Како су бољшевици у Ирану преотели Британцима флоту

У рану зору 18. маја 1920. године одред совјетских војника извршио је дрзак напад на британски гарнизон у персијском граду Ензелију (данас Бендер Ензели) са луком на обали Каспијског мора. Резултат је била спектакуларна победа „црвених“ и велика срамота за британске оружане снаге. Како то да су бољшевици водили борбе у далекој Персији са којом је Совјетска Русија тада гајила добросуседске односе?

Смео план

Александaр Њомиц, командант поморских снага Совјетске Русије.

Public domain

Совјетски одреди нису отишли у Ензели због Персијанаца, па чак ни због непријатељски настројених Британаца. Отишли су због „беле армије“, свог главног непријатеља у Грађанском рату.

Бели покрет је у пролеће 1920. године био у кризи. Главнина белих је тада већ била сломљена или се повлачила на свим фронтовима. Изгубивши све луке на Каспијском мору белогардејци су били принуђени да своју флотилу склоне у Персију, где је она била под заштитом Британаца (чије су се трупе ту налазиле још од Првог светског рата). Била је то импозантна сила: 29 бродова, међу њима 10 крстарица, торпедни чамци, транспортни бродови, па чак и један „носач авиона“ са четири хидроавиона. Сасвим довољно да „бели“ праве „црвеним“ велике проблеме у транспорту нафте из совјетског Азербејџана у Астрахањ.

Фјодор Раскољников, командант Волшко-каспијске флотиле.

Public domain

Командант поморских снага Совјетске Русије Александар Њомиц је 1. маја 1920. године наредио команданту Волшко-каспијске флотиле Фјодору Раскољникову да заузме персијску флоту у Ензелију. Локалним властима је требало саопштити да је „десант предузет искључиво као борбени задатак због тога што Персија није у стању да разоружа белогардејске бродове у својој луци, али персијска територија за нас остаје неприкосновена и биће очишћена одмах по извршењу борбеног задатка“.

Дрзак напад

Лагуну у Ензелију, где је била размештена бела флотила, чувало је 2.000 британских војника наоружаних батеријом артиљеријских оруђа калибра 152 мм. Поред Британаца ту су били и белогардејци и јединице персијске армије (није се унапред знало хоће ли оне учествовати у борбеним дејствима).

Схема операције совјетских поморских снага на Каспијском мору код луке Ензели (данас Бендер Ензели).

Public domain

Црвени су имали пар крстарица, четири разарача, неколико патролних чамаца и топовњача, као и ударну групу од 2.000 војника. Са територије Азербејџана се тајно приближавао коњички дивизион чији је задатак био да блокира град са копна.

Главни фактор успеха било је изненађење. Британци су били затечени неспремни. Совјетски бродови су се у рану зору 18. маја неометано приближили и отворили ватру на град. Један од првих пројектила погодио је штаб британских трупа. Поспани и збуњени официри су у паници искакали кроз прозоре, неспособни да организују одговарајућу одбрану.

„Пробудила нас је артиљеријска паљба и експлозије пројектила у луци и међу нашим бродовима“, написао је касније бели официр Анатолиј Ваксмут: „Попевши се на јарболе видели смо у мору масу бродова који су отварали ватру на Ензели. У енглеском штабу је владала потпуна пометња, ниједна батерија није одговарала црвеним. Испоставља се да су Енглези побегли од тих батерија у чему се ко нашао“.

Пароброд „Роза Луксембург“ са артиљеријом.

Public domain

Совјетски војници су се искрцали на обалу и сузбили отпор делова 36. индијске пешадијске бригаде, док су бродови засули паљбом непријатељска митраљеска гнезда. Црвеноармејци су пресекли телеграфску линију тако да Британци нису могли успоставити везу са командом у Багдаду, а приспеле коњичке јединице су им блокирале одступницу на југ према граду Решту.

Победа је била спектакуларна. Црвени су имали само једног погинулог и десеет рањених, док губици друге стране нису познати. Британци и белогардејци су се после преговора повукли из града, оставивши целу флотилу и преко 50 артиљеријских оруђа, 20.000 пројектила, велике резерве памука, шина, бакра и друге имовине.

„Енглези су све оставили. Персијанци су опљачкали сва њихова складишта и престали да их поштују, тако да се читава ситуација у Персији преокренула, а ми смо били поносни на наше Русе, иако су нам били непријатељи“, написао је Ваксмут.

Несуђена Персијска Совјетска Социјалистичка Република

Ахмед-шах Каџар

Public domain

Техеран је званично упутио протестну ноту Москви. Совјетске трупе су биле спремне да напусте Ензели, као што је било и планирано, али је вођа локалног устанка Мирза Кучак Кан замолио Совјете да подрже устанике.

Бољшевици нису могли да пропусте такву шансу, па је 25. маја народни комесар за војна питања Лав Троцки издао директиву: „Пружити безрезервну подршку Кучак Кану и читавом народноослободилачком покрету у Персији – оружје, инструкторе, добровољце, новац и остало. Кучак Кану ставити на располагање територију која је сада под нашом контролом... Тајно помоћи у организовању широке совјетске агитације у Персији“.

Већ 4. јуна је контингент од 2.500 совјетских морнара са 12 артиљеријских оруђа и 40 митраљеза помогао устаницима да заузму Решт, главни град покрајине Гилан. Сутрадан је проглашена Гиланска Совјетска Република.

Развејане илузије

Public domain

Покушај ширења „револуционарне ослободилачке борбе“ на целој територији Персије није био успешан. Схвативши то, совјетска власт је почела да преговара са шахом, тако да је 26. фебруара 1921. године у Москви потписан споразум о пријатељству са Персијом и Црвена армија је напустила територију те земље, а Техеран је у новембру исте године ликвидирао Гиланску републику.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!