- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Данас човек тешко може да замисли како је крајем XIX – почетком XX века један обичан свештеник могао да стекне толику популарност да људи из свих крајева земље почну да му се обраћају за помоћ и савет. У Јована Кронштатског људи су још за његовог живота веровали као у светитеља, причајући о његовим бројним исцељењима. Најимућнији људи у империји даривали су му огромне своте новца, а он је све без остатка делио верницима, настављајући да живи веома скромно.
Пре 30 година Јован је канонизован, а у његову част ће ускоро бити подигнут споменик у Холивуду. Ко је заправо био Јован Кронштатски?
Кронштатски свештеник
Јован је рођен 1829. године у Архангељској области у веома сиромашној породици. Завршио је средњу богословску школу, а затим као одличан ђак стекао право на бесплатно школовање у Санктпетербуршкој духовној академији. Као младић се ни по чему није издвајао од других и његови другови из богословије нису оставили никаква упечатљива сећања на њега. Зна се само да је волео сам да се шета и да се много молио.
1855. године Јован је преузео службу у Андрејевској цркви у Кронштату. Место свештеника је добио оженивши се ћерком локалног протојереја. И мада су православни свештеници обично имали велике породице, Јован је после свадбе жени рекао да ће заједно живети као брат и сестра у име духовне службе.
Public domain
Тада је Кронштат био лучки град, у којем су владали сиромаштво, пороци и разврат. Он је сваког дана служио литургију у тамошњем храму, после које је делио милостињу. А затим је ишао по кућама и страћарама у којима су лежале болесне и сиромашне жене са децом, док су им се мужеви опијали, радили или пљачкали. Седео је са децом, разговарао са женама, делио им све што је имао. Грађани су више пута могли да виде необичну сцену: како се Јован враћа кући са склопљеним рукама у молитви и бос, јер је своје чизме и мантију дао сиротињи.
Чудесни исцелитељ
1859. године Јован у свом дневнику први пут спомиње исцељење, тачније чак васкрсење новорођенчета. Јован је у рукама држао мало дечје тело, већ хладно, помолио се, извео тајну крштења и дете је оживело. 60-их година 19. века Јован бележи још неколико случајева исцељења. Затим се то више пута понавља, при чему би понекад исцелио и читаву групу људи.
О случајевим исцељења почињу да пишу новине. 1883. године објављен је чланак у којем 16 људи прича о томе како их је Јован исцелио. Отада се свештеникова слава шири по целој земљи. Важну улогу у његовој све већој популарности одиграла је једна његова поклоница, „благочестива женаˮ Параскева Крапивна. Она је, између осталог, организовала прикупљање средстава за чуда и доброчинства, која је Јован делио сиротињи.
Од 80-их година 19. века Јован постаје познат у целој Русији захваљујући исцељењима и емотивним проповедима које је држао. Креће на путовања по целој земљи, где се среће са верницима, служи у локалним храмовима и манастирима. На стотине и стотине људи је желело да додирне или барем види славног проповедника.
Чак и на врхунцу своје популарности Јован је наставио да се храни изузетно скромно, да служи литургију сваког дана, причешћује се и живи практично без икакве личне имовине. Сав огромни новац који је прошао преко њега он је делио и слао људима у невољи, не задржавајући ништа за себе. Његова жена, која није била спремна да живи у таквој аскези, у почетку се често жалила црквеним властима да нема од чега да живи, јер њен муж све подели.
Једина царева нада
1894. године Иван Кронштатски је позван на Крим, где је умирао цар Александар III. Цар је, наравно, имао свог духовника, али познатог народног свештеника су вероватно позвали из очајања и то управо тражећи исцељење. Он је био једина нада царске породице. Јован је био поред цара у последњим сатима његовог живота, молио се и служио обреде... „Мртве сам оживљавао, али баћушку Цара нисам могао од Господа да измолим. Нека у свему буде Његова Света воља...ˮ - рекао је Јован после цареве смрти.
Public domain
Главни опонент Лава Толстоја
„Не може човек да храмље на обе ноге. Не може истовремено да воли Лава Толстоја и Јована Кронштатскогˮ, проницљиво је запазио писац Николај Лесков. Толстој и Кронштатски су биле најпопуларније и најзначајније личности краја XIX и притом непомирљиви противници.
Толстој је имао свој став према религији. Он није поштовао и чак је одбацивао црквене обреде, сматрајући да за веру нису потребни посредници као што су свештеници и црква. Најзад, порицао је божанско порекло Христа и сматрао да су чуда која је он извео непотребан део Библије.
Овакво кршење црквених канона изазвало је прави гнев код Јована Кронштатског. Кротки блажени свештеник Толстоја је називао „јеретиком који превазилази све јеретикеˮ и предсказивао му „мучну смрт грешникаˮ. „Вама би, према Светом писму, требало обесити камен о врат и пустити вас у морску дубину, за вас не треба да буде места на земљиˮ, рекао је Јован о Толстоју.
Крајем XIX века православље, један од стожера Русије, губило је на снази, у друштву је дошло до кризе вере. „Трагедија њиховог спорења била је у томе што су обојица тражили путеве спасења вере у условима кризеˮ, пише Павел Басински у књизи „Светитељ против Лава. Јован Кронштатски и Лав Толстој: Историја једног непријатељстваˮ. Али Толстој је сматрао да веру треба спасти од цркве и позивао је људе да се самостално моле. Кронштатски је, с друге стране, бранио права цркве „ширећи веру у Цркву својом јединственом свештеничком праксомˮ, пише Басински.
Два дубоко духовна човака Толстој и Кронштатски били су непријатељи јер су обојица на свој начин покушавали да нађу решење за духовни раскол у Русији, али у томе нису успели. Управо тај раскол је на крају довео до најстрашнијих и преломних догађаја у историји земље: до револуције и грађанског рата.