Пет страшних периода руске историје

Галина Сањко/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
У историји Русије било је много катастрофалних догађаја и тешких ситуација, а било је и страшних периода који су потрајали и одразили се на живот целог народа.

1. Монголска најезда: најмоћнија империја мира сатрла је руску земљу

Џингис-кан, свемоћни владар Монголске империје, послао је у 13. веку своје синове да покоре северне земље. Монголска војска се 1223. године први пут сударила са одредима руских кнезова у бици код Калке и потукла их до ногу. Затим је 1236. године, после Џингис-канове смрти, његов унук Бату-кан, повео трупе у разорну инвазију на руске земље. То је трајало пет година – пет тешких година терора и разарања.

Кадар из филма „Монгол“

Монголска тактика разарања и пустошења била је неочекивана за Русе. Руских ратника је вероватно било више него Монгола, али они нису могли да се уједине и због тога су доживели пораз. Монголска најезда је разорила руске кнежевине и градове. Руска култура која је постојала пре ове најезде била је потпуно уништена. Кијев, Ростов, Галич, Чернигов, Рјазањ и други центри Старе Русије сравњени су са земљом. Русима је требало више од сто година да се опораве од ове разорне најезде.

Више о томе: Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2. Смутно доба: династичка криза, вулканска зима, пољска инвазија и тотални хаос

Поклич Мињина на тргу Нижњег Новгорода.

Овај мрачни период је трајао 15 година, од 1598. до 1613. Главни узрок Смутног доба био је крај династије Рјуриковича. Наиме, син Ивана Грозног Фјодор (1557-1598) није имао деце, а најмлађи царевић Дмитриј (1582-1591) умро је или је убијен под мистериозним околностима. Није било законитог наследника престола па је трон заузео Борис Годунов, брат жене цара Фјодора.

„Иван Грозни и сенке његових жртви“

Током последњих година владавине Ивана Грозног и његовог наследника Фјодора кметство је уведено у целој Русији, сељаци су везани за земљу а друштвена неправда је постала још очигледнија. Кметство, међутим, није спасло Русију од велике глади 1601-1603. године. Руси нису имали довољно намирница, а Ливонски рат (1558-1583), који је Москва у великој мери изгубила, испразнио је државну касу. Само је у Москви од глади умрло преко 127.000 људи. Почеле су да избијају сељачке буне.

Борис Годунов је умро 1605. године, а власт у Русији је заузео Лажни Димитрије I (?-1606), који се представљао као убијени царевић Димитрије. Самозванац је убрзо затим убијен и у том тренутку је Смутно доба достигло свој врхунац.

„Мињин и Пожарски“

Сељачке буне су беснеле по целој земљи, на престолу је био цар Василиј Шујски чији легитимитет је био сумњив, а затим се појавио још један самозвани царевић Димитрије... Усред тог хаоса Државна заједница Пољске и Литваније је извршила упад у Русију и заузела Москву. Тек 1612-1613, после читаве деценије немира и трзавица, руски народ се дигао на устанак и протерао Пољаке из Московског кремља. На челу устанка су били Кузма Мињин и кнез Димитрије Пожарски. Они су помогли да се у Русији васпостави монархија. На руски престо је доведена династија Романов.

У Смутном добу је Русија изгубила отприлике четвртину становништва.

Више о томе: Пет раздобља када се Русија нашла на граници нестанка 

3. Епидемија куге 1653-1654: Сунце се на небу помрачило, а земљом хара смрт

„Кужни устанак“

Патријарх Никон је 1653. године покренуо црквену реформу после које је један део верника отишао у раскол, а већ наредне 1654. године је централну Русију захватила епидемија куге. Русима је то била прва велика епидемија тако да су били потпуно неспремни. Цар Алексеј Михајлович, војни врх и цела армија су у то време ратовали против Државне заједнице Пољске и Литваније, тако да су стицајем околности били изван опасности, а царска породица је брзо и благовремено евакуисана из Москве.

Москва је запустела. Становници су већином побегли или помрли од куге. Избегли Московљани су пренели болест у друге градове и села Централне Русије. Историчари сматрају да је 1653-1654. у Русији од куге умрло 800.000 људи.

Сазнајте више: Три најстрашније епидемије у историји Русије 

4. Три револуције, Први светски рат и Грађански рат: уништење Руске империје

Патрола Црвеногардејаца крај ватре на улици.

Владавина цара Николаја Романова почела је трагедијом на пољу Ходинка, и многи су у томе видели лош знак. И заиста, 1905. године је Русија заратила са Јапаном, а исте године је избила и Прва руска револуција.

Сазнајте више: Две у једној: Све о руској револуцији 1917. године 

После догађаја 1905. године у Русији је стално тињало револуционарно деловање. Први светски рат у који је руска царска армија ушла потпуно неспремна подстакао је Фебруарску револуцију 1917, а затим је уследила Октобарска револуција 1917. године у којој су бољшевици заузели власт. После тога је државна структура из темеља преуређена.

Москва у пламену, Октобарска револуција.

Становништво Русије се поделило на бољшевике и монархисте. Настао је хаос грађанског рата (1917-1923) у коме је живот изгубило око 11 милиона људи а два милиона је напустило земљу. Ситуацију су погоршале масовне инфективне болести.

Сахрањивање жртава револуције

Русију је 1918. захватила пандемија шпанске грознице, а 1921-1922. је владала велика глад... Све је то личило на прави пакао. Немогуће је тачно одредити колико људских живота су однели сви поменути догађаји.

5. Стаљинов режим и Други светски рат: најкрвавији период руске историје

Колективизација пољопривреде у раном СССР-у изазвала је 1932-1933. године велику глад, која је поред Русије захватила и Казахстан, Украјину и Северни Кавказ и однела 11 милиона људских живота.

После тога је пуном паром покренута индустријализација совјетске економије и производње, подстакнута такозваним „петолеткама“. То је изазвало нови талас репресија радника и сељака. 1930. године је основан ГУЛАГ („Главна управа логора“). Око 40 милиона људи је погубљено, утамничено или на неки начин репресирано. Руска нација је током 1930-их претрпела корените промене.

Блокада Лењинграда (8. септембар 1941. – 27 јануара 1944.). Жена вуче на санкама мужа исцрпљеног од глади. Велики отаџбински рат (1941-1945).

А онда је избио Други светски рат.

Тужна је истина да без Стаљинове политике колективизације и индустријализације СССР не би имао много шансе да се супротстави инвазији нацистичке армије, али је исто тако очигледно да је монструозни Други светски рат у Совјетском Савезу однео преко 26 милиона људских живота а животни стандард је опао до крајњих граница.

Право је чудо да су Руси после свих несрећа које су их снашле у првој половини 20. века успели да сачувају и изграде државу у којој сада живе.

Више о томе: Аверзија према чињеницама: Које су биле праве размере Стаљиновог терора?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“