Зашто су и како Руси џиновског раста служили у пруској армији?

Archive photo
Пруски краљ је ове руске горостасе које су тражили по читавој Русији добио на поклон. Постали су славни у Европи, иако никада нису учествовали у правим биткама. Многи од тих дугајлија су имали породице у Русији и молили да их врате, али кући се никада нису вратили.

„Био бих равнодушан према најлепшој девојци или жени на свету, али високи војници су моја слабост“, рекао је пруски краљ Фридрих Вилхелм I (1688-1740). Он је био висок само 165 цм и био је опседнут свим што је велико и високо. Један од његових чувених каприца било је стварање свог личног пука изузетно високих људи познатог у историји као „Потсдамски џинови“.

Портрет Фридриха Вилхелма I.

Петар Велики је знао за ову Фридрихову страст. После преговора 1716. о савезу Русије и Пруске против Шведске у Великом северном рату Петар је послао кући писмо у Правитељствујушчи сенат (савет званичника који је управљао земљом у царевом одсуству) са наредбом да се пронађе 200 руских „дугајлија“ и да се они пошаљу у Пруску да служе краљу.

Војници као живе играчке

Уз писмо је Петар послао и папирну траку чија дужина је одговарала потребној висини, а то је 193,5 цм. Сенат је издао наређење да се у различитим деловима Русије пронађе 211 мушкараца тог или већег раста који нису старији од 50 година.

Портрет пешадинца Свирида Редиванова (Родионова) из Москве, кога је руски император поклонио пруском краљу у размену за Ћилибарну одају.

Пронађено је само шездесетак људи који одговарају опису, од тога је 54 или 55 заиста послато у Пруску 1718. године. Фридрих је примио поклоне у помпезној церемонији. Александар Головкин, руски амбасадор у Пруској, написао је да је „Његово величанство примио поклоне са великом захвалношћу, радошћу и знатижељом. Похвалио је оружје, униформу и држање војника. Без одлагања их је послао у Потсдам“.

Фридрих Вилхелм I и „Потсдамски џинови“.

Званичан назив пука Фридриха Вилхелма био је „Велики гренадири Потсдама“, али су они познатији под називом „Потсдамски џинови“ или једноставно „Дугајлије“. Наравно, ту нису били само Руси, грмаљи су куповани или отимани у различитим земљама Европе. „Џинови“ су добијали најбољу храну и услове за живот, носили су специјално шивену црвеноплаву униформу, чизме са високим потпетицама и капе високе 45 цм, тако да изгледају још виши.

Они заправо никада нису учествовали у правим борбеним дејствима јер су били сувише драги Фридриху Вилхелму, само су марширали на војним парадама при краљевом двору и били су нешто попут живих играчака. На пример, када се краљ лоше осећао они су добијали наређење да марширају кроз његову собу.

Сумњива судбина руских горостаса

Русија је наставила да шаље дугајлије пруском краљу и да му угађа у тој опседнутости како би одржала војни савез са Пруском. У време Петра Првог у Прусију је послато око 400 таквих регрута. Међутим, нису сви они били довољно високи за пук „Потсдамских џинова“, те је већина њих послата у редовну пруску армију.

Краљ Пруске Фридрих Вилхелм I на смотри своје високе гарде познате као „Велики гренадира Потсдама“, мада их је већина звала „Потсдамски гренадири“ или „Потсдамски џинови“.

Многи од тих војника су у Русији имали породице и писали су кући молећи да се врате. Петар је 1723. године замолио Фридриха Вилхелма да пошаље назад бар 152 „дугајлије“ и обећао да ће му уместо њих дати „обичне регруте“. Фридрих међутим није журио да му то испуни. Тим регрутима се већ изгубио траг. Руси нису водили евиденцију о њима, а Прусима се евиденција загубила у ратним условима. Само 95 тих војника се вратило кући 1724. године.

Џејмс Киркленд из Ирске, високи младић који је служио у гарди Фридриха Вилхелма  I.

Русија је и после Петрове смрти наставила да тражи високе војнике и да их шаље у Пруску. Такво наређење издала је Катарина Прва 1723. године, а затим Ана Ивановна, која је чак дозволила пруским официрима да долазе у Русију и сами траже високе људе, и да их затим воде у Пруску.

Немачка, чланови „Потсдамске џиновске гарде“.

Када је Фридрих умро 1740. године пук „Потсдамски џинови“ бројао је око 3.200 људи. Његов син, Фридрих II Пруски познатији као Фридрих Велики, сматрао је да је тај пук непотребан издатак. Смањио га је на ниво батаљона и већину његових војника интегрисао у друге војне јединице.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“