

Ако питате Руса или житеља било које земље на постсовјетском простору који командант Црвене армије је највећа легенда свих времена, скоро свако ће рећи да је то Чапајев.

Василиј Иванович Чапајев јесте био храбар човек, али није био велики совјетски војсковођа нити је чинио неке несвакидашње подвиге. Био је обичан командант дивизије у Грађанском рату. Па ипак, постао је идол своје генерације, а и данас, након 100 година, његово име је дубоко усађено у свест свих грађана савремене Русије.

Двапут ратовао

Слика „Чапајев у борби“, 1937.

Ратничка каријера Василија Чапајева (право презиме му је било Чепајев) почела је у Првом светском рату, када је догурао до чина наредника и добио три Георгијевска крста. У септембру 1917. године, пред сам почетак Октобарске револуције, придружио се бољшевицима.

Легендарни херој грађанског рата, командант дивизије Василиј Чапајев (у центру, седи) са командирима. 1918.

У Црвеној армији је брзо напредовао од команданта пука до команданта дивизије. Касније ће га совјетска пропаганда приказивати као необузданог коњичког официра, иако Чапајев после рањавања у Првом светском рату није дуго могао да седи на коњу, па се радије возио у аутомобилу или мотоциклу са приколицом. И уопште није командовао коњицом, него пешадијом.

Погибија

Погибија легендарног команданта дивизије још увек је покривена велом тајне. То се догодило 5. септембра 1919. године, када је групација од хиљаду „белих“ козака извршила продор у позадину Црвене армије и напала штаб Чапајевљеве дивизије у граду Лбишченску (данас село Чапајев у Казахстану).

Јединице 25. стрељачке дивизије Василија Чапајева форсирају реку Белу 1919.

„Црвени“ су доживели страшан пораз. У граду је побијено 1.500 људи, и још 1.000 је исечено сабљама у степи или се подавило у реци у покушају бекства. Званична верзија гласи да је и чувени командир погинуо тако што га је на средини реке сустигао непријатељски метак. Друга верзија каже да је рањени Чапајев превезен на другу обалу, где је подлегао ранама. Постоји и мишљење да је заробљен а затим стрељан. Било како било, његови посмртни остаци нису пронађени.

Рађање легенде

Филм „Чапајев“

Георгиј и Сергеј Васиљев/ Ленфилм, 1934.

Чапајевљева смрт није била посебан догађај јер су у рату гинули и познатији и важнији команданти. Међутим, 1923. године се појавио роман Дмитрија Фурманова „Чапајев“, посвећен подвизима храброг команданта. Тај роман га је и прославио.

Занимљиво је да Фурманов и Чапајев нису били у пријатељским односима јер се Василиј Иванович удварао комесаровој жени. „Почео сам да Вас презирем пре само неколико дана, када сам схватио да сте Ви каријериста и када сам видео да Ваше удварање постаје посебно дрско и вређа част моје жене...“, написао је Фурманов Чапајеву. „Када је дотакнете ја осетим некакву гадљивост, као да је жаба дотакла белог голуба, па је тај додир хладан и одвратан...“

Командант 25. стрељачке дивизије Василиј Чапајев (са повезом на глави) и комесар дивизије Дмитриј Андрејевич Фурманов (лево од Чапајева) међу командирима и комесарима Црвене армије после заузимања Уфе 1919.

Фурманов је у презимену променио једно слово, тј. уместо Чепајев написао је Чапајев, и тај облик је запамћен у народу, па чак и званично прихваћен. Штавише, и Чапајевљева деца су касније морала да промене сва документа и да се навикну на ново презиме.

Народни љубимац

Чапајев је постао много популарнији после истоименог филма који се појавио 1934. године на основу Фурмановљевог романа.

Филм „Чапајев“.

Георгиј и Сергеј Васиљев/ Ленфилм, 1934.

Стаљин се укључио у тај пројекат још у фази писања сценарија. Он је лично наложио да се дода романтична веза између Чапајевљевог посилног и жене-митраљесца Анке.

Филм је доживео несвакидашњи успех. За неколико година га је у биоскопима погледало преко 40 милиона гледалаца. Стаљин је одгледао „Чапајева“ укупно 38 пута.

Јунак вицева

„Бијемо се жестоко, пробадамо незадрживо, ми – Суворовљеви унуци и Чапајевљева деца!“ 1942.

„Кукриникси“/Издавачка кућа „Госпланиздат“

Временом је избледео трагизам Чапајевљевог лика. Гледаоци више нису плакали гледајући сцену његове погибије.

Са друге стране, тај лик се одомаћио у народном фолклору. Врло је популарна читава серија многобројних вицева у којима Чапајев запада у комичне ситуације заједно са својим посилним Петјом (на руском „Петька“) и женом-митраљесцем Анком („Анка-пулемётчица“). У том новом „руху“ је искоришћен и у десетак компјутерских игара.

Петја и Василиј Иванович 2: Судњи дан

SKIF, 1999.

Има и озбиљнијих реминисценција. На пример, чувени народни херој је један од главних ликова култног филозофског романа Виктора Пељевина „Чапајев и празнина“ .

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!