25. јун 1942. Битка за Кавказ.
Министарство одбране РФ/Global Look PressНемачка операција „Рунолист“ почела је 25. јула 1942. године. У офанзиви на Кавказ под командом генерал-фелдмаршала Вилхелма Листа учествовало је 170.000 војника и официра Вермахта, 1.130 тенкова, 4.540 топова и минобацача, и око 1.000 авиона. Нацисти су намеравали да преко Кавкаског гребена продру у Иран и Турску. Хитлеров главни штаб је био толико сигуран у победу да су пред офанзиву чак основане нафтне компаније Ost-Öl и Karpaten-Öl.
Захваљујући надмоћи у техници Немци су средином августа заузели Ставропољ, Армавир, Мајкоп, Пјатигорск, Черкеск, Краснодар и велики део Новоросијска. Брдска пешадија је запосела превоје Главног кавкаског гребена, а на врху Елбруса су подигнуте нацистичке заставе. Заробљено је 309.000 црвеноармејаца, али су совјетске трупе у одбрамбеним борбама ипак успеле да зауставе офанзиву.
„После пораза код Орџоникидзеа и нових неуспеха на пордручју Туапсе хитлеровци су се широм Кавкаског фронта дубоко укопали у земљу, очекујући тихо зимовање. Ми смо у јуришу на град Малгобек запосели тајна документа, између осталог и Хитлерову наредбу издату у децембру 1942. године. Она је гласила: ’Обале Терека које обилују насељима најпогоднија су зимска граница коју треба по сваку цену задржати ради освајања Кавказа у пролеће’“, написао је у својим мемоарима генерал армије Иван Тјуљењев.
Контраофанзива је почела у зиму 1943. На нацисте је кренуло преко 1,5 милиона људи са 11.000 артиљеријских оруђа, 1.278 тенкова и 900 авиона. Вермахт је на Кавказу имао 743.000 људи, 5.000 оруђа, 700 тенкова и 530 авиона, али су совјетске јединице напредовале у борбама и прошле 600 километара, да би на крају стигле до Таманског полуострва. Ту им се испречила раније направљена одбрамбена линија. Она се у совјетским документима назива „Плава линија“, а у немачким „Готенкоф“ („Глава Гота“). Таманско полуострво и околина Новоросијска буквално су били начичкани топовима, противваздушним оруђима и митраљезима.
Главни јуриш на нацистичке утврђене положаје почео је ноћу уочи 10. септембра. После шест дана борби Новоросијск је ослобођен, да би 3. октобра био ослобођен Тамањ, а ујутру 9. октобра на Чушкој коси више није било Немаца.
У бици за Кавказ је страдало преко 539.000 људи, од тога је изгинуло преко 276.000 војника.
Немачка, Румунија и Словачка су изгубиле преко 420.000 људи. Медаљу „За одбрану Кавказа“, основану 1944. године, добило је око 870.000 војника и официра Црвене армије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу