Пробој „Плаве линије“: Пре 77 година Немци су потиснути у Црно море

Немачка операција „Рунолист“ почела је 25. јула 1942. године. У офанзиви на Кавказ под командом генерал-фелдмаршала Вилхелма Листа учествовало је 170.000 војника и официра Вермахта, 1.130 тенкова, 4.540 топова и минобацача, и око 1.000 авиона. Нацисти су намеравали да преко Кавкаског гребена продру у Иран и Турску. Хитлеров главни штаб је био толико сигуран у победу да су пред офанзиву чак основане нафтне компаније Ost-Öl и Karpaten-Öl.

Захваљујући надмоћи у техници Немци су средином августа заузели Ставропољ, Армавир, Мајкоп, Пјатигорск, Черкеск, Краснодар и велики део Новоросијска. Брдска пешадија је запосела превоје Главног кавкаског гребена, а на врху Елбруса су подигнуте нацистичке заставе. Заробљено је 309.000 црвеноармејаца, али су совјетске трупе у одбрамбеним борбама ипак успеле да зауставе офанзиву.

„После пораза код Орџоникидзеа и нових неуспеха на пордручју Туапсе хитлеровци су се широм Кавкаског фронта дубоко укопали у земљу, очекујући тихо зимовање. Ми смо у јуришу на град Малгобек запосели тајна документа, између осталог и Хитлерову наредбу издату у децембру 1942. године. Она је гласила: ’Обале Терека које обилују насељима најпогоднија су зимска граница коју треба по сваку цену задржати ради освајања Кавказа у пролеће’“, написао је у својим мемоарима генерал армије Иван Тјуљењев.

Контраофанзива је почела у зиму 1943. На нацисте је кренуло преко 1,5 милиона људи са 11.000 артиљеријских оруђа, 1.278 тенкова и 900 авиона. Вермахт је на Кавказу имао 743.000 људи, 5.000 оруђа, 700 тенкова и 530 авиона, али су совјетске јединице напредовале у борбама и прошле 600 километара, да би на крају стигле до Таманског полуострва. Ту им се испречила раније направљена одбрамбена линија. Она се у совјетским документима назива „Плава линија“, а у немачким „Готенкоф“ („Глава Гота“). Таманско полуострво и околина Новоросијска буквално су били начичкани топовима, противваздушним оруђима и митраљезима.

Главни јуриш на нацистичке утврђене положаје почео је ноћу уочи 10. септембра. После шест дана борби Новоросијск је ослобођен, да би 3. октобра био ослобођен Тамањ, а ујутру 9. октобра на Чушкој коси више није било Немаца.

У бици за Кавказ је страдало преко 539.000 људи, од тога је изгинуло преко 276.000 војника.

Немачка, Румунија и Словачка су изгубиле преко 420.000 људи. Медаљу „За одбрану Кавказа“, основану 1944. године, добило је око 870.000 војника и официра Црвене армије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.