Пет болести Јосифа Стаљина

Јосиф Висарионович Стаљин, 1930.

Јосиф Висарионович Стаљин, 1930.

Sputnik
Које болести и бољке је имао Јосиф Стаљин током свог живота? И која га је на крају дотукла?

„Крајње нездрав начин живота, без много кретања. Никада се не бави спортом нити било каквом физичком активношћу. Пуши (лулу), пије (вино, најрадије Кахетинско [грузијска сорта]). У другој половини свога боравка на власти свако вече је проводио за столом, јео и пио у друштву чланова Политбироа. Са таквим начином живота право је чудо што је живео 73 године“, написао је касније Стаљинов секретар Борис Бажанов. „Отац народа“ је заиста имао неколико дијагноза које су га пратиле кроз живот.

1. Миастенија

Совјетски руководиоци пролазе кроз Кремљ пред почетак параде на Црвеном тргу. Слева надесно: Георгиј Маленков, Лазар Каганович, Јосиф Стаљин, Михаил Калињин, Вјачеслав Молотов и Климент Ворошилов.

Према званичној верзији, Стаљина су у детињству удариле кочије са коњима. Имао је тада само шест година. Последица тог случаја је била атрофија раменог и лакатног зглоба леве руке, а затим гнојна упала у лакатном зглобу“, писало је у његовом здравственом картону. Па ипак, постоје фотографије на којима Стаљин добро држи леву руку, на пример када њоме подиже ћерку.

Али у већини случајева ипак није користио леву руку. Док је ходао често му је била непокретна, полусавијена и приљубљена уз тело. Чак се чинило да је и краћа од десне.

Постоји претпоставка да је Стаљин имао миастенију, болест која изазива слабост скелетних мишића. Миастенија може бити урођена и стечена. Обично се јавља од 20. до 40. године живота.

2. Реуматоидни артритис

Јосиф Стаљин убрзо по доласку на власт у пратњи комесара за економију Григорија Орџоникидзеа, 1924.

Стаљин је годинама патио од болова у ногама. У позним годинама је често виђен како храмље. Појединци су то приписивали чињеници да је Стаљин имао срасле прсте (други и трећи) на левој нози. Синдактилија није болест, него урођена мана. То није био узрок Стаљинове хромости.

Узрок је био реуматоидни артритис. Јосиф Висарионович је прележао упалу зглобова на ногама, услед чега су се зглобови вероватно деформисали. Морао је да носи специјалне војне чизме од веома меке коже.

Током 1925. и 1926. године је одлазио у бање да лечи ноге. Реуматоидни артритис је незгодна болест, она може да захватии друге делове тела, и да изазове, на пример, упалу плућа и низак ниво еритроцита.

„У Наљчику умало нисам добио упалу плућа. Оба плућна крила су ми ’шкрипала’, и још увек кашљем“, написао је он жени из бање 1929. године. А 1935. су му лекари забранили да се купа у мору због реуматоидног артритиса.

3. Богиње

Ј. В. Стаљин, око 1932.

Будући вођа је вероватно добио богиње када је имао пет година, још у Горију, у Грузији. Од те болести су му остали мали ожиљци на лицу. Док је у младости био у илегали, у полицијском досијеу су му ти ожиљци били наведени као важна црта. Касније су ретуширани на фотографијама објављеним у совјетској штампи.

4. Апендицит

Јосиф Висарионович Стаљин (први слева) са женом Надеждом Алилујевом (прва здесна) и пријатељима на одмору.

Стаљин је 1921. године добио упалу слепог црева. Тада је већ био високи функционер у новој држави, тако да га је оперисао Владимир Розанов, један од најискуснијих хирурга у Русији. Тај исти хирург је 1922. године извукао метак Владимиру Лењину, четири године након атентата.

„Операција је била веома тешка“, написао је Розанов касније. „Морао сам да урадим широку ресекцију слепог црева. Тешко је било гарантовати успех“. Већи део захвата је извршен под локалном анестезијом, али како је операција одмицала ситуација је била све тежа, па је Розанов морао дати пацијенту анестезију хлороформом, што је опасан облик опште анестезије који потенцијално може изазвати заустављање срца. Али Јосиф Висарионович се опоравио.

5. Атеросклероза крвних судова мозга

Генерални секретар Комунистичке партије СССР-а.

Стаљин је увек много радио, нарочито у време Другог светског рата. Учествовао је у бескрајним саветовањима са функционерима и командантима. Дневно је било 5-7 састанака који су у просеку трајали 10-12 сати, у свако доба дана и ноћи, углавном у Кремљу или у стаљиновој вили Кунцево (близу Москве). Чланови Генералштаба су се свакодневно састајали са Стаљином, понекад и неколико пута у току дана.

Између 10. и 15. октобра 1945. године Стаљин је имао мождани удар, али се крв није излила у мождано ткиво, него се само зачепио мањи крвни суд у мозгу. Наредна два месеца вођа није хтео да разговара ни са ким, чак ни телефоном, и све време је боравио у вили.

Од 1946. године је доста редуковао свакодневне састанке. Они су трајали највише по 2-3 сата, и то углавном у вили, а не у Кремљу. У последњим годинама живота Стаљина је лечио Александар Мјасњиков. Он је присуствовао обдукцији, после чега је саопштио да је Стаљин имао „тешку форму склерозе артерија у мозгу“.

Јосиф Стаљин на Лењиновом маузолеју прати параду на Црвеном тргу, 1952.

Други мождани удар је уследио у октобру 1949. године. Последица је био отежан говор. Стаљин се све чешће одмарао, најпре од августа до децембра 1950, а затим од августа 1951. до фебруара 1952. године. Тада је већ имао проблема са памћењем. Никита Хрушчов је касније испричао како је Стаљин могао да заборави име човеку са којим је деценијама био у контакту. „Сећам се како се једном обратио Булгањину (члану Политбироа) и није могао да му се сети презимена“, написао је касније Никита Хрушчов.

Крајем 1952. године Јосиф Висарионович је често губио свест и више није могао да се пење уз степенице без туђе помоћи. Павел Судоплатов, генерал совјетске обавештајне службе, описао је свој последњи сусрет са врховним командантом у фебруару 1953. године: „Изгледао је као уморни старац. Коса му се приметно проредила. Он је увек говорио полако, али сада је већ са напором изговарао речи, и правио је веће паузе у говору“. Стаљин је умро у својој вили Кунцево 5. марта 1953. године. Према званичном саопштењу, узрок смрти је био излив крви у мозак.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“