Како се појавио и како је завршио злосрећни руски цар Борис Годунов

Сергеj Присекин; Aniacra (CC BY-SA 4.0); Public domain; Russia beyond
Био је први руски цар који је успоставио стабилне односе између Русије и Европе, али и жртва зле судбине, неродних година и пољске инвазије.

Чини се као да је историјско наслеђе Бориса Годунова обележено проклетством. Мада је већина његових одлука била рационална и добра за Русију, његова владавина окончана је у расулу, а живот завршен нагло и трагично. Чак и после смрти га је пратила зла срећа. Када је 1945. године крипта са остацима цара Бориса и његових блиских рођака отворена, испоставило се да је гробница опљачкана, а лобање и кости помешани и изломљени. Зато антрополози нису могли чак ни приближно да реконструишу лик Годунова.

Пре доласка на власт био је један од „опричникаˮ Ивана Грозног

„Био је висок и крупан човек, чије присуство је изазивало осећање неминовног потчињавања његовом ауторитету. Имао је црну, мада ретку, косу и правилне црте лица, чврст поглед и телесну снагуˮ, записао је енглески трговац Томас Смит који је Годунова срео у последњим годинама царевог живота.

Борис Годунов (1552-1605) се појавио на двору Ивана Грозног 70-их година 16. века захваљујући свом стрицу Дмитрију Годунову. Дмитриј је служио на двору Јурија Угличког  (1532-1563), Ивановог млађег брата за кога се сматра да је вероватно био глув. После Јуријеве смрти Дмитриј је постао један од најближих Иванових сарадника, па је свог нећака Бориса довео међу опричнике, припаднике Иванове личне војске. 1571. године 19-годишњи Годунов је позван на Иваново венчање, а 1575. године његова сестра Ирина се удала за Фјодора Ивановича (1557-1598), Ивановог млађег сина. Након тога Борис Годунов је стекао статус бољара и постао утицајна фигура у држави.

Владао је земљом као шурак цара Фјодора

За живота Ивана Грозног Борис се мудро држао у његовој сенци. Али био је један од неколико људи присутних у тренутку Иванове смрти 1584. године и онај који је овај тужни догађај објавио московској властели са Црвеног трема московског Кремља. Нико не може са сигурношћу да тврди какву је улогу Годунов одиграо у Ивановој смрти, али већ 1585. године постао је једини поглавар руске владе и фактички управљао земљом уместо следећег цара Фјодора Ивановича.

Цар Фјодор није био у стању да сам влада земљом. Сматрало се да је интелектуално хендикепиран, мада историчар Дмитриј Волоткин тврди да је Фјодор желео да људи тако о њему мисле. Било како било, Фјодор је узде власти добровољно препустио Борису Годунову. 

Већина Годуновљевих државних подухвата била је успешна

Након што је постао први руски „владар из сенкеˮ Годунов није почивао на ловорикама, него је показао приличну предузимљивост. Најпре је убрзао изградњу тврђава на руској граници: Вороњеж 1585, Ливни и Самара 1586, Царицин (каснији Стаљинград и Волгоград) 1589, Саратов 1590, Белгород 1596. године. Све ове тврђаве су допринеле заштити земље од пљачкашких похода татарских номадских племена на југу Русије. 1604. године у Сибиру је основан Томск. Осим тога, Годунов је такође наредио да се унапреде и заштите градови у централној Русији.

 Смоленска тврђава

По Годуновљевом налогу подигнута је Смоленска тврђава, једно од најимпресивнијих утврђења епохе, које је требало да штити московске земље од напада Пољака. У Москви су подигнуте две линије одбране: зидине Белог града са 29 кула које су окруживале центар града и Скородом, дрвено утврђење које је окруживало ширу територију града. Испоставило се да су ови радови имали смисла: 1591. године кримски кан Гази II Герај (1554-1607) покушао је да освоји Москву, али је његова војска била немоћна пред чврсто утврђеним градом.

Кула Белог града

Годунов је водио успешну спољну политику. После победе у Руско-шведском рату 1590-1595. успео је да поврати територије које је Русија препустила Шведској после Литванског рата 1558-1583.

