Како су совјетске жене успевале да буду елегантне и шик у условима несташице?

Л. Ковган; Роман Денисов/TASS; Russia Beyond
Рафови робних кућа у СССР-у углавном су били празни, само је монотоне совјетске одеће увек било напретек. На срећу, постојало је решење. Како је једном рекла Коко Шанел: „Најбоље ствари у животу су бесплатне, а за њима следе оне веома скупе.ˮ

Парфем Climat

Совјетске жене нису се облачиле како би људи буљили у њих. Само су желеле да се осећају другачије. Један од начина да то постигну било је да ставе парфем. У совјетско доба парфеми су често имали већу моћ од одеће, посебно угледни мириси као што је Climat.

Мада је овај парфем модна кућа Ланком у Француској лансирала 1967. године, његова продаја је у СССР-у почела тек касних 70-их. Мала бочица је званично коштала 45 рубаља, али било га је тешко набавити. 

Било је у мирисним нотама овог парфема нечег веома заводљивог, са комбинацијом бергамота, нарциса, јасмина и руже. Имати га било је ствар престижа.

„Моја свекрва је била уважени лекар за жене. Неке пацијенткиње су јој биле толико захвалне да су јој доносиле овај луксузни парфем на поклон. Хвалила се колико је бочица ималаˮ, присећа се Јелена (67 година).

Капути од овчјег крзна у авганистанском стилу 

Легендарни капути од овчје коже у авганистанском стилу украшени везом премијерно су се појавили 1966. године у Великој Британији, када је азијска култура постала модни феномен.

Удобни и топли, капути од штављене овчје коже били су хит међу љубитељима моде широм света, посебно након што су их обукли „Битлсиˮ.

Џон Ленон

Биле су потребне године да Совјетски Савез усвоји овај тренд. Али средином 70-их совјетске даме и господа стајали су сатима у редовима како би набавили овакав капут у хипи стилу. 

Популарни капути нису били јефтини и коштали су понекад чак и 800 рубаља, што је било седам просечних месечних плата.

„Свој ретро капут од овчјег крзна добила сам од маме. Сећам се да ми је рекла да није било лако набавити гаˮ, каже Катја (33 године). „Моја мајка је била преводилац за француски и имала је везе. Познаница јој је рекла да неко продаје страшан капут од овчјег крзна из Монголије. Чим га је обукла, моја мајка је осетила да јој савршено пристаје.ˮ

Најлонке

До почетка 60-их совјетске жене су могле да набаве само дуге чарапе. Хулахопке у то доба из неког разлога нису стизале у совјетске продавнице.

Хулахопке совјетске производње биле су доступне тек 70-их. Правила их је фабрика у Бресту  у Белоруској ССР и то само у једној боји: беж.

У међувремену остатак света је већ носио беле и црне хулахопке. Како су совјетске жене могле да иду у корак са светом у таквим условима? Шта све нису чиниле! Избељивале су беж хулахопке или их бојиле мастилом у црно. 

„Шопинг у Совјетском Савезу био је права авантура. Или нешто налик на ловˮ, присећа се Раиса (75 година). „Куповина најлон чарапа или одговарајућег грудњака била је прави изазов.ˮ

Уске чизме до колена

Совјетске жене све до 70-их година нису ни знале да им је потребан пар црних уских чизама до колена са рајсфершлусом.

Не морамо ни да кажемо да се стајало у редовима када год би се оне појавиле. Понекад се чекало и седам сати у реду.

„Била сам на паузи за ручак када сам видела дугачак ред испред продавнице 'Лајпциг' на Лењинском проспекту у Москвиˮ, присећа се Ина (63 године). „Испоставило да људи стоје у реду за југословенске наранџасте кожне чизме. На тренутак сам оклевала, али сам одлучила да ипак пробам. Записала сам свој редни број у реду на длану и вратила се на посао. Два сата касније, дошла сам баш у правом тренутку да купим свој пар чизама. Трајале су ми пет сезона.ˮ

Кишни мантил

Од почетка 60-их кишни мантил је био трајно присутан на модној сцени. Носиле су га Марлен Дитрих, Брижит Бардо и Одри Хепберн. Совјетске жене су се одмах заљубиле у овај комад одеће.

Врхунски сан био је купити нешто трајно и практично. Совјетски кишни мантили били су сувише обични, док су они произведени у земљама источног блока као што су Југославија и Чехословачка били изванредног квалитета, од памука и полиестера и доступни у различитим бојама. Они су били хит све до краја 80-их.

„1970. купила сам себи кишни мантил у Централној робној кући у Москви. Коштао је чак 95 рубаља. Била је то немогућа сума, читава моја плата у то време! Али био је вредан сваке паре. Направљен у Француској, био је оличење стила и елеганције. Још увек га имам и још увек је шик!ˮ - хвали се Јелена.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“