Кавкаска Прохоровка: Како је 1942. потучена СС дивизија „Викинг“

Вермахт је 1942. године кренуо у офанзиву на Кавказ са главним циљем да заузме кавкаска нафтна поља, где је добијано 70% совјетске нафте. Немци су форсирали Терек и избили на подручје Малгобека тако да су блокирали пут у Алханчуртску долину. Ту су били већ надомак нафтних поља.

Како пише историчар Тимур Матијев, на удару су се нашли моторизовани пукови „Вестланд“ и „Нортланд“. Њима је додат тенковски батаљон „Викинг“ са 48 борбених машина, углавном средњих тенкова Pz III са топовима дуге цеви калибра 50 мм, као и девет додатно оклопљених тенкова Pz IV са топовима калибра 75 мм, а такође пет лаких тенкова Pz II. Поред тога, Немци су имали 12 самоходних артиљеријских оруђа Wespe.

Против такве челичне лавине командант 52. тенковске бригаде мајор Владимир Филипов применио је тактику тенковских заседа. Имао је на располагању два тенка Т-34, пет тешких тенкова КВ-1 и 21 лаки тенк Т-60 и „Стјуарт“. Поред тога, командант 863. артиљеријског пука мајор Фјодор Долински покривао је тенкисте својим топовима калибра 76 мм.

Мајори су припремили три линије противтенковских одбрамбених положаја. Прва линија је имала три заседе чији је циљ био да зауставе немачки пробој, разбацају непријатељске снаге и нанесу им што више штете. На тој линији су се налазили „Стјуарти“ и два Т-34. На другој линији су били тенкови КВ и топови калибра 76 мм. Трећа линија је била припремљена да се дотуку немачке снаге које успеју да прођу прве две линије.

Битка је почела када је совјетска артиљерија отворила ватру на немачке положаје. Оруђима и минобацачима су гађани тенкови удаљени 700-800 метара док су митраљези косили есесовце који су се возили на тенковима са намером да изврше десант. Тенкисти „Викинга“ нису приметили да је пешадијска подршка одсечена. Већ на првој линији је изгорело шест непријатељских тенкова. Један пројектил је погодио тенк команданта тенковског батаљона СС, штурмбанфирера Јоханеса Миленкампа.

„Први пројектил је ударио одмах иза моје куполе. Мотор се запалио, купола се мало подигла. Наслон мог седишта је раскомадан. Ја сам одбачен напред на топ. Лежао сам и викао: ’Сви напоље!’“, написао је касније Миленкамп.

Немачки тенкови су се сукобили са совјетском оклопном техником. Тенкисти 52. бригаде су оштетили тенкове командира прве и треће немачке чете тако да су есесовци били обезглављени. Тенковима и противтенковским оруђима су се придружиле хаубице и „Каћуше“ чије батерије су биле размештене у Сагопшину и Малгобеку. У ваздуху се појавила совјетска јуришна авијација.

Хитлерова гарда, међутим, није имала намеру да се повуче. После прегруписавања тенковски батаљон „Викинга“ је поново напао совјетске положаје и пробио се на командно место 52. бригаде. Мајор Филипов је у свом тенку КВ-1 морао лично да ступи у борбу и да седам резервних тенкова пошаље у контранапад. Бочни напад је изазвао неред у немачким редовима. Командант бригаде је лично онеспособио пет немачких тенкова.

„Тада сам видео да су нас руски Т-34 обишли и пролазе између тенковског батаљона и пука ’Вестланд’. Неко је изванредно командовао руском тенковском јединицом“, забележио је Миленкамп. Узгред, његов тенк је до тог тренутка био три пута погођен.

Тог 28. септембра борбе код Сагопшина су трајале десет сати. Немци су изгубили 54 тенка и самоходна артиљеријска оруђа, од тога су 23 машине изгореле. Два тенка Pz III су заплењена и касније су примењена против Немаца. Совјетске јединице су изгубиле десет тенкова, од тога пет неповратно.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!