7 руских шахиста који су обележили историју најизазовније менталне игре на свету

Борис Кауфман/Sputnik
Након што је телевизијска серија „Дамин гамбитˮ постигла велики успех широм света шах је поново доспео у центар пажње и привукао нове генерације поклоника. Саставили смо за вас списак совјетских легенди, људи који су доказали да је шах вечити изазов и терен за ментално супарништво без премца.

1. Гари Каспаров (рођен 1963)

Каспаров је познат као један од највећих шахиста свих времена. Рођен је у бившој совјетској републици Азербејџан од оца Јеврејина и мајке Јерменке.

Гари Каспаров на 12. московском шаховском турниру 1982. године

Гари је почео да игра шах још док су се његови вршњаци играли у вртићу. Са 12 година доказао је свој таленат и постао совјетски омладински шампион. А 1985. године нашао се на насловним странама часописа широм света као најмлађи светски шаховски шампион у историји.

Совјетски шаховски геније постављао је рекорд за рекордом, одбранивши титулу пет пута, укључујући и драматичне партије против Анатолија Карпова, свог најжешћег противника. Њихове узбудљиве и неизвесне обрачуне гледаоци су пратили са жаром и оне спадају међу најспектакуларније догађаје у историји ове игре.

Каспаров, познат по немилосрдном стилу игре, био је неприкосновени светски шампион од 1985. до 1993. године. Освојио је једанаест шаховских Оскара. 1990. године шаховски велемајстор је оборио историјски рекорд Бобија Фишера у бодовима на рејтинг-листи и овај рекорд је остао на снази до 2013.

Каспаров против Карпова, 1985.

1996. године Каспаров је одлучио да се опроба у партији против специјалног шаховског суперкомпјутера компаније IBM, познатог као ’Deep Blue’. У првом окршају између човека и машине Каспаров је изашао као победник. У реваншу, након што је интелигенција машине унапређена, Каспаров је предао последњу партију у низу од шест и компјутеру препустио победу.

2. Михаил Ботвиник (1911-1995)

Ботвиник се сматра оцем совјетске шаховске школе. Међу његовим ученицима су били светски шампиони Анатолиј Карпов, Гари Каспаров и Владимир Крамник.

Михаил Ботвиник

Рођен у породици зубног техничара јеврејског порекла, Ботвиник је детињство провео у Лењинграду (данашњем Санкт Петербургу) и већ са 12 година почео интензивно да се интересује за шах. Две године касније дечак је поразио тадашњег светског шампиона Хозеа Раула Капабланку у егзибиционој симултанци. Након тога победе су се само низале.

1931. године Ботвиник, хваљен због сјајне технике у завршници, освојио је прву од својих седам титула шампиона СССР-а. Имао је само 20 година.

1932. године дипломирао је на Лењинградском политехничком универзитету као инжењер електротехнике (током каријере Ботвиник је комбиновао шаховска такмичења са научним радом на пољу електротехнике).

1948. године освојио је светско првенство (по први пут организовано од стране ФИДЕ). Титулу је изгубио 1957. године (од Василија Смислова), али је убрзо повратио. 1960. поразио га је Михаил Таљ, али је 1961. Ботвиник поново био светски шампион. Коначно га је на трону заменио Јерменин Тигран Петросјан, који је титулу освојио 1963. године. Ботвиник је престао да се надмеће за светску титулу, али је више од три деценије наставио да игра шах на највишем нивоу.

Ботвиник и Хозе Раул Капабланка, 1935.

1969. године се причало да ће бити одржана партија између њега и Бобија Фишера. Нажалост, то се никад није догодило, јер две шаховске легенде нису успеле да постигну договор. „Шах није само игра фигура, него и људи. Психологија је од значајаˮ, рекао је Ботвиник. Шести светски шампион је, наиме, био човек великог ега и великих очекивања.

Ботвиник је променио перцепцију древне игре у модерном свету, развио свој метод припреме за такмичења, написао бројне књиге о шаху и никада није престао да се професионално усавршава. Његова улога у промоцији шаха у Совјетском Савезу је без премца. Његово чедо Шаховска школа „Ботвиникˮ допринела је стасавању читаве генерације играча.

