Да ли је Стаљин умро или су га „умрли”?

Сцена из филма „Стаљинова смрт” (2017) редитеља Арманда Јанучија.

Сцена из филма „Стаљинова смрт” (2017) редитеља Арманда Јанучија.

Free Range Films
Премијера филма „Стаљинова смрт“ редитеља Арманда Јанучија изазвала је бурну дискусију о томе колико је „комична опера” прикладан жанр за ову озбиљну тему. И опет је у први план доспело питање о узроку смрти совјетског лидера. Његова смрт је покривена велом многих тајни и као таква је плодно тло за све оне који сумњају у званичну верзију. А званично је Стаљин умро природном смрћу. Портал Russia Beyond наводи основне верзије смрти совјетског вође.

1. Гнев изазвао мождани удар

Није чудо што мало ко верује уз званичну верзију Стаљинове смрти 5. марта 1953. године. Верзија да није био у питању мождани удар услед озбиљног обољења потекла је из Кремља.

Насловна страна „L’Humanite, Париз, 7. март 1953, саопштава о смрти руског комунистичког диктатора Јосифа Стаљина (1879-1953).

Историчар Генадиј Костирченко тврди да је Никита Хрушчов 1956. године испричао француском новинару како је Стаљин умро после „одлучног демарша“ групе високих совјетских функционера који су се побунили, па су чак и запретили совјетском лидеру.

Стаљинови сарадници су били незадовољни због његових планова везаних за депортацију совјетских Јевреја у Сибир, изјавио је Хрушчов. То се догодило у доба такозване „завере лекара“ чије су жртве углавном били Јевреји.

Није само Хрушчов говорио о томе. Костирченко истиче да је исто то тврдио и совјетски писац Иља Еренбург у разговору са француским филозофом Жан-Полом Сартром. Еренбургов опис садржи и сликовите детаље. Он је, наиме, тврдио да је Стаљин отворено претио свима који су се противили његовом плану.

Они се, међутим, нису уплашили. Напротив, запретили су да ће увести армију у Кремљ уколико Стаљин не повуче своју одлуку о прогону Јевреја. Један завереник јеврејске националности је показао одлучност поцепавши патријску књижицу и бацивши је совјетском лидеру у лице. Стаљин није могао да поднесе такво понижење, доживео је мождани удар и умро.

Јосиф Стаљин и Никита Хрушчов, 1936.

Може се рећи да има много историјске истине у Јанучијевом опису Стаљинове смрти. Историчари се, међутим, слажу да нема никаквих доказа о било каквим плановима депортације Јевреја ни у Стаљиновом личном архиву, ни у архивима партије. Поред тога, није јасно да ли је Хрушчов то поменуо и у некој другој прилици осим већ поменуте. Планови за депортацију се не помињу у његовим мемоарима објављеним на западу током 1970-их. Ова филмска прича може бити покушај да се улепша представа о Стаљиновом наследнику.

2. Човек са секиром

Други опет тврде да се улога Никите Хрушчова није састојала само у подизању бунта, него да је он био и главни организатор Стаљиновог убиства. Хрушчов је једном дао изјаву која би се могла схватити као сведочанство да је у питању убиство са предумишљајем.

Једном приликом, у јулу 1964. године, Хрушчов је поздравио делегацију из Мађарске и изненада почео да говори о Стаљину: „У историји човечанства је било много сурових диктатора, али су сви они умрли од секире, исто као што су помоћу секире и дошли на власт“. Те речи су избачене из стенограма Хрушчовљевог говора који је касније објављен у совјетским новинама.

Слева надесно: Вјачеслав Молотов, Николај Булгањин, Лазар Каганович, Климент Ворошилов, Георгиј Маленков, Николај Шверник, Џоу Енлај, Лаврентиј Берија, Анастас Микојан и Никита Хрушчов на сахрани Јосифа Стаљина, Охотниј Рјад.

Појединци, попут историчара Александра Н. Дугина, сматрају да је сам Хрушчов био „човек са секиром“. Дугин тврди да је Стаљин непосредно пред смрт намеравао да смени министра државне безбедности Семјона Игнатјева и његовог покровитеља Хрушчова. Хрушчов је, међутим, одлучио да предухитри Стаљина и стао је на чело завере против њега. Завереници су убили и Стаљина и Лаврентија Берију, утицајног шефа совјетске тајне полиције.

3. Отров Лаврентија Берије

Многи сматрају да је управо Берија убио Стаљина. Он је по својој моћи био други човек у земљи и сасвим је вероватно да се плашио потенцијалне чистке у којој би он могао бити главна мета. Због тога је, према овој верзији, Берија први повукао потез.

Посмртна маска Јосифа Стаљина на изложби „Човек и власт од 19. до 21. века” у Музеју руске политичке историје у Санкт Петербургу.

Према књизи историчара Николаја Добрјуха „Како је Стаљин убијен“, совјетског вођу је отровао Берија. Он је у ту сврху употребио редак отров или од змије, или од паука. Добрјуха своју тврдњу заснива на речима Стаљиновог министра спољних послова Вјачеслава Молотова који је касније подсетио да је Берија после Стаљинове смрти рекао како је управо он „све вас спасао од Стаљина“.

Стаљинова смрт ће вероватно и даље бити тема многих спекулација, али једно је сигурно: када су функционери обавештени да је Стаљин доживео мождани удар нису журили да позову лекара. Чудно је и то што је према званичном саопштењу Стаљин доживео мождани удар у Кремљу, иако се то заправо догодило у његовој вили. Поред тога, има доста нејасноћа и у вези са медицинским извештајима о Стаљиновој смрти. Другим речима, тај догађај је још увек обавијен велом тајне.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“