Најпознатији надимци Оца свих народа: Зашто Коба и зашто Стаљин?

Јосиф Џугашвили је био обичан младић из сиромашне грузинске породице, који је 1894. године уписао богословију и припремао се да постане свештеник. Међутим, са 15 година сусрео се са марксизмом, ушао у илегалне револуционарне групе и започео потпуно другачији живот. Отприлике у то време почео је да смишља себи „имена”. Годинама након тога зауставио се на најуспешнијем – Стаљин. Овај псеудоним је познатији него његово право презиме – управо је овако остао запамћен у историји. Како се догодило да је Џугашвили постао Стаљин и шта значи ово измишљено презиме?

Коба

Псеудоними су у Русији били веома чести, посебно међу револуционарима. Сви чланови партије и револуционари из илегале имали су по неколико псеудонима, што им је омогућавало да на најразличитије начине збуне полицију.

 До 1917. године Џугашвили је најчешће носио псеудоним Коба. То је његов други по реду најпознатији псеудоним, после презимена Стаљин.

Име Коба је врло симболично за Грузију. Многи страни аутори Стаљинове биографије сматрају да га је позајмио из романа грузинског класика Александра Казбеги „Оцеубица”. У овом делу се храбри горштак Коба бори за независност своје отаџбине. Младом Стаљину је овај лик вероватно био близак, али треба имати у виду да Казбегијев јунак није био главни прототип његовог псеудонима.

Коба је заправо грузијски еквивалент имена персијског цара Кавада I, који је крајем 5. века освојио Источну Грузију, после чега је Тбилиси 1500 година био престоница. Стаљину је више импоновала управо ова историјска личност, као политичка фигура и владар. Чак су и њихови животописи невероватно слични.

Међутим, због историјских околности, већ 1911. године се појавила потреба за променом псеудонима. Делатност Џугашвилија проширила се изван закавкаског региона, његове амбиције и везе са руским партијским организацијама су расле, а псеудоним Коба био је прикладан само на Кавказу. Другачија језичка и културна средина захтевале су и другачије презиме. У јануару 1913. године Џугашвили се први пут потписао као Стаљин, и то у раду „Марксизам и национално питање”.

Како је настао псеудоним Стаљин?

Одговор на ово питање дуго је био непотпун. Док је Стаљин био жив, ниједан аспект његовог живота није могао бити предмет дискусије, истраживања, нити хипотезе неког историчара. Стварима које се тичу „Оца свих народа” бавио се Институт за марксизам и лењинизам, у коме је постојао фонд Јосифа Стаљина са строго поверљивим материјалима. За Стаљиновог живота нису спровођена никаква истраживања тог материјала. Чак и после његове смрти ништа није истраживано, јер је култ његове личности био осуђен.

Али већ после револуције, почетком 1920-их година, у партијским круговима владало је мишљење да реч „Стаљин” представља превод на руски језик грузинског корена презимена Џугашвили – „Џуга”, што тобоже значи „челик” (на руском „сталь”). То је деловало прилично једноставно. Управо се ова верзија више пута понављала у литератури о Стаљину, те се сматрало да је загонетка одгонетнута.

Међутим, испоставило се да је то било погрешно мишљење, које су прихватили чак и Грузини. Грузијски драмски писац и бивши затвореник Стаљинових логора Кита Буачидзе написао је 1990. године: „’Џуга’ уопште не значи ’челик’. ’Џуга’ је веома стара паганска грузинска реч са персијским призвуком. Вероватно је била распрострањена за време владавине Ирана у Грузији и представља обично име. Као и код многих имена, њено значење се не може превести. Име као име, као руско Иван. Дакле, Џугашвили значи ’Џугин син’ и ништа друго”.

Испоставља се да право презиме Стаљина није имало никакве везе са пореклом псеудонима. Када је то постало очигледно, појавиле су се нове различите верзије. Међу њима је била и прича о томе како је псеудоним Стаљина настао од презимена његове истомишљенице и љубавнице Људмиле Стаљ. Још једна верзија гласи да је Џугашвили једини у партији изабрао име које ће звучати слично као Лењин.

Али најзанимљивију хипотезу је изнео историчар Вилијам Похлебкин у свом научном раду. Према његовом мишљењу, прототип псеудонима било је презиме либералног новинара Евгенија Стефановича Стаљинског, познатог руског издавача периодике, који је на руски језик превео поему Руставелија „Витез у тигровој кожи”. Стаљин је много волео ту поему и дивио се стваралаштву Шоте Руставелија, чак је и поводом 750-годишњице песника била организована велика прослава у Бољшом театру 1937. године. Међутим, Стаљин је из неког разлога наредио да се једно од најбољих издања овог дела уклони. Тако је издање из 1889. године са преводом на више језика, укључујући и превод Стаљинског, било уклоњено са изложби и из библиографских описа и није се помињало у чланцима о књижевности. Историчар закључује: „Стаљин је наредио уклањање издања из 1889. године пре свега да ’тајна’ његовог псеудонима не би била откривена”. Тако се испоставило да је чак и „руски” псеудоним Џугашвилија био тесно повезан са Грузијом и успоменама из младости.