Како би подржао државне финансије Борис Годунов је морао да пооштри мере које су се односиле на кметове. Почев од 1597. године  кметови који побегну од својих господара морали су бити пронађени и враћени у року од пет година.

Био је први руски цар који је успоставио јаке везе са Европом

1598. године, после смрти Фјодора Ивановича, Земски сабор (нека врста средњовековног руског парламента) изабрао је Бориса Годунова за новог цара. Током своје кратке владавине Годунов је према странцима показивао поштовање какво раније није било уобичајено за Русију. „Чим је амбасадор ушао, Борис Фјодорович је кренуо да га дочека, примио га је са великим поштовањем, поклонио се како налажу московски обичаји и пружио му рукуˮ, овако се описује пријем Никласа фон Варкоча, аустријског изасланика.   

Био је то невероватан призор: руски цар који устаје и прилази странцу, чак му пружајући руку! Тако нешто је било незамисливо у доба Ивана Грозног! Према речима Исака Масе (1586-1643), холандског изасланика у Москви, Борис Годунов је објавио да су „за њега све нације једнаке и да жели да живи у пријатељству са свимаˮ. Годунов је позивао стране трговце, лекаре и инжењере да раде у Москви, обасипао их новцем и скупим поклонима, па чак и увео страну музику у Кремљ. Његова сестра Ирина је била запањена када је чула оргуље и клавикорд које је Борису донео његов енглески пријатељ, дипломата Џером Хорси (1550-1626).

Годунов је такође успоставио посебно добре односе са Енглеском. Дописивао се са Елизабетом  I (1533-1603) и чак водио преговоре да се његов син Фјодор ожени неком енглеском племкињом, али Елизабетина смрт је прекинула ове договоре.

Његова владавина окончана је у расулу

1601. године Русију је погодила велика глад. Током лета киша је падала непрекидно преко 10 недеља, па жито није родило, а на јесен је рани мраз уништио оно што је преостало од усева. Наредне године слаби приноси су се поновили. Разлог за тако лоше временске услове била је ерупција вулкана Вајнапутина на југу Перуа (у фебруару 1600) која је изазвала облак пепела у Земљиној атмосфери, блокирајући Сунчеву светлост. Али Руси то нису знали. 

„У Москви и околини људи су јели коњско месо, псе и мачке, па чак и људеˮ, наводе руски хроничари тог времена. Властела је ослободила кметове, а изгладнели људи су пљачкали пролазнике. Настао је хаос. У Москви Борис Годунов је делио помоћ из царске ризнице, али новац није могао да купи храну које није било. Притом је цена житарица сачуваних од претходне године скочила 100 пута.

Људи су за ову несрећу кривили цара, бољаре и властелу. Устанак сељака под вођством Хлопока Косолапа трајао је од 1601. до 1603. године и, мада га је царска војска угушила, разбојништва и пљачке су се наставили.

1604. године појавио се Лажни Димитрије, узурпатор који је тврдио да је он Дмитриј Углички, син Ивана Грозног који је умро 1591. године под тајанственим околностима. Са малом војском пољских присталица и разочараних Руса који су им се придружили, Дмитриј је покушао да заузме Москву, али га је поразила царска војка и приморала на повлачење. Усред овог хаоса Борис Годунов изненада умире.

13. априла 1605. године по старом календару холандски трговац Исак Маса је записао: „Борис је био веома весео, много је јео за ручком и био радоснији него што је његово окружење навикло да га виђа. После ручка отишао је у високу кулу, одакле је могао да види читаву Москву са околином и сматра се да је тамо попио отров, јер чим је сишао у дворану, одмах је послао по патријарха и епископе, да му донесу монашку капу и одмах су га постригли, јер је умирао. И чим су они изговорили молитву, постригли га и ставили му монашку капу, он је испустио душу и преминуо око три сата послеподне. ˮ

Не зна се, међутим, да ли се Борис заиста отровао. Он се, наиме, од 1599-1600. често лоше осећао. Али, како год било, после Борисове смрти и убиства његовог наследника Фјодора Борисовича за руско царство је наступило време невоља познато као Смутно доба.

Фјодор Борисович

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“