3. Анатолиј Карпов (рођен 1951)

Рођен у граду Златоусту на Уралу, Анатолиј је шах научио да игра са четири године. Са дванаест је почео да похађа престижну Шаховску школу „Ботвиникˮ.  

Светско јуниорско првенство Карпов је освојио 1969. године.

Карпов је светско јуниорско првенство освојио 1969. године. Убрзо након тога постао је међународни велемајстор. Као кандидат за титулу светског шампиона поразио је 1974. године Виктора Корчноја како би стекао право да се сусретне са светским шампионом Робертом Фишером. Али Американац је одбио да игра са совјетским изазивачем и Карпов је аутоматски постао 12. светски шампион у шаху. Затим је титулу успешно одбранио у партијама против Корчноја 1978. и 1981. године.

Партије између двојице врхунских шахиста Каропова и Каспарова спадају међу најузбудљивије шаховске догађаје 80-их. Двојица чаробњака за шаховском таблом на светском шампионату су међусобно одиграла 144 партије (Каспаров је извојевао 21 победу, Карпов 19, а 104 партије биле су нерешене).

Карпов против Каспарова, 1986.

1985. године Каспаров је освојио и одбранио жељену титулу у два наредна сусрета. 1993. године Карпов је учинио немогуће и повратио титулу светског шампиона коју је држао до 1999. године. 2002. године коначно је успео да се реваншира Каспарову савладавши га у брзопотезној егзибиционој партији.

4. Александар Аљехин (1892-1946)

Од почетне позиције на шаховској табли за Аљехина ништа није било стварно немогуће. Познат је по тактичкој супериорности и способности да разреши најкомлексније ситуације. Почео је да игра шах са седам година (научио га је старији брат).

Аљехин је иза себе оставио огромно наслеђе од 20 књига о шаху

Аљехинов живот је био пун трагичних догађаја. Био је сведок два светска рата, изгубио је браћу и сестре. 1919. године је ухапшен и осуђен на стрељање као шпијун, али је избегао извршење казне.

20-их година Аљехин је постао један од претендената на шаховску круну. Након емигрирања у Француску 1921. године (течно је говорио шест језика) Александар је почео да побеђује редом на турнирима. Аљехин је привукао пажњу јавности након што је три пута поставио светски рекорд у шаху на слепо, 1924, 1925 и 1933. године. 1927. године, након што је поразио Хозеа Раула Капабланку, Аљехин је заузео шаховски престо.

Аљехин против Хозеа Раула Капабланке, 1914.

Четврти светски шампион је титулу држао 17 дугих година (био је једини светски шампион који је умро са титулом). Укупно је одиграо пет мечева за титулу светског шампиона: после Капабланке двапут је поразио Јефима Богољубова, 1935. је изгубио од холандског велемајстора Макса Евеа, али је 1937. повратио титулу. Укупно је победио на 81 од 112 такмичења на којима је учествовао.

После Другог светског рата Аљехин је требало да укрсти мачеве са Михаилом Ботвиником, али партија није одржана. Аљехин је изненада преминуо у Португалији, непосредно након што је постигнут договор о мечу за титулу светског шампиона између Аљехина и Ботвиника.

Аљехин је оставио иза себе 20 књига о шаху. Неколико значајних отварања носе његово име, а најзначајније је „Аљехинова одбранаˮ. „Шах је ствар сујетеˮ, сматрао је Аљехин.

5. Владимир Крамник (рођен 1975)

Он је учинио оно што други нису могли: победио је Гарија Каспарова и освојио  светско првенство Професионалне шаховске асоцијације 2000. године. Као и Каспаров, Крамник је научио да игра шах са само четири године. Доживео је вртоглав успон ка слави. Са само седам година шаховско чудо од детета постаје шампион малог јужног града Туапсе. Четири године касније позван је да похађа Шаховску школу „Ботвиникˮ.

1996. године Крамник постаје најбоље рангирани играч на свету.

Крамник се прославио након што је освојио златну медаљу за руски тим на Олимпијади 1992. године у Манили. Код куће је у то време он био само ФИДЕ мајстор, али Каспаров је инсистирао да и он учествује на Олимпијади. Био је у праву! Крамник је имао осам победа, једну партију нерешено и ниједан пораз. Тако је Олимпијада момку са југа донела славу широм Русије. 

1996. године Крамник постаје најбоље рангирани играч на свету (и тако најмлађи играч икада који је достигао прву позицију, оборивши Каспаровљев ранији рекорд). Овај рекорд је држао 14 година све док га није оборио Норвежанин Магнус Карлсен. Крамник је одбранио прву позицију 2004. године, а 2006. поразио тада владајућег шампиона света Веселина Топалова. Међутим, 2007. је изгубио меч за титулу од Индијца Висванатана Ананда.

Крамник против Каспарова, 2001.

„Шах је као бодибилдинг. Ако тренирате сваког дана, остајете у форми. Исто је и са мозгом. Шах је ствар свакодневног менталног тренингаˮ, изјавио је он за sportbox.ru. Крамник је 2019. годинe објавио да се повлачи из професионалног спорта. „Осетио сам да не могу више да дајем најбоље од себеˮ, признао је.

6. Михаил Таљ (1936-1992)

Михаил, јеврејски дечак рођен у Летонији, научио је са три године да чита. Три године касније из радозналости је научио основе шаха од свог оца. Његов труд се исплатио и Таљ је 1953. године освојио своје прво првенство Летоније, а наредне године стекао звање совјетског мајстора. 1957. године постао је најмлађи совјетски шампион икада.

Таљ против Ботвиника, 1960.

Таљ је учествовао на 21 совјетском првенству, победивши шест пута. Освојио је неколико јаких турнира у Европи, али велики успех је доживео 1960. Таљ, познат по креативном стилу напада, поразио је Ботвиника и постао најмлађи светски шампион (његов рекорд је оборио Каспаров 25 година касније). Због сталних проблема са здрављем 24-годишњи Михаил је изгубио реванш са Ботвиником 1961. године.

Таљ је играо на 21 совјетском првенству, победивши на шест.

Осми светски шампион у шаху никада се више није квалификовао за титулу. Наставио је да игра чак и када му је извађен бубрег, поставивши нови рекорд, тако што је одиграо скоро стотину узастопних партија без пораза. Његов непобедиви геније никада није одустао и никад се није плашио мата.

Таљ је 22 пута играо против Анатолија Карпова, половину партија када је Карпов већ био светски шампион. 1992. године Таљ је изашао из болнице како би учествовао у брзопотезном турниру у Москви, у којем је поразио Гарија Каспарова. Преминуо је само месец дана касније.

7. Сергеј Карјакин (рођен 1990)

Док су остала деца већи део времена проводила играјући видео-игрице, Сергеј је мирно седео за својом шаховском таблом у Симферопољу на Криму, решавајући тактичке задатке.

Сергеј Карјакин

То није било узалуд. Научио је да цени снагу и комплексност шаховских позиција и стратегија. Са 12 година Карјакин је ушао у Гинисову књигу рекорда као најмлађи велемајстор у историји.

Гладан успеха, са 14 година освојио је златну медаљу на Светској шаховској олимпијади. Хваљен је због динамичног и дефанзивног стила игре.

Руско шаховско чудо од детета са надимком „Министар одбранеˮ на светском шампионату 2016. године успева да дотера непобедивог Магнуса Карлсена до тајбрека. Карјакин (који је исто годиште као и Карлсен) налазио се на само два корака од освајања круне. Победио је у 8. партији, а изгубио у 11, тако стигавши до тајбрејка. Карлсен (који је постао светски шампион када је 2013. године поразио Вишванатана Ананда) ипак је задржао титулу.

Карлсен против Карјакина, 2016.

Љубитељ шаха верују да један од најјачих шахиста 21. века има ипак шансе да једног дана постане најбољи играч на свету.

Сазнајте још:  Ко је совјетски велемајстор Боргов из нове Нетфликсове серије „Дамин гамбитˮ?